среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:36

Посао за 13 младих доктора наука

Aкцију „Право на прву шансу“ спроводи и финансира покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност
Аутор: Снежана Ковачевићсреда, 13.09.2017. у 22:00
Доктори наука у војвођанској влади (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Наш познати научник Милутин Миланковић, кога слави и читав свет, био је свестрана личност па се тако поред математике, геологије, астрономије, климатологије, метеорологије, геофизике, географије и грађевинарства, бавио и књижевношћу. Управо је његов књижевни рад у фокусу интересовања Срђана Орсића из Новог Сада, младог доктора наука у области српске књижевности. Орсић је један од незапослених високообразованих са титулом доктора који је са 30 година добио „прву шансу“ за запослење, у овогодишњој акцији „Право на прву шансу“ коју спроводи и финансира покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Он ће годину дана радити у свом фаху – у науци, на новосадском Филозофском факултету, где je и докторирао у области српске књижевности. За свој пројекат о Миланковићевој књижевности, као и за материјалне и режијске трошкове, биће плаћен из покрајинског буџета, заједно са ментором кога је одредио факултет.

„Миланковић је и као писац успевао да постигне највеће и најбоље резултате. Трудићу се да покажем у својој будућој књизи да је, и као књижевник, био у самом врху светске науке“, каже Орсић за „Политику“.

Прилику да спроведу своје научне пројекте, са којима су конкурисали у акцији „Право на прву шансу“, имаће ове године укупно 13 младих доктора наука. Њих шесторо радиће годину дана на Филозофском факултету, четворо на Природно математичком факултету, а по један млади научник у Институту „Биосенс“, Научном институту за прехрамбене технологије и на Факултету за спорт и туризам – Тимс.

„Мислим да је то изузетно лепа, корисна и потребна прича. Омогућиће нам да напокон добијемо средства за даљи рад и напредак, јер нисмо били у прилици да, упркос образовању, покажемо шта смо и колико научили“, каже Орсић.

Акција „Право на прву шансу“ није нова. Траје од 2012. године и биће настављена, поручио је младим докторима наука покрајински секретар за високо образовање проф. др Зоран Милошевић, приликом доделе уговора за пројекте одобрене на конкурсу.

Проблем са запошљавањем младих доктора наука очигледно траје, и није га лако решити. Павле Секеруш, професор француске књижевности на Филозофском факултету, каже: „Ви знате да није још увек лако доћи до посла, нарочито из ових области које су сада мање занимљиве за привреду, које нису ни инжењерске ни технолошке науке. Јако је добро што се наставља ова традиција покрајинског секретаријата за науку која младе људе са докторатом укључује у процесе рада, приближава их местима са којих би евентуално могли да се запосле и да дају некакав свој допринос.“

Kако се до проблема стигло, где „шкрипи“ и како мало поправити ствари? На то питање, млади научник Орсић каже да ствари не треба поправљати мало, него много и испочетка, а притом мисли на „поправку“ система високог и вишег образовања.

„Болоњски систем образовања је једна велика грешка. Можда је и он крив што има толико доктора наука. Мислим да је данас омогућено свима да студирају и дипломирају, да је продукција диплома, укључујући ту нажалост и највише дипломе, превелика, и да би можда требало ставити упитник на поједине докторате. Самим тим они који су у своје знање сигурни неће бити у ситуацији да чекају, муче се, пате и настоје на овакав начин да дођу до средстава неопходних за рад“, наводи он.

Требало би размислити, како каже, о неком, ако не повратку на стари систем – онда о нашем аутентичном систему који би имао боље резултате.

Сматра да је наметнуто мишљење да сви требају да студирају и да је свима неопходна факултетска диплома. „Доказало се у пракси да ни са њом не постижемо неке велике резултате, упркос томе што идемо до самог краја образовања. Можда треба образовање од почетка засновати на неким другачијим постулатима“, закључује млади научник из Новог Сада.

 


Коментари1
43669
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bolonja
Bolonju su smislili svetski vladari da od sveta stvore armiju glupih robova, kao sto potvrdjuje deklaracija UN donesena nedavno. Do 2030. obrazovanje u svetu mora da se minimizira i skoro ukine, jer je neobrazovanima lako vladati. Ne verujem u teorije zavere, ali...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља