четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ЧЕТРДЕСТИ ЕВРОБАСКЕТ - ЗАВРШНА ФАЗА ЧЕТРДЕСЕТОГ ЕВРОБАСКЕТА У ТУРСКОЈ

Зашто су на Апенинима заволели Ђорђевића

Водећи италијански новинари и кошаркашке легенде те земље говоре из личног угла о Александру Ђорђевићу, а међу њима и селектор њихове репрезентације Еторе Месина
Аутор: Александар Милетићсреда, 13.09.2017. у 16:05
​Омиљен у Италији: Александар Ђорђевић (Фото Д. Жарковић)

„Ми смо у Италији често имали однос дивљења и мржње према играчима из Југославије и Србије. Дивили смо им се као великим играчима, али можда и зато што су увек побеђивали Италију, увек смо их гледали као мало надмене, играче који су велики победници, али мало и ниподаштавајући према противницима. А нас су често побеђивали. Саша Ђорђевић је био онај који је објединио све велике квалитете те школе - бити победник, имати инстикт „убице”, имати петљу да доносите важне одлуке у тешким тренуцима. Био је технички јак, али уз нешто нежнији карактер, више пријатељски. Људи су га заволели не само због његових победничких квалитета великог играча, већ и као особу, пријатеља. Зато је било лакше волети га и навијати за њега. Међу највећима је свих времена јер никада се није плашио и помогао је и другима око себе да се не плаше. Када су желели да му дају лопту, он је увек прихватао одговорност. У том смислу он је и у пробраном друштву - ако гледамо из које земље долази, из какве кошарке, из културе која је успела да на кошаркашком пољу да изванредне играче - велики међу великим играчима“.

Овај „портрет“ Александра Ђорђевића, селектора Србије, „насликао“ је пре три године један од најцењенијих кошаркашких новинара Европе Лука Кјаботи (Газета дело спорт), у разговору за „Политику“. Ђорђевић је у Италију стигао пре 25 година и Милано прогласио за свој други најважнији град, после Београда. Тамо је, с прекидима, живео све до претпрошле године, када је због професионалних и породичних обавеза, морао да се одсели (мада и даље тамо има стан). Италија је још у тинејџерским данима била земља његових снова. Кад је одлазио из Партизана, после чувене тројке у Истанбулу 1992, одбацио је све понуде јер је по сваку цену желео да игра за Олимпију из Милана (данашњи Армани).

-Друге особе у истој ситуацији покушале би да извуку корист од чињенице да живе у Италији и да се зову Саша Ђорђевић. Он је међутим веома дискретан. Живео је овде, чувајући ипак своје корене са Београдом и својим светом, али и покушавајући да узме добро од овога овде и добро од онога тамо. Не покушавајући да буде Србин који је постао Италијан, нити Италијан који жели да буде Србин“, рекао нам је новинар и уредник „Евроспорта“ Лука Корсолини.

Ђорђевић је провео седам сезона у Италији као играч (Армани 1992-94, Тимсистем 1994-96, Скаволини 2002-04, Армани 2005) и две као тренер (Армани 2006, Бенетон 2011). Као кошаркаш извршио је снажан утицај на лигу деведесетих, заједно са Предрагом Даниловићем, Дејаном Бодирогом и осталим асовима. У Италији је два пута узастопце, 1994. и 1995, проглашен за најбољег европског играча (Мистер Европа). Чувени италијански ТВ коментатор Флавио Транквило увео је тада у својим преносима појам „кретња Ђорђевић“. Нешто што је одушевљавало све у Италији, а о чему нам је причао и Дино Менегин, највеће име италијанске кошарке:

-Када сам се вратио у Милано, да одиграм своју последњу сезону, имао сам 43 године. Тада сам заиста имао задовољстрво да играм са Сашом, јер сам га много пута гледао како игра, и свиђала ми се увек његова личност. Увек је контролисао утакмицу, слушао је оно што му је тренер говорио, али он је већ и у својој глави знао шта треба да ради. Већ тада је био тренер. Сви смо се дивили нечему што смо назвали „Ђорђевић покрет“ – пробије се, избаци лопту, сви очекују да ће да се појави на другој страни терена, али он се врати са те стране где је лопта, узме је и затим шутира из угла. Акција која је стављала на муке све одбране. Играо сам на позицији центра, где се бориш за лопту, играш у одбрани, а када ти стигне лопта „да је пољубиш“, асистирана маестрално, то је фантастично. Сигуран сам да су му сва та размишљања и решења у игри знатно помогле у његовој тренерској каријери.

Чувени тренер Арманија Дан Питерсон, Американац који се пре четири деценије скрасио у Милану, сматра да је „Саша Ђорђевић, као и Мајк Дантони, имао срећну околност да је син тренера“. У тренутку док је Ђорђевић тек започињао своју селекторску мисију на клупи Србије, Питерсон му је прорекао успешну селекторску будућност:

-Знате шта ће Саша Ђорђевић да донесе репрезентацији Србије! Рећи ће играчима: „Не желим да чујем било какво правдање, извињења, алибије. Нема страха, нема извињења“. Поставиће циљ високо и убедиће све око себе да је то могуће. То је она харизма коју има Саша, она самоувереност која крчи пут до победе.

Данашњи Ђорђевићев ривал, италијански селектор Еторе Месина, није био баш у великој љубави с њим док су били противници у Италији, али нам је једном приликом веома похвално говорио о њему:

-Саша Ђорђевић је један од најбољих плејмејкера у историји европске кошарке. Био је инспирација за многе клинце. Имао је невероватну моћ да контролише игру, да зна када треба да буде организатор а када стрелац. Као и сви велики играчи имао је способност да пружа најбоље игре под притиском. Може да се каже да је до данас остао на истој позицији, јер био је организатор игре. Он је већ био добар тренер у Милану и Тревизу и сигуран сам де ће са успехом водити национални тим Србије. Уосталом, играчи који имају смисао за организацију игре, углавном постају добри тренери. Тако је у фудбалу било са Трапатонијем, Капелом, Анчелотијем...

Лука Корсолини истиче и то да је Саша Ђорђевић и као играч и као тренер показао невероватан дар за комуникацију:

-Увек ми се свиђао из једног разлога: Саша Ђорђевић није баналан! Способан је да увек да неки подстицај, за себе, за онога ко га слуша, за онога ко треба да игра за њега, да игра с њим, особа коју је пријатно слушати, јер увек уме да каже нешто важно. Верујем да је природни вођа, да би у тој улози био на којем год пољу да се ангажује. Нисам никад с њим разговарао о музици, али допада ми се да мислим да би био добар диригент оркестра, способан да диригује сваким хором, сваким оркестром. Мислим да би могао да представи на модеран начин класичну музику, као што би умео и да модерној музици да класичан тон, јер његов таленат на терену јесте то – ванвременски таленат. Знам да се њему данас јако свиђа улога тренера. О Саши у Италији свакако влада добро мишљење.

По многима најбољи италијански кошаркаш Пјерлуиђи Марцорати каже да је Ђорђевић духовит човек, што се види и у једној анегдоти коју нам је испричао:

-Када сам га срео пре пар година у Мадони ди Кампиљо, на једном голф терену, тамо ме је убеђивао: “Мораш да почнеш да играш голф, то је тако леп спорт који покреће, страствен“. Углавном, убедио ме је и почео сам да играм. Пре неколико недеља срео сам га овде на некој конференцији и рекао му “Саша, знаш да сам почео да играм голф!”, а он ће на то: “Ма какав голф, то је глуп спорт, шта ту уопште има да се игра, удараш ону лоптицу и то је све”. Чекај бре... Убедио си ме пре три године да морам да играм голф, а сад ми кажеш да је то глупост. Драг ми је, али ћу га јурити штапом за голф кад га следећи пут будем срео...“

 

Рива: Саша је прави пријатељ

Један од најбољих италијанских кошаркаша свих времена Антонело Рива је близак пријатељ Александра Ђорђевића. О њему је рекао:

„Да бих објаснио колико ми је важно пријатељство са Сашом, рећи ћу само ово - знам и сигуран сам да у сваком тренутку могу да га позовем и он ће бити спреман да ми помогне. То значи бити велики, близак пријатељ“.


Коментари1
613da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања
Ово може да прође и у рубрици 'Мој живот у иностранству' - прелеп пример како се човек својим талентом и напорним радом 'прими' у новој средини, стекне пријатеље, поштовање... И то у годинама када је било најтеже бити Србин. Свака част!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља