недеља, 19.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Куће чији су власници нестали

„Европске дане јеврејске културе” у Зрењанину обележила изложба на којој су представљени трагови градитељског наслеђа
Аутор: Ђуро Ђукићчетвртак, 14.09.2017. у 16:52
Зграда Јеврејске општине у Зрењанину (Фото Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Јеврејска заједница је од свог насељавања у Зрењанин, односно Велики Бечкерек, до страдања у холокаусту 1941. године, дала велики допринос културном, привредном и економском напретку града. Сматра се да су они својим знањем, искуством и предузимљивошћу, одиграли пионирску улогу у многим видовима грађанског живота овог града: просвети, култури, здравству, спорту, забави, трговини, индустрији.

Процењује се да посебан значај има њихова градитељска баштина, која обухвата најочигледније примере стања духа цивилизацијске свести па су у овдашњој Јеврејској општини одлучили да се посвете том сегменту културе града на Бегеју.

Трагови градитељског наслеђа у Зрењанину презентовани су на изложби која је, поводом „Европских дана јеврејске културе”отворена у Галерији овдашњег Историјског архива. Образлажући актуелност теме дугогодишњи радник Архива и истраживач судбине Јевреја Регина Миленов , позивајући се на закључке Драгољуба Чолића, такође неуморног трагача за јеврејском оставштином, каже да су Јевреји трговци били пионири у повезивању Баната са европским тржиштем и прекоморским земљама, те да су њихове иницијативе биле међу главним факторима у подизању стандарда становништва на завидан средњоевропски ниво.

Они, који се баве заоставштином ове популације уочи њеног страдања у Другом светском рату, истичу тежину овог посла јер су трагови темељито уништавани. Не само да је на почетку рата одмах и у једном дану депортовано 1.022 припадника овог народа који су одведени на пут без повратка, већ је после рата девастирано и јеврејско гробље због потреба градње градске инфраструктуре на том месту. Ипак, већина зграда, које су градили или преобликовали Јевреји, постоји и данас.

Историчар уметности Бојан Којичић истраживао је јеврејско градитељство и дошао до илустративних података о кључним зградама. Тако је забележио да су почетком 19. века бечкеречке трговинске радње махом биле у рукама Срба. Међутим како је време пролазило било је све више случајева да су не само продавнице него и саме зграде прелазиле у власништво Јевреја. У време најбржег привредног развоја Јевреји су чинили око пет одсто становништва, али је зато трећина зграда у центру града била у њиховом власништву.

Такозвани јеврејски кварт, у центру Бечкерека није био строго омеђен већ се формирао градњом објеката који су били важни за живот Јевреја. У центру је подигнута синагога, а око ње су били Рабинат, седиште јеврејске општине, њихова школа, дом „Хевра Кадиш” који се бавио верским сахрањивањем и сличне зграде.

У подизању зграда долазило је до покушаја стварања израелског националног идентитета у архитектури и појаве неомаварског стила у коме је грађена и овдашња синагога, нестала на почетку Другог рата. Девастација овог објекта догодила се у необичним околностима. Она није срушена како се то обично догађа у налету нечијег беса, већ је разграђена, све вредне ствари су претходно распродате, па се тако и оргуље из синагоге налазе у зрењанинском храму Реформаторске цркве и данас су у употреби.

Где се тачно налазе друге вредности из синагоге, данас се само нагађа. Као и већина зграда сачувана је и налази се у добром стању јеврејска школска зграда у којој је данас смештена зрењанинска филијала Националне службе за запошљавање. Поред тога што има занимљив историјат у погледу коришћења ова зграда има специфичан изглед по коме, као једна од ретких у граду, по архитектури припада стилу романтизма.

До почетка прошлог века зграда је коришћена као јеврејска школа, а онда је предана држави и користи се као одељење гимназије. Јеврејска заједница је 1937. затражила од градских власти да јој се зграда изда под закуп на 30 година, како би се у њу сместио Јеврејски културни дом. Одговор није добијен, а онда је дошао рат.

Лепо је очувана и Рабинова кућа, која је подигнута 1892. Парцела на којој је данашња грађевина припадала је породици Хаузер, а онда се из Вршца доселио познати сликар Јозеф Гојгнер који је овде и умро 1887. После је ту смештена општина. Кућа којој је почетком овог века враћен оригинални спољашњи изглед данас је у приватном власништву и добро се одржава.

 

 

 


Коментари2
66e22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Stanimirovic
Bilo je leto 41.godine u gradu na Begeju.Na Nemce kao da smo već navikli.Život se ustalio.Kod nas su svraćali prijatelji roditelja i ja sam jednim uhom slušao razgovore.Pričalo se o vestima na Radio Londonu, o mladom Kralju Petru,o Englezima,o Rusiji.Šta će biti s nama dalje ?Bio je topao letnji dan.Izmolio sam roditelje da odemo na reku,na kupanje.Spustili smo se našom ulicom Vojvode Stepe,pored Tepihare na obalu.Graja,vika dece.Odjednom,svi su zastali,gledajući na sredinu reke.Njome je plovio jedan mali motorni tegljač. Za sobom je vukao ogromni šlep,koji se inače koristi za prevoz šljunka i peska.Šlep je bio prepun,načičkan ljudima,ženama,decom.Čuo se samo motor tegljača.I tišina potpuna.Odjednom jedan mladić na biciklu,jurio je obalom,pokušavajući da se poravna sa brodom.Vikao je i mahao jednom rukom.Sa broda se čuo ženski glas.Tako su se dovikivali sve slabijim glasom odlazeći nizvodno.Neko od prisutnih na obali reče :"To Nemci odvode naše Jevreje ". Svi su spustili glave .
Goran
Interesantno je da bilo gde u Svetu, tokom istorije, imovina koja nema naslednike pripada drzavi, ili Kralju. U slucaju Jevreja, to prastaro pravilo se ne postuje. Istina je da su Jevreji nastradali, nasilno u jezivom Holokaustu, ali isti nije organizovala drzava u kojoj su ziveli, i zbog toga drzava ne bi trebalo da snosi posledice. Mocne jevrejske interesne organizacije su dugotrajnim visedecenijskim lobiranjem i stalnim politicko-ekonomskim pritiscima, nasuprot svim zakonima i obicajima zemalja u kojima su ziveli uspele da izdejstvuju povracaj imovine, umesto nepostojecim naslednicima; Izraelu. Tako da od siromasne Srbije najbogatiji narod na Svetu uspeva da izvuce korist na osnovu pravila koja je sam izmislio. Kuce po Zrenjaninu su u toj igri najmanji ulog. Svajcarsku su naterali da im isplati milijarde dolara sa svih racuna ciji su vlasnici Jevreji, a koji nisu aktivni od 1945te. Mene ovakvi clanci ne ispunjavaju zadovoljstvom ili osecanjem ispravljene nepravde. Ovo je otimacina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља