четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:08

„Политикин” фељтон – грађа за „Википедију”

Одредница „Лепенски Вир” на енглеској верзији највеће светске интернет енциклопедије однедавно се готово свакодневно употпуњује деловима актуелног фељтона Христивоја Павловића, који објављује наш лист
Аутор: Д. Буквићсубота, 16.09.2017. у 21:33
(Фото Принтскрин)

Због изузетног археолошког значаја, Лепенски Вир је одавно познат ван граница Србије. Знатижељницима из иностранства, који убудуће пожеле да се на „Википедији” информишу о овом налазишту, управо ће наш лист бити један од главних извора. Наиме, одредница „Лепенски Вир” у енглеској верзији највеће светске интернет енциклопедије донедавно је имала само четири извора, а откако наш лист објављује фељтон архитекте и проучаваоца овог локалитета Христивоја Павловића – 24.

У тренутку писања овог текста, од 24 референце поменуте уз одредницу „Лепенски Вир” на енглеској „Википедији”, чак 20 њих се позива управо на Павловића и „Политику”.

Тај број ће се вероватно повећати, а самим тим и количина сазнања о овом локалитету која ће једним кликом миша бити доступна сваком кориснику на планети.

Труд аутора „Википедије” који, у складу с правилима, волонтерски и под надимцима обављају овај посао, утолико је већи ако се зна да, осим селекције цитата, они уједно преводе чланке из нашег листа на енглески језик.

У српском огранку „Задужбине Викимедија”, која одржава ову бесплатну онлајн енциклопедију, наводе да су дневне новине и магазини, уз књиге и проверене веб-сајтове, релевантни и веома често коришћени извори у писању одредница.

– Заправо, то су најзначајнији извори за грађу чланака, посебно када је реч о новинама с дугом традицијом као што је „Политика”. Код таквих извора нема сумње у веродостојност, имајући у виду степен професионализма у истраживању теме. А само веродостојне и проверене информације могу да допринесу квалитету ове највеће енциклопедије у људској историји – каже за наш лист Ивана Гусларевић из „Викимедије Србија”.

Када је реч о новинама с дугом традицијом као што је „Политика”, код таквих извора нема сумње у веродостојност, имајући у виду степен професионализма у истраживању теме (Ивана Гусларевић, „Викимедија Србија”)

Процес цитирања навода штампаних медија у писању чланака за „Википедију” је, додаје она, веома једноставан. Потребно је навести о ком гласилу је реч и, што је још важније, од ког датума је издање.

– Проверљивост информација један је од кључних критеријума веродостојности „Википедије”, тако да и извори морају бити лако проверљиви – истиче Ивана Гусларевић.

Уредници глобалне интернет енциклопедије, према њеним речима, веома су посвећени референтности. У прилог томе сведочи и пример с почетка године којим је направљен чак и један преседан у правилима уређивања.

– Наиме, заједница уредника „Википедије” на енглеском језику, после двогодишњег процеса дискусије, изгласала је забрану цитирања „Дејли мејла” у грађи чланака. Овај медиј је, због своје таблоидности, оцењен као гласило које недовољно проверава чињенице, бави се сензационализмом и понекад чак објављује потпуне неистине, чиме се нарушава и поузданост информација на „Википедији” – каже Ивана Гусларевић.


Коментари2
6a550
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloss
Pa verovatno on to sam upotpunjuje
Marko Pravica
Ako je tako, svaka mu cast! Primjecujem da Hrvati imaju vrlo ozbiljan i pametan pristup Wikipediji, a da mi debelo zaostajemo. Istorija je stvar interpretacije i ako ne ponudis svoju interpretaciju neko drugi ce da interpretira tvoju istoriju i tebe. Imam osjecaj da je hrvatski pristup Wikipediji planski, dok je nas haotican. Wikipedija je jedno od najvaznijih mjesta za prezentaciju vlastite kulture. Svako Google pretrazivanje izbacice Wiki-clanak na vrhu liste rezultata. Ko ne shvata potencijal koji to pruza nije shvatio nista. Ako te nema na Googlu ili Wikipediji, ti prakticno ne postojis.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља