четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:17

Већи минималац неће плаћати послодавци

Комплетан трошак тог повећања, у износу од око четири до пет милијарди динара, преузеће држава, показују незваничне рачунице
Аутор: Аница Телесковићсреда, 13.09.2017. у 21:54
Једино је радницима који примају минималац загарантована повишица (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Чини се да послодавци и запослени никад лакше нису постигли договор о повећању минималне цене рада. Минималац ће са 130 динара бити повећан на 143 динара, али тај трошак неће платити послодавци, јер ће их држава растеретити и смањити пореске намете. Са Међународним монетарним фондом разматраће се могућност да се неопорезиви део зараде, који тренутно износи 11.790 динара, повећа за 2.200 динара.

Трошак пореског растерећења преузеће држава. Како показују прве незваничне рачунице, буџет ће то коштати четири до пет милијарди динара. Формално посматрано, за запослене који у уговору о раду имају договорену бруто зараду (са порезима и доприносима) са повећањем неопорезивог дела зараде требало би да се повећа и њихова нето плата. Односно, да им месечне уплате на текућем рачуну буду веће. Међутим, како сада ствари стоје, већина послодаваца тај износ ће задржати за себе. Тачније трошак који ће им се појавити по основу повећања минималне цене рада апсорбоваће тако што ће имати мање расходе по основу овог пореског растерећења. 

Зоран Дракулић, председник Клуба „Привредник”, каже да је то био и услов да послодавци прихвате повећање минималца.

– Прихватили смо предлог синдиката да се минималац повећа са 130 на 143 динара по сату, али под условом да добијемо нека пореска растерећења. У овом случају, разматра се да се тај трошак компензује преко повећања неопорезивог дела зараде – каже Дракулић.

На питање зар тај новац не би требало да припадне запосленом, Дракулић одговара да се бруто плата радника неће мењати, и да је зарада ствар између радника и послодавца.

Како у пракси изгледа ова пореска клацкалица? Послодавац који има раднике који добијају минималац ће, по том основу, имати раст трошкова.

– Има и компанија које уопште немају раднике који добијају минималну плату. Такве су, на пример, ИТ компаније – каже професор Економског факултета Милојко Арсић. – Такви послодавци по основу повећања минималне цене рада уопште неће имати трошак. Са друге стране, са повећањем неопорезивог дела зараде, требало би и да се радницима, који са послодавцем имају договорену бруто плату, повећа нето зарада. Међутим, то је све ствар тржишта и односа снага између запосленог и послодавца. Тамо где су синдикати јачи вероватно ће и уштеда по основу повећања неопорезивог дела зарада отићи запосленом на рачун. У другим случајевима, послодавац ће тако надокнадити трошак који му је настао због повећања минималца – каже Арсић.

У преводу, расподела овог пореског оптерећења препуштена је тржишту па је неизвесно ко ће остварити већу добит: радници или послодавци. Али се, међутим, зна да ће ова пореска растерећења буџет коштати четири до пет милијарди.

Професор Милојко Арсић сматра да не треба држава да преузме комплетан трошак финансирања овог пакета, већ да би терет требало правилно распоредити. Односно да половину тог износа плате и послодавци.

Питање је какав ће бити став ММФ-а. Учесници у преговорима кажу да је на састанку са министром финансија, Душаном Вујовићем, речено да постоје и разни начини да повећање минималца за послодавце не буде трошак.

Како показују оквирне рачунице, план је да повећање зарада запосленима у јавном сектору у просеку буде око пет одсто. Неко ће добити мање, а неко веће повишице, али је фискални простор, за сада толики.

Шта повећање неопорезивог дела зараде значи у пракси види се на примеру плате од 50.000 динара. Ако се од овог износа одузме 11.790 (колико тренутно износи неопорезиви део плате) онда је основица за обрачун 38.210. На ту основицу зарачунава се порез на зараде који износи 10 одсто. Што значи да се на име пореза од плате одбија 3.821 динар. Нето износ, односно плата коју запослени носи кући, је 36.179 динара. Уколико би се неопорезиви део зараде повећао на 13.990 динара, као што се сада калкулише онда би основица за обрачун била мања и износила би 36.010. Порез на зараду у том случају био би 3.601, уместо досадашњих 3.821.

Уколико би та уштеда ишла запосленом, његова нето плата била би већа. Послодавац може и ту уштеду да задржи за себе и по том основу покрије трошак који му се појавио због повећања минималца. 


Коментари10
4cd38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Санда
Повишицу минималца и / или добит послодаваца плаћаћемо ми,од наших плата и пензија .Ми ћемо се клацкати на пореској клацкалици , јести буђав лебац док нам се не смучи, само да послодавци,ММФ,синдикати и власт буду задовољни.
Ilic Momcilo
Jedan komentator je izneo tvrdnju o manipulisanju radnicima,ja ih zovem sve zaposlenima i u socijalizmu koji kao sistem u tom pogledu ocigledno poznaje kao sto ja poznajem doba "Krede".Fabrike su u socijalizmu,po konacnom obracunu za potreban period,izvrsile sve zakonske finansijske obaveze i prema drzavi i spolja uopste,zatim su napunile sve unutrasnje fondove ili po zakonu,ili po samoupravnim aktima.pa tek na kraju su formirane plate.Ali i zaposlenima i svim direktorima,koji su racunati i bili takodje zaposleni.Znaci,nema plate radnicima,nema ni direktorima.Ako je prisutna opravdana nemoc da se fabricke finansijske obaveze ispune,tu su ble banke sa "neunistavajucim" kreditima i drzava ako je potrebno.Sve informacije i kontrola vrsenja obaveza su prolazile kroz SDK,koji je prvi unisten od tadasnjih kontrolnih institucija.Sta mislite zasto.!? Na kraju pitam,da li je u ovom sistemu poznata firma u kojoj su osim radnika i menadzeri i direktori ostali bez plata,zbog loseg poslovanja.!?
Mirko Mirković
A ko će plaćati pelene?
Jovan
Posto nas je vuciceva vlast prodala strancima po ugovorenim cenama, sada (posto je konacno izmolila MMF) ce jos i da nas prehranjuje iz budzetskog dzepa, ... da na sramotu ne pokrepavamo od gladi, dok radimo za robovske nadnice kod Gospodara?! Vuciceva 'trzisna ekonomija' ...
Vesa D
..brane državu a otimaju od države ..nevidjeno licemerje Vlade neradnika i neznalica..u socijalističkoj samoupravnoj drzavi ovoga nije bilo..postojao je SDK i preko njega se prvo isplacivali doprinosi državi pa onda radnicke plate..kad se drzava namiri onda ono što ostane deli se da budu svi zadovoljni ..Ovo danas sačuvaj bože našta lici..mlade kapitalističke privilegovane snage iz partija na vlasti bivaju nagradjeni od poreskih obveznika svoje podaničke radničke obespravljene klase a na štetu sviju nas i drzave ..ove egzebicije treba ukinuti i krenuti na realnu raspodelu i čestite plate da se od nje uživa a ne preživa..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља