среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:05

„Победнику” пуца под ногама

На капитeлу и стубу испод ногу фигуре симбола Београда појавила се пукотина дужине педесетак центиметара и не зна се колико је дубока
Аутор: Бранка Васиљевићпетак, 15.09.2017. у 21:53
Споменик ипак није враћен у апсолутну вертикалу, већ је стабилизован у делимично накривљеном положају (Фото Ж. Јовановић)

Симболу Београда али и Србије, споменику „Победник”, који још од 1928. године поносно „гледа” са Београдске тврђаве, изгледа пуца тло под ногама. Они који на платоу уживају у пејзажу Ушћа па поглед подигну ка монументалној фигури уочиће напрслину која се протеже од леве ноге преко капитела, дуж дорског стуба на коме се налази.

Напрслина је дужине око пола метра. Изгледа као да је овај горостас, кога је Мештровић извајао по угледу на Херкула, изненада свом јачином треснуо ногом о тло и начинио пукотину.

Процеп у камену многима који се нађу подно споменика у први мах не изгледа нимало наивно, а да ли она може да утиче на стабилност „Победника” и безбедност оних који се нађу у његовој близини појаснили су у Заводу за заштиту споменика културе.

– Пукотина није нова и на споменику постоји дуже време. На његову статику не утиче ни то што је нагнут због терена на коме се налази, а ова пукотина то посебно не може. Ми већ деценијама пратимо стање споменика. До сада смо урадили и већи број конзерваторских радова који су „Победник” третирали као целину и рестаураторским захватима испоштовали потребне мере за његово одржавање. Планирали смо и да у план и програм за следећу годину уврстимо његову статичку санацију и целокупно уређење – објаснили су у Заводу.

Ако се „Победник” идуће године нађе у „програму”, то би значило да ће бити прегледан посебном технологијом и тада би се, можда, могло тачно знати колика је дубина напрслине испод његовог стопала.

Што се тиче постамента – стуба, у Заводу су истакли да не поседују званичну архивску, техничку документацију која се односи на његово подизање у току 1928. године.

– Накнадним анализама утврђено је да је језгро постамента од бетона, а да је са спољашње стране обложен каменим плочама. Што се тиче статике, 1996. године су ојачани темељи и постављени шипови ради спречавања нагињања споменика. Споменик ипак није враћен у апсолутну вертикалу, већ је стабилизован у делимично накривљеном положају – кажу у Заводу.

Мерењима из 1989. године утврђено је да се „Победник” делом налази на насипу, а делом на средњовековном бедему што је и изазвало његово нагињање. Приликом истраживања од 2007. до 2009. године утврђено је да је накривљен 0,8 милиметара.

Пре две године, приликом уклањања изломљених плоча на платоу испод споменика, радници „Зеленила” открили су улегнуту земљу. Одмах су обављена мерења, а у близини, на простору између обележја посвећеног Стефану Лазаревићу и ограде, откривена је подземна просторија из педесетих година прошлог века. Због тога су на извесно време радови били прекинути.

Коначно уређење платоа, постављање мермерних плоча, осветљења, регулисање одвода воде која се раније скупљала на платоу, завршено је у септембру прошле године. Још тада је градоначелник Синиша Мали најавио да би требало обновити и „Победника” и да је за тај посао неопходно издвојити 12.000.000 динара. Да ли ће се те паре наћи наредне године, из ове перспективе се још не може знати.

Београдску тврђаву и парк Калемегдан годишње посети више од два милиона туриста. Претпоставка је да највећи број посетилаца остави одређену суму новца на Тврђави. Када би сваки од њих издвојио само по шест динара, прикупило би се довољно новца да се „Победнику” уради нови „лифтинг” и ојачају „кости”.

Можда је ипак он на време „ударио” ногом о капител, подсећајући надлежне да је време да се позабаве њиме.

„Весник победе” протеран са Теразија

Споменик „Победнику” подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Рад је вајара Ивана Мештровића. Бронзана скулптура израђена је још 1913. и требало је да чини део фонтане, чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу.

Мештровић је фонтану замислио као споменик слободи и ослобођењу од петовековног турског ропства. Због избијања Првог светског рата одложено је постављање фигуре, а она је деценијама чамила у шупи на Сењаку. Назив споменика проистекао је из Мештровићеве посвете Солунском фронту и победи српске војске у Првом светском рату. Његов изворни назив је „Весник победе”.

Када је већ било готово извесно да ће споменик бити постављен на Теразијама, ускомешала се београдска чаршија. Нарочито су биле гласне чланице неких женских удружења. Оне су сматрале да да је „неваспитано” да се фигура голог мушкарца поставља усред града и да то може да утиче на морал београдских девојака.

Коначно, после свих перипетија, споменик је свечано откривен 7. октобра.

 

 

 


Коментари7
e1898
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kuku Lele
@Goran S. O kakvim glupostima je ovde rec, spomenik nisu napravili komunisti vec kraljevina Srbija!!! Malo vikipedije moze mnogo da pomogne. Najbitnije od svega je sto pricamo o simbolu grada beograda, a ne jedne ili druge politicke ideologije.
branislav
Putovao sam velikim delom sveta, i nigde nisam sreo ljude, koji su toliko velikodusni, srdacni i ljubazni kao Beogradjani. To su potomci celog Balkana, i skoro da nema porodice u bivsoj JU koja nema nekog clana da zivi i radi u Beogradu, i to ce ga zauvek ciniti jedinstvenim na nasim prostorima. Stotinama godina narod dolazi u taj divni grad, i gradi bolju buducnost za sebe i svoju familiju. Samo kroz gradnju i konstantno napredovanje se moze bolje ziveti i tu se slazem treba da se gradi, ali Beograd je sve drugo osim zatucen Nikola. Nikad se nece svi slagati i svi voleti, ali veliki je to svet koji je stvorio veliki grad velikoga srca.
goran.s
I vreme je da se skloni odatle. Ko i oni jugokomunisti ispod njega. Vratite tvrdjavu srpskom knezu kome i propada .
Biljana Dj
Zar taj deo nije 'sredjen' pre godinu dana?
Јован Скерлић
Пре ће бити да роварење око тзв „Београда на води" утиче наслегање и померање тла. Био би хит када би се тврђава сурвала у Саву. Онда би инвеститорска мафија имала још једну погодну локацију за своје халапљиво мегаломанско богаћење на рачун београђана.
Мијалко
@Никола, ево ја сам за своју земљу учинио следеће: на време платио сваки потрошени киловат струје, сваки телефонски рачун, сваки рачун који сам добио од Инфостана и све порезе који ми доспевају. Чак сам и поштено пријављивао имовину и приходе. Такође, досад сам платио 38.5 година радног стажа, а кад за годину и по будем ишао у пензију одбиће ми 20,4% јер немам довољан број година старости. Истина је да је Београд прилична рупа од града, али не због недостатка велелепних грађевина него због недостатка квалитетних домова здравља, болница и школа, а и зато што се оне већ постојеће грађевине препуштају спонтаном распадању. П.С. И ти би могао да се посветиш нечему кориснијем за земљу од ботовања по новинским порталима.
Препоручујем 36
Nikola
Bez beograda na vodi, skajlajna i ostalih gradjevina Beograd bi bio rupa od grada koja je i sada zato radujte se jer ce po prvi put mozda u istoriji Srpska deca imati sansu za boljim zivotom. Najzada ce neko pozeleti da dodje ovde i popravi gradski budzet pa cemo samim tim bolje ziveti. Ovo je jedna zatucana sredina besposlenih ljudi kojima sve smeta. Kada god se pravis pametan izmeri koliko si ucinio za svoju zemlju, videces da treba da cutis. Izvini
Препоручујем 24

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља