субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Недовољно ресурса за сервис „помоћ у кући”

Такав вид подршке потребан је за готово сваку десету особу старију од 65 година, а уз помоћ државе обезбеђује се за свега 1,1 одсто њих
Аутор: Марија Бракочевићсреда, 13.09.2017. у 22:00
Геронтодомаћице увек на услузи (Фото З. Кршљанин)

Сваки шести становник наше земље има више од 65 година, а многима од њих потребна је нека врста помоћи у кући. Нажалост, наша држава нема довољно ресурса да пружи такву подршку свим старијим људима, о чему сведоче и бројке – сервис „помоћи у кући” пре две године користило је свега око 14.000 старијих, и то у 120 локалних самоуправа.

Како подсећа мр Надежда Сатарић, из Удружења „Снага пријатељства – Амити”, уз подршку државе, сервис „помоћи у кући” обезбеђује се за свега 1,1 одсто старијих.

– Проблем је што потребу за тим сервисом има знатно већи удео старијих. А такав вид подршке потребан је за готово сваку десету особу старију од 65, а то је десет процената њих – наводи Сатарићева.

Како онда старијима можемо све да помогнемо?

– Оно што можемо да радимо јесте да промовишемо здраве стилове живота, активно старење, самоорганизовање старијих зарад међусобне помоћи и самопомоћи, да подржимо унутарпородичну и већу међугенерацијску солидарност. Промовисањем здравих стилова живота, посебно код старије популације, иако то треба чинити од најранијих дана, предупређујемо оболевање старијих, а самим тим смањује се или одлаже и њихова потреба за већом подршком од стране других – уверава Сатарићева, и додаје да су исти ефекти и промоције активног старења. Јер, што су старији људи активнији и што више воде рачуна да се не повуку из живота локалне заједнице, то су мање шансе да ће отићи у усамљеност.

– С тим иду и болести и опет потреба да им се у већој мери помогне – додаје она.

У Удружењу „Снага пријатељства – Амити” напомињу да је веома значајно промовисати и породичну солидарност и указивати да чланови породице имају не само моралну него и законску обавезу да брину и помажу своје немоћне, остареле чланове.

– Наравно, ми из организација цивилног друштва залажемо се код државе да обезбеди минимум материјалне сигурности, односно новчану социјалну помоћ, старима који су ван пензијског система, а не могу се ослонити на чланове породице нити на сопствену имовину. То је тако зато што је немају или због тога што нису у могућности да им помогну да квалитетније живе у старости – истиче Сатарићева.

Удружење „Амити” иначе организује трибине на теме активног старења у Београду на Пролећном и Јесењем фестивалу здравља, али то чини и у другим градовима и општинама широм Србије. Теме се прилагођавају потребама и интересовањима старијих.

– Сада актуелно причамо о превенцији насиља над старијима где их оснажујемо и охрабрујемо да препознају акте насиља које трпе, да о њему не ћуте, већ да затраже помоћ. То је део кампање „Зауставимо насиље и дискриминацију над старијим женама” у оквиру програма Канцеларије за људска и мањинска права „Спровођење антидискриминационих политика у Србији”. Управо смо имали трибине у Пироту, Бабушници, Ужицу, Чајетини, на Новом Београду, а ићи ћемо у септембру у Белу Паланку, Обреновац и још неке општине – најављује Сатарићева.

„Амити” промовише активно старење и расписивањем конкурса за најбољи путопис старијих особа „Драганова награда”, на који позива све старије од 60 година да учествују са својим радовима. Ове године, на конкурсу су учествовала 192 аутора из Србије и шест из земаља из окружења. Најбољи  путописи објављени су у публикацији „Шетња кроз време”.

 

Удео старијих све већи

Према попису из 2011. године, у Србији је од 7.186.862 становника њих  1.250.316 имало 65 и више година (17,40 одсто). Да се удео старијих повећава, потврдиле су и процене Републичког завода за статистику с  краја 2015. године – од 7.095.383 житеља Србије 1.328.841 имао је више од 65 (18,73 одсто). Свега око 14.000 старијих (1,1 одсто) у 120 локалних самоуправа користило је у току 2015. године сервис „помоћи у кући” који је тамо организован. Нажалост, од тих локалних самоуправа тек у 90 њих услуга је функционисала свих 12 месеци, а у преосталима краћи период током године, наводе у Удружењу „Амити”.

– Потребе су многоструко веће. Организације цивилног друштва конкуришу код донатора из међународне заједнице, и пројектно у појединим локалним заједницама организују иновативне сервисе за старије који су јефтинији – напомиње Надежда Сатарић.

 


Коментари5
c49b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сандра
Ако би се направила листа приоритета , брига о старима морала би да буде високо позиционирана,прерасподелом и рационалном потрошњом нашла би се потребна средства.Србима су потребније геронтодомаћице него гломазне партијске и политичке структуре,НВО итд. до стјуардеса у возовима и упраника зграда.
zivka
ako drzava ima podatak o kojem broju je rec starih ljudi, i da je trend u porastu broja starih, ona mora da osmisli sistem koji je funkcionalan, pravedan i uredjen. znaci, potrebno je mnogo vise ljudi u tom sektoru, to ce smanjiti nezaposlenost, a s druge strane korisnici te usluge treba da to dobiju po povoljnim cenama. samo socijalno ugrozeni mogu dobiti besplatno pomoc. ovako je za stare cija su deca u inostranstvu ta pomoc moguca, a za nas koji zivimo u srbiji u razdvojenim gradovima to nemoguce., vec smo prepusteni trzistu koje koristi potpuno neouredjenu oblast socijalne zastite i drzi previsoke cene usluga.
Mara M.
Očigledno je da ni članovi ovog udruženja nemaju mnoge pojmove i stavove rašćišćene u svojim glavama tako da u tako zbrkanim mislima ni sami ne mogu da se snadju. A, poznato je svima da i u celom svetu sve više ima starih i da je krajnje nehumano ostaviti ih da se sami o sebi brinu kada izgubi snagu i kada iz opsednu bolesti... I sama sam se rastrzavala kada sam majku pazila i mazila ali i trčala i na posao i sa posle uz sve vreme brige o njoj. Država ništa nije dala. Danas kada sam ja stara moja ćerka ima dvoje dece i malu platu i dužna je pre da se brine o deci po svim pitanjima ali nekako stiže i do mene. Ali, tu je mnogo životnih stavki a malo novca i vremena. Država mora da organizuje za bolesne da dolaze iz domova zdravlja i da organizuju izdavanje lekova za hronične bolesnike, spisak majstora koji bi u domaćinstvu popravljali dotrajale stvari za pristojan novac i još mnogo toga. Čak i banke komplikuju da dodjem do svog novca iako sam dala punomoć a nemaju službu za pomoć u kući
Jovanka Voždovčanka
U pravu je udruženje "Amiti" kada kažu da je "veoma značajno promovisati porodičnu solidarnost i ukazivati da članovi porodice imaju ne samo moralnu nego i zakonsku obavezu da brinu i pomažu svoje nemoćne, ostarele članove." U tome je cela suština ovog problema. Članovi mnogih porodica hoće da o njihovim starim roditeljima brine država, a država im, često, izlazi nekritički u susret, sa čime se ne slažem. U situacijama kada roditelji dobiju jedan stan, deca drugi stan, postalo je normalno da, pored tolikih stanova, država daje i pare za tuđu negu i pomoć, i gerantodomaćice. To ne važi za one iz porodičnih kuća, jer od države nisu dobili stan, pa stanuju na istoj adresi sa roditeljima, i ne mogu da za roditelje dobiju bilo koju pomoć od države. Da li je to pošteno-ko je dobio, dobiće još. ko nije ništa dobio, ništa mu i ne treba? Posebna priča su oni koji žive u inostranstvu, a očekuju da im država vodi računa o roditeljima, kako bi, na kraju, prodali stan i izneli pare. Loši propisi !
Јелена Цветковић
Битно је да музичка фонтана функционише, за политичку гарнитуру на власти " стари су ствари". Сурова истина. Проверено ):

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља