петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.09.2017. у 21:45 Јелена Каваја

Руски софтвер није за америчке вирусе

САД забраниле софтвер „Касперског” због сумње да сарађује са обавештајном службом, а компанија тврди да је жртва геополитичке игре
Седиште „Касперског” у Москви (Фото Ројтерс/С. Карпухин)

После вишемесечне кампање ширења страха да је популарни антивирусни програм могући руски шпијунски алат, америчко министарство националне безбедности директивом је забранило владиним агенцијама да користе производе компаније „Касперски”. Иако се та мера односи само на федералне службе, велики трговински ланац „Бест бај” повукао је још пре неколико дана Американцима најпознатији руски производ после вотке не наводећи разлог.

Министарка Илејн Дјук образложила је одлуку бригом због могућих веза запослених у „Касперском” и руске обавештајне службе ФСБ, али није навела доказе. Произвођач овог софтвера наводно може да буде законом принуђен да помаже руској влади у шпијунажи. „Касперски” је одговорио да то није тачно и да су сви подаци заштићени према строгим индустријским стандардима укључујући енкрипцију. 

Компанија тврди да је жртва геополитичке игре иако, како каже, никада није нити ће помагати било којој влади у електронској шпијунажи и сајбер нападима. Када је у јуну забрањена употреба овог програма у Пентагону, понудили су чак изворни код на инспекцију.

Компанија коју је основао Јевгениј Касперски, школован на Криптографском факултету КГБ-а, одавно је под лупом у САД, а посебно откако се води обимна истрага наводног руског мешања у прошлогодишње председничке изборе. У мају, на седници Обавештајног комитета, републикански сенатор Марко Рубио питао је шесторицу шефова америчких обавештајних агенција да ли би им било угодно да на рачунарима имају „касперски” и сви су листом одговорили одрично. Јевгениј Касперски прокоментарисао је тада да му је жао што ова господа „из политичких разлога не могу да користе најбољи софтвер на тржишту”.

Додатну сумњу међу Американцима подгрејао је чланак агенције Блумберг, која тврди да је видела мејлове у којима се руски директор и водећи стручњаци договарају о тајном пројекту по налогу ФСБ. Касперски је наводно морао да заштити владу од сајбер напада, достави обавештајцима податке о томе где се налазе хакери и да заједно са безбедњацима упада у њихове станове. Компанија је одговорила да је на владиним службама само тестирала нови производ.

Амерички стручњаци за информатичку безбедност хвале производе руских колега, али углавном се слажу да неке чињенице представљају знак за узбуну, барем кад је реч о употреби у владиним агенцијама. Седиште компаније је у Москви, а оснивач и директор радио је у обавештајној служби совјетске армије.

Директор програма за сајбер безбедност на Харварду саветује чак и приватним корисницима да скину руски софтвер с рачунара јер има много других решења. Како каже Мајкл Сулмејер, у садашњем геополитичком пејзажу америчко-руских односа превелики је ризик добровољно инсталирати руски антивирус, посебно знајући колико дубоко овакви програми задиру у рачунаре и системе.

Кремљ је осудио уредбу донету у среду рекавши да угрожава конкуренцију. Засад не најављује узвратне мере забране за америчке фирме како је претио док је трајала кампања против „Касперског”. Производе руске компаније штите 400 милиона рачунара широм света, укључујући и оне у америчком Стејт департменту и федералној затворској служби.

Међутим, у јулу је скинута с листе унапред одобрених владиних добављача, а демократска сенаторка Џин Шахин предложила је амандман да се свим владиним службама забрани да користе овај софтвер. Уредба је убрзала поступак, јер ће сви морати да се реше руског софтвера у року од 90 дана. „Ако је Кремљ хаковао америчке изборе, ако води сајбер рат против америчких НАТО савезника и гледа да на сличан начин уздрма друге демократије, да ли америчке владине агенције и милиони грађана треба да призивају претњу,” написала је сенаторка недавно за „Њујорк тајмс” .

Критичари кажу да широка забрана за руску компанија, у складу са растућим протекционизмом у набавци технологије за владине службе, није добра за економију и иновације. У сличној ситуацији као „Касперски” нашао се раније кинески „Хуавеј”. Амерички конгресмени годинама су изражавали подозрење према овој компанији због сумње у индустријску шпијунажу да би је 2013. практично истерали са тржишта телекомуникационе опреме отварајући простор за „Ериксон”, „Сименс” и друге. Архива Едварда Сноудена открила је да је НСА у ствари шпијунирала „Хуавеј”, приступајући њиховом серверу у Кини.

Технолошки патриотизам

Ако се „Касперском” замера да међу запосленима има бивше обавештајце, то би исто могло да се каже и за друге технолошке фирме, нарочито у домену сајбер безбедности. Амерички обавештајци и криптографи такође прелазе из владиних агенција у велике фирме које их цене колико због стручности толико и због личних веза са владиним званичницима, пише портал „Вајерд”. Израелска обавештајна служба позната је као технолошки инкубатор јер најискуснији стручњаци често напуштају државну службу да би основали стартап фирме, углавном у домену сајбер безбедности.

Свесне ове везе, многе земље су почеле да дају предност домаћим компанијама. Путин од 2014. инсистира на технолошкој независности од западних фирми и има план да потпуно уклони страни софтвер из владиних служби и државних компанија. Кина је најавила да ће ставити под лупу стране мреже и услуге у кључним секторима.

Јевгениј Касперски прихватио позив Конгреса

Москва – Јевгениј Касперски је прихватио позив да говори у Конгресу САД након забране коришћења производа његове „Лабораторије Касперски” у америчким државним установама, наводи се у саопштењу те компаније, преноси Танјуг. „Надам се да ћу моћи јавно да одговорим на оптужбе против моје компаније и њених производа”, изјавио је Касперски, преноси „Спутњик”.

 

 

 

 

Коментари5
ed19a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Paranoja je u Americi kolektivna bolest.
Milance
Kolektivna bolest establišmenta koji već očajničkim pokušajima pokušava da što više iskompromituje RF. Smešno je sve to s obzirom na to da je njihov kadar već razotkrio sisteme špijuniranja putem njihovih masovno distribuiranih servisa i softvera.
kuka
ijaoj, pa zar stvarno vladine agencije koriste Kasperski za antivirus program? Kakvi amateri!!
Лека Србин
Да су Руси паметни забранили би коришћење виндовса на својим рачунарима јер они тесно сарађују са ЦИА. Такође је и тесна сарадња са Фејсбуком и Твитером и многим услужним програмима. Па да видимо ко ће имати већу штету од америчког глупирања.
Прозорчићи
Мислим да руске државне службе одавно не користе пенџере. Много више људи претпоставља да Микромекани (милом или силом) сарађује са америчким обавештајним агенцијама него да КасперскУ сарађује са руским.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља