субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Мед „К плус” пао на укусу, мирису и боји

Ветеринарска инспекција наложила да се из „Идеје” повуче ливадски мед који је под њиховом робном марком производила фирма „Аза” из Лединаца. – Произвођач тврди да је мед природан
Аутор: Јелица Антељ - Ивана Албуновићсреда, 13.09.2017. у 22:00
Фото Пиксабеј

Ливадски мед, приватне робне марке „Меркатор С”, произвођача „Аза” из Лединаца, који се продавао у „Идеји Супер” на Новом Београду, не одговара домаћем стандарду о квалитету меда и наложено је његово повлачење из продаје, потврђено је „Политици” у Управи за ветерину.

Овај производ (лот или партија 163-1) „пао” је на сензорној анализи која је рађена у акредитованој лабораторије Научног института за ветеринарство Србије, а потом је исти резултат потврдио и Институт за хигијену и технологију меса где је обављена суперанализа. Мед "К плус", повучен из продаје, на основу сензорне оцене акредитованих испитивача, није испуњавао одредбе члана 5. као и члана 16.3 Правилника о квалитету меда и других производа пчела.

– Утврђено је да производ одступа од параметара. Прецизније, мед је био нетипичног мириса и измењеног укуса, несвојственом ливадском меду. Подсећао је на загорео шећер и био је превише сладак. Боја му је била тамнобраон. И суперанализа дала је исте резултате – рекла је за наш лист Љиљана Ивањац, начелница Ветеринарске инспекције.

На питање шта овакви резултати указују и који су следећи кораци инспекције, Ивањац каже да је ово било довољно да се мед повуче са тржишта. Такође, издат је и налог за ванредну контролу погона произвођача „Аза” из Лединаца.

– Овакви  резултати упућују на нешто, али то морамо да докажемо. Кад то кажем, мислим на могућност да се у овом производу можда налази, рецимо, глукозно-фруктозни сируп уз мед – каже Ивањац и додаје да ће се о детаљима контроле знати више крајем ове недеље. На питање да ли ће контролисати и друге трговинске ланце, будући да овај произвођач и за остале пакује мед, наша саговорница каже да је то сигурно али тек пошто инспектори утврде са којим дистрибутерима је та фирма сарађивала и коме је продавала мед под истим лотом (партији).

– Суштина је да смо ушли у производњу. То је важно јер је реч о заиста великом произвођачу и продавцу меда који снабдева и друге трговине – истиче наша саговорница.

Она напомиње да су начини фалсификовања меда толико развијени да је практично немогуће до краја то расветлити. Али постоје такозвани глукозно-фруктозни индекси који указују на присуство недозвољених шећера у меду. То упућује да се производ не може звати медом јер, по правилнику, он не може имати никакве додатке.

У овом случају, ниска цена меда у „Идеји” била је повод за пријаву инспекцији. Подсећамо, овај трговац је на акцији једну теглу нудио за 569 динара а другу за 171 динар, тврдећи да је уштеда за купце 70 одсто. Начелница ветеринарске инспекције каже да, према њиховом досадашњем искуству, обично то и буде разлог за сумњу. Потрошачи који нису упознати воде се ценом и не гледају шта купују. Али мед на тржишту кошта од 800 до 1.200 динара и јасно је да нешто није логично, када се нуди по тако ниској цени.

Нашој редакцији јуче се јави и директор „Азе” Зоран Ђурђевац који тврди да је њихов мед природан и да за то имају доказе лабораторије „Интертек” из Бремена. Како истиче, „Идеја” је на тржиште изашла са „јако ниском ценом која је изиритирала домаће пчеларе” па су кренули у кампању против „Азе”.

– Не улазим у рачуницу „Идеје”, то је њихова пословна политика. У последња четири месеца имали смо 21 инспекцијску контролу због различитих пријава и ништа нам није замерено, а посебно не да продајемо фалсификате. Овај резултат сензорске анализе, који смо добили, и у коме се тврди да је наш мед превише сладак и несвојственог укуса не доказује ништа. Утврђено је да је по физичко-хемијским својствима и здравствено исправан – тврди Ђурђевац и додаје да ће захтевати нову анализу на параметре који указују да ли је мед природан или не, односно његово порекло. Он каже да годинама послује са домаћим трговцима и сарађује са 800 пчелара у Србији.

 „Идеја” се јуче није оглашавала поводом овог случаја, али према незваничним информацијама сав спорни мед повучен је из њихових продавница.

Дозвољен и мед са „додацима”

Познаваоци прилика на тржишту меда кажу да је важећи Правилник о квалитету меда лош, да је нова верзија урађена у марту али да и поред тога није усвојен. Прописи омогућавају да се на тржиште стави производ под називом „мед са додацима”, у њему је, рецимо, 60 одсто меда и 40 одсто најчешће глукозно-фруктозног кукурузног сирупа.

По изгледу, он је потпуно исти као чисти мед, али неупоредиво лошијег квалитета и на тај начин су потрошачи доведени у заблуду. Често његова цена и није нижа од правог меда.

 

Коментари25
b2331
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trenk
Kao neko ko se bavi veleprodajom hrane upućen sam u materiju i pokušaću da vam otvorim oči. U Srbiji je većina meda u prodaji falsifikat. Na pijacama i marketima tvrdim preko 90%. Pravi med ide u izvoz za veliki novac strancima koji traže kvalitet i koji su alergični na podmetanja. Za Srbe na žalost ostaje samo šećer. Lažni med je u većini slučajeva ispravan za jelo, a dobar lažni med je nemoguće otkriti bez hemijske analize. Sastav šećera je veoma sličan, jedino u medu ima mikro i makro elemenata koji u stvari čine krucijalnu razliku. Da. Lažni med kristališe! I to ne kineski, nego naš srpski i ne prekida nit prilikom curenja, tj. ne kaplje. Sve je skinuto. Lično sam čuo priču od prodavca lažnog meda sa Kalenić pijace, koji inače proda oko 2 tone istog mesečno. Da skuplja novac (15.000 evra) da kupi recept od svog "dobavljača" i da bi mu se investicija isplatila za manje od godinu dana. Cena lažnog i pravog meda u prodaji je ista. Čak je i lažni vrlo često skuplji od pravog, lepo upakovan u dizajniranim teglama. Med u prodavnicama, kako u malim ali i u najvećim lancima je uglavnom falsifikat. Astronomski novac je u igri i "proizvodjači" svesno ulaze u to jer su kazne preblage ili se ne primenjuju. Tegla lažnog meda proizvodjača košta manje od 1 kg šećera, tako da će ovaj med o kome članak piše već ukoliko sutra biti prepakovan i prodavan možda čak i u istoj prodavnici. Med treba isključivo kupovati od pčelara, po mogućstvu amatera jer o profesionalnim pčelarima bih tek mogao da pričam. Kako ja kupujem med? Kupujem ga u zatvorenom saću na ramu i tražim od pčelara da ga preda mnom izvrca. Naravno, kupujem na količinu jednom u 2-3 godine i miran sam. Pozdrav
Sotir Gardačić
Vi ste se snašli i rešili vaš problem nabavke meda kod lokalno pčelar ali ga treba rešiti na nivou društva! Da. Tečni med je daleko lakše falsifikovati nego kristalizovan kome je to prirodno stanje izvan košnice! Bar bi pedeset odsto falsifikovanog meda nestalo sa tržišta kada bi se uvela obaveza da se prodaje kristalizovan med u teglama! Otpali bi prvo primitivni oblici falifikovanja! Pored toga lažni kristalizovan med je daleko vizualno lakše uočiti čak i za laika! Sve ostalo sto se naveli je na mestu!
Препоручујем 2
liberat
Ovo sa falsifikovanjem meda je prešlo svaku moguću granicu. Iz iskustva, nikada ne kupujem med u dućanima, jer nemam nikakvog poverenja u tzv. proizvođače, već samo lično kupujem od pčelara kojeg poznajem i znam da proizvodi pravi med. Ljudi kupuju med u uverenju da je to prirodan med, a ne veštački ili neki "med sa dodacima". Med sa dodacima nije med, već običan slatkiš i to treba naglasiti. Nesavesni pčelari često znaju 5 kg pravog meda pomešati sa 30 kg šećera i onda dobijemo 35 kg "pravog meda", a to je obično krivično delo koje neće nikada biti sankcionisano, zbog nebrige države i podmitljivosti onih koji donose zakone. Kinezi su danas najveći falsifikatori meda na svetu i napravili su med koji može da se kristališe.....
Lazar
upoznajte svog prodavca meda i ostalih proizvoda na pijaci. Pravi prodavac, domaćin će vas pozvati da ga posetite na njegovom imanju i sami se uverite. Tako se stiče poverenje i prijateljstvo. Probajte, ne boli :)
Moma Valjevo
Aza nema ni jednu kosnicu, znaci kupuje med, pakuje i prodaje...To nije problem, problem je sto AZA kupi 10 tona meda a isporuci trgovinskim lancima 100 ili 200 tona....
Dragoslav Stanisavljević
Ja par godina ne vrcam med, a pojedine od skora kolege pčelari se hvale da vrcaju kao u najboljim godinama. Navode, brate, nisam znao da pčelarstvo unosan biznis. Sve rečeno, BIZNIS. E, takvi skorojevići uništišavaju brnd srbskog meda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља