уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:46

Северна Кореја: Режим oпстаје, генерације се смењују

Аутор: Јасмина Павловић Стаменићсубота, 16.09.2017. у 22:02
Сниматељ Бата Груловић и тонац Лала Драгаш са севернокорејском породицом (Фото Документација Ј.П.Стаменић)

Пре три деценије екипа ТВ Београд била је једна од ретких која је боравила у посети овој изолованој земљи. Међу гостима из Југославије била је и данашња дописница „Политике” из Грчке. Због тога што су вести из Пјонгјанга опет у центру светске пажње, преносимо нека од њених сећања.

***

Сећања су избледела, памте се неки упечатљиви детаљи и чињенице: били смо једна од ретких телевизијских екипа која је две недеље била гост Северне Кореје у време владавине Ким Ил Сунга. Имали смо очигледно неку привилегију, никад нисам сазнала коју.

Била нам је одређена пратња, строго прописана маршрута, али су организатори поштовали и моје жеље да много видимо и питамо. Допуштали су сниматељу Бати Груловићу и тонцу Драгомиру Драгашу да забележи и оно што није било у програму. Хватали су се за главу кад смо кришом сликали бодљикаву жицу којом је била ограђена обала „да непријатељ не изненади”, љутили су се кад сам инсистирала да нам објасне зашто у загушљивим тунелима раде искључиво жене. Ипак, показали су нам Пјонгјанг, границу две Кореје, село, пустили су нас да разговарамо са сељацима, посетили смо дом једне породице професора и на крају, тако су бар рекли тадашњем руководству ТВ Београд, били су мало љути како сам у емисији „До зида и натраг” описала Северну Кореју.

Стигла сам у земљу са извесним предрасудама, али и дозом зебње јер се и тада, као и данас, о овој земљи мало знало, а много више претпостављало. Страна штампа је спекулисала да народ живи у беди, глади и незнању, под тортуром и полицијским режимом. Говорило се о чисткама…

На језеру поред хотела у коме се тих дана одржавао мањи међународни скуп, у чамцима су веслале десетине парова, патке су мирно пливале. Како се скуп завршио и гости отишли, нестали су и чамци и патке, али се у време доручка и даље чуо цвркут птица са магнетофонске траке

Ипак, домаћини су пуштали да сами закључујемо кад нам саопштавају како сваки грађанин од државе добије 700 грама пиринча дневно, сваке друге године комплетну обућу и одећу, како слабије говоре стране језике, али нема неписмених, да су плате скромне, око педесетак долара, да су срећни и задовољни и да воле свог вођу и свој социјализам грађен на идеји „Џуче” чији је творац био Ким Ил Сунг.

„Политикина” ТВ Ревија је у септембру 1987. објавила репортажу са путовања екипе ТВ Београд
(Фото: Документација „Политике”)

И сада када се сетим унутрашњости земље, родног места великог вође у које су нас водили, готово да видим сваки камен и поток, скромну колибу, невероватно чист ваздух, много зеленила. Упознали смо севернокорејског сељака који, рекли су нам да зарађује 200 долара годишње, на сеоском имању проведе цео живот јер нема промене места боравка и рада.

Испунили су нам жељу да упознамо градску породицу и одвели су нас у дом професора на Институту страних језика Ли Донг Сама. Послужили су нам чај од инсама, показали скромни дом, испричали да је све бесплатно уз минималну доплату за струју.

Тада није било телефона, ни аутомобила, само државних, и рекли су нам да сви воле да пешаче. Спавало се на земљи, имали су орман и некакав сто, ТВ, причали су нам да су затворен народ, да се међусобно ретко посећују и да смо ми сасвим сигурно једини странци који су ушли у њихов дом. Још чувам фигуре које су ми поклонили на растанку.

Сећам се да је у Пјонгјангу који је тада имао милион и по становника све било пространо, монументално, беспрекорно чисто, уредно, са цвећем, модерним саобраћајницама којима су пролазили само државни аутомобили. На језеру поред хотела у коме се тих дана одржавао мањи међународни скуп, у чамцима су веслале десетине парова, патке су мирно пливале. Како се скуп завршио и гости отишли, нестали су и чамци и патке, али се у време доручка и даље чуо цвркут птица са магнетофонске траке.

Путујући са краја на крај Северне Кореје, срели смо много људи, али никог нисмо видели да се одмара. На многим пољима засејаним пиринчем запазили смо и децу. Објаснили су нам да петком сви, без обзира на занимање и положај, дакле и деца, одлазе на добровољни рад у поља, на пруге, тамо где је то потребно.

Фасцинирала нас је количина слика, паноа и мурала са ликом „вође”, и то на сваком месту: у метроу, на пољу, поред реке, у планинској забити, свуда где је бар једном ногом крочио. Један такав споменик је и „Џуче торањ” у Пјонгјангу од белог мермера, висок 170 метара. Стекли смо утисак да му је народ био захвалан за све оно што је Северна Кореја била тада, пре три деценије, због чињенице да је од заостале аграрне земље постала индустријска и пољопривредна, војно јака.

Данас су, ваљда, новим лидерима захвални за оно што мисле да је Северна Кореја данас.

Посетили смо и границу између две Кореје и зид који је на средини полуострва подигла Јужна Кореја после Постдамског споразума на основу кога су некад јединствена земља и народ са пет хиљада година дугом традицијом вештачки подељени на два дела, социјалистички и капиталистички. Зид висок шест метара, дуг 258 километара, око кога је демилитаризована зона а иза њега подељене породице, мужеви и жене који већ деценијама једни о другима ништа не знају, ледена атмосфера 38. паралеле.

Оно што никада нећу заборавити јесте гласна, учинило ми се, тужна музика која се чула са сваке стране границе и која је за оне са друге стране имала пропагандну поруку.

Као што, без обзира на све што се на нашем простору у последњим деценијама издешавало, не може да се заборави чињеница да је чаробна реч „Југославија” у Северној Кореји отварала сва врата.


Коментари0
6a315
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља