среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Век чесме докторке Елси

Младеновац данас обележава 100 година од смрти Елси Инглис, предводнице мисије шкотских болничарки у Србији
Аутор: Л. Николићпетак, 15.09.2017. у 07:01
Докторка Елси Инглис (Фото архива младеновачког "Дневника")

У Младеновцу читав један век жубори питка вода из спомен-чесме „Црквенац” на којој позлаћеним словима на српском и енглеском језику пише: „1915. за успомену на санитарну мисију шкотских жена у Србији и њеног оснивача Елси Инглис”.

Из луке Саутемптон на крају 1915. године кренула је Мисија шкотских жена са др Елси Инглис на челу, испраћена од енглеске краљице, принцезе Мери, лорда Џорџа и Винстона Черчила.

У Србији, којој је наметнут трећи узастопни рат, др Елси је поред Младеновца организовала пољске болнице у Лазаревцу, Ваљеву и Крагујевцу у којима је радило неколико стотина медицинара из Шкотске, Русије, Америке, Швајцарске, Данске, Холандије и других земаља. Болница у Младеновцу, којом је руководила др Беатриса Мекгрегор и др Хантер, била је у кући Чеде Василића, у којој је са околним шаторима збринуто 400 рањеника са Варовница и Касапског брда где се бранио Београд у Великом рату. Српски војници су посекли хиљаде Угара (отуда име) и избили на Космај одакле су протерали Аустроугаре преко Саве и Дунава.

У славу те победе у хладу столетних храстова и данас блиста белег, споменик на коме пише: „Продор Аустроугарске војске у јесен 1914. заустављен је овде на Космају.” Уклесани су и стихови Ђуре Јакшића: „И само дотле, до тог камена, дрзнеш ли даље, чућеш громове земље слободне”...

У тадашњој младеновачкој болници, у згради која и данас одолева времену, бораве праунучад Чеде Василића. Одатле на корак је војничко гробље и капела – почивалиште изгинулих ратника.

Др Елси је са 16 малих санитарних фордова, које је добила, крстарила до пољских болница и до линија фронтова где су се водиле крваве борбе, пожртвовано пружајући помоћ борцима, рањеницима, тифусарима и становништву. Захвални Младеновчани и борци Моравске дивизије под руководством капетана Боре Поповића, у јеку рата, подигли су спомен-чесму „Црквенац”. Складно здање на чијем врху је српски симбол – шајкача изливена у бетону. „Црквенац” је наш споменик највише помињан у свету, подигнут у вихору Великог рата, када је сваки трећи Србин положио живот за отаџбину, када се деца нису рађала.

Др Инглис је стигла у помоћ и Првој српској добровољачкој дивизији у Русији, одакле је по заповести владе са Крфа, јула 1917. са војском и рањеницима преко Одесе, кренула пут Солунског фронта.

Исцрпљена пожртвованим радом, оболела, доживела је срчани удар и умрла на рукама српских војника 26. новембра 1917. године, а сахрањена у родном Единбургу са шкотским и са српским заставама преко ковчега. Др Елси Инглис је посмртно одликована орденом Белог орла – највишим одликовањем Србије.

 


Коментари3
c03a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Petrovic
Вечна Слава и Хала шкотској болничарки Елси Инглис која је положила живот србском народу ! “Ispraviti nepravdu kako kaze Dr.Sreten Bozic –Wongar“, je nasa moralna duznost i zelja da negujemo zahvalnost dobrotvorima, koji zasluzuju vecno obelezije . Narodna je volja i pravo da se sacuvaju imena dobrotvora. Ustavom treba ograniciti privremene vlasti da preimenuju zaduzbine predhodnih generacija. Nedavna sramota predhodne vlasti, na preimenovanje ulica Marsala Tolbuhina - oslobodioca Beograda, daje narodu za pravo da se pita i odluci, pre nego sto politicari donesu nakaradnu odluku. Svaka vlast za svoje vreme treba da izgradi i imenuje nove ulice objekte i zaduzbne po cemu ce je vrednovati buduce generacije, a ne da preimenuje stare!
Milorad Mrdja
Lepa priča, nadam se da i neka ulica nosi ime ove humanitarke.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Na Melbourne Univerzitetu Vesna Rapajic je uradila Doctorsku tezu o Skotskim Sestrama koje su imale bolnicu u selu Ostrvo na Solunskom Frontu.Tu je bila Dr. Elsi Inglis kao i broj njeni koleginica iz Australije i Novog Zelanda. U to vreme zenama u Engleskoj nije bilo dozvoljeno da rade kao lekari i pored najbolji medecinskih diploma. Da su profesionalno sposobne kao njihove kolege muskarci dokazale su na Solunskom frontu . Po savetu Komande fronta otvorile su bolnicu u seoskoj kuci u Ostrvu ,40k blizu fronta. Medju njima je bila mlada Miles Franklin,( kasnije poznata Australska knjizevnica ). Mnoge su posle rata ostale u Srbiji da podizu domove za sirocad i medecinske ustanove: Dom u Raci,Srpska Majka - Arandjelovac , Bolnica da Dedinju, Sirotinjski Dom ( Jarmenovci) itd. Te ustanove su nakon 1945g. predenute u imena komunistickih narodnih heroja .Ispraviti nepravdu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља