субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Смоки – мерна јединица за пријатељство

На Новом гробљу кремиран наш велики глумац Љубиша Самарџић, а после сахране одржана комеморација у Југословенској кинотеци
Аутор: М.С.четвртак, 14.09.2017. у 17:00
Са комеморације преминулом уметнику (Фото Небојша Марјановић)

У песму „А сад адио” одржан је последњи испраћај прослављеног глумца Љубише Самарџића на Новом гробљу у Београду. Глумчева ћерка Јована је у свом говору истакла колико је овај филмски стваралац волео и ценио живот, колику је невероватну енергију имао, и био посвећен стварању које је од њега начинило уметника какав је био.

У присуству великог броја колега и пријатеља потом је одржана комеморација у Југословенској кинотеци, на којој су присуствовали министар културе Владан Вукосављевић, министар спољних послова Ивица Дачић, глумци Бранка Петрић, Рада Ђуричин, Војислав Брајовић, Иван Бекјарев, Мима Караџић, Калина Ковачевић, Мирка Васиљевић, Тамара Драгичевић и многи други. Југослав Пантелић, директор Кинотеке, најавио је ретроспективу филмова Љубише Самарџића у Кинотеци од првог октобра.


(Фото Н. Марјановић)

– Најтеже се опраштамо од оних које ценимо, које волимо и поштујемо, којима се дивимо, које следимо, од оних који су ту тежину опроштаја и заслужили – рекла је Љиљана Благојевић. - Зато нам је данас толико тешко. Али баш у сећању и успомени треба тражити простор за утеху. Година пријатељства са Љубишом била је као три са најбољима. Толико, да нова мерна јединица за пријатељство, подршку и љубав треба да се зове „Смоки”. Они који га нису знали, ту ширину душе најбоље могу да виде из филма „Панта реи”, његове аутобиографију о другима, где је дао лекцију о етици, естетици, захвалности, доброти, дугом памћењу, о величанственој вештини глуме, неизмерној љубави према деци, унуцима и његовој Мири.

Она је нагласила  да о доброти његове душе говори догађај од прошле године када је своје потомство лишио материјалних успомена на себе и све своје награде завештао као свој легат Кинотеци.

– У чаробним филмским сликама бар се не умире. Или се умире а онда након снимања иде кући. Ти си нам, Љубиша Самарџићу, дошао са небеса. Иди кући, Љубиша. Иди, наспавај се поред свог Гаге, а онда заједно у небески биоскоп. Тамо вас чекају и бољи филмови и бољи људи – додала је Љиљана Благојевић.


(Фото Н. Марјановић)

Да је љубав била глумчева покретачка снага истакла је Дубравка Лакић, филмска критичарка листа „Политика”, нагласивши да је Самарџић успео да оствари многе своје снова и да још за живота заслужено постане и легенда и историја.

– Широка је лепеза мојих сећања на Љубишу, на дане када је са „Небеском удицом” у такмичарском програму Берлинског фестивала у она невремена, тако достојанствено представљао своју земљу. Ако је ико умео да са таквом лакоћом уђе у срца читавих генерација својих гледалаца, обожавалаца и поштовалаца и да их окупа срећом, онда је то био Љубиша. Дело које је за собом оставио је огромно. Понос што је био и што ће остати део наших живота, такође – рекла је Дубравка Лакић.


(Фото Н. Марјановић)

Радош Бајић је подсетио на одлазак Бате Живојиновића, Драгана Николића, Маринка Маџгаља и Милорада Мандића Манде, рекавши да нас је последњи у формацији бесмртних, у колони без повратка, заштитнички загледан у нас који остајемо, с осмехом који је пленио искреношћу, добротом и лепотом напустио Љубиша Самарџић.

– С ким ћемо остати ако нам сви оду? Ако нас сви напусте, коме ћемо се радовати, кога волети, чијим делима ћемо се дивити, кога поштовати, чије домете и резултате ћемо се трудити да досегнемо, на кога ћемо се угледати, ко ће нас учити професији, уметности, глуми и животу – питао је Бајић.

Првог свог сусрета са великим Смокијем присетио се глумац Милан Васић.

– Мени, као једном обичном дечкићу из далеке Косовске Каменице, глума је била далеко, Београд предалеко, а тек познате личности недостижне. Љубиша  ме је створио и отворио ми врата која се тешко отварају у овој професији, врата филма, и то никада нећу моћи да заборавим. Кад је требало да дођем на аудицију за „Коње вране”, ниједан тренутак нисам мислио да ли ћу добити улогу, већ сам био пресрећан што ћу уживо видети Љубишу Самарџића. И кад сам дошао, помислио сам да је штета што не знам бар неког да могу да се ухватим за њега, пре него што уђем код Љубише. Међутим, како сам ушао, чуо сам глас: Срећо, срећо, јеси стигао? Добро је, срећо. Јеси јео нешто? Јеси, добро. Иди имаш фрижидер тамо, узми шта хоћеш. Био је то Љубиша. И онда схватим, у ствари, да је то тај човек за којег треба да се ухватим и да га се држим. Бићу му захвалан до краја живота. Легендо, хвала Ти – рекао је Васић. 


Коментари4
fa06d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vuk grujic
sjajan glumac nek mu je vecna slava
Vladislav Bajec
Spoštovani in nam dragi gospod Smoki! Vedno smo Te imeli radi in vedno Te bomo imeli. Počivaj v miru in hvala Ti za vse!
toka
O počivšem sve najbolje generalno-planetarno,ali dok je radio za sve režime...koliko je ostao dužan filmadžijama?Umro je ko jugosloven,zar ne?
Gabrijela S.
Pocivaj u miru, odrasli smo pored tvojih filmova i vaspitavao si genracije njima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља