субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:43
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ” ПОНЕДЕЉКОМ: БАШТИНА СРПСКИХ РАТНИКА (2)

Сећање на рањенике и интернирце

Војничка гробља у Тунису и Алжиру чувају помен на српске ратнике лечене у савезничким војним болницама, а велики меморијали у Чешкој и Словачкој подсећају на ужасе логора из Првог светског рата
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 17.09.2017. у 22:00
Мензел Бургиба, Тунис (Фо­то Министарство одбране)
Велики Међер, полагање венаца децембра 2016. године (Фото Министарство одбране)
Зејтинлик, најпознатије српско војничко гробље (Фото Зоран Петровић)

Српски војници у Првом светском рату нису страдали само на бојном пољу. Многи су умирали у савезничким болницама, где су транспортовани због задобијених рана или болести. Неки се пак никада нису вратили из заточеништва у аустроугарским и немачким логорима, у које су неретко доспевали заједно с цивилима. Места на којима су сахрањени уврштена су у попис Министарства рада и социјалне политике, чији је аутор историчар Дејан Ристић. Сећање на нека од ових почивалишта је обновљено у светлу годишњице до тада највећег светског оружаног сукоба.

Овај наставак „Политикиног” досијеа посвећен је управо мање познатим локацијама у северној Африци, на којима почивају ратници лечени у болницама, као и великим меморијалима у Чешкој и Словачкој, подигнутим на местима где су се налазили непријатељски логори.

Капела приписана Русима

У Првом светском рату, трупе француске „Источне армије” у коју су, поред осталих, регрутовани и Тунишани, активно су учествовале у борбама на Балканском полуострву и Солунском фронту, подсећа Дејан Ристић. Зато су у северној Африци, па тако и у Тунису, успостављане француске војне болнице у којима су лечени и савезнички војници. После повлачења преко Албаније ка острвима у Јонском мору, у њима су масовно збрињавани и српски борци услед рањавања, изнемоглости, заразних болести и неухрањености. Многи од њих су тамо и умирали, а сахрањивани су недалеко од места где су боловали. Тако је најпознатији српски меморијал у Тунису постало гробље у Бизерти. Али, у овој северноафричкој земљи постоји и српско војничко почивалиште у Мензел Бургиби, на којем су такође сахрањени борци умрли у француским војним болницама у току Првог светског рата. Истовремено, у главном граду Тунису, на савезничком војном гробљу постоји и одређен број појединачних гробница српских ратника. Индиције кажу и да се у престоници налази и православна капела која је грешком приписана Русима, а служила је као богомоља управо Србима који су се тамо лечили за време Првог светског рата.

Срби и Немци сахрањени једни уз друге

Алжир је такође једна од држава у којој се налази српско војничко гробље из Првог светског рата. Смештено је у истоименој престоници, на подручју општине Дели Ибрахим, а на њему почивају 324 српска борца. Реч је заправо о гробљу које је овде премештено 1982. с првобитне локације у месту Таменфуст, раније Кап Матифу. То прво почивалиште формирано је између 1916. и 1919. године, у време када се у неколико приобалних градова у Алжиру налазило више француских војних болница у којима је збринуто неколико хиљада Срба, транспортованих савезничким бродовима с острва Крф и Видо. Занимљиво је да се данас, после премештења, српско војничко гробље својом источном страном ослања на суседно Немачко војничко гробље на којем су сахрањени махом немачки војници из Другог светског рата. Гробна обележја у Дели Ибрахиму су у виду бетонских плоча с крстовима од прикованих дрвених дашчица. У улазној зони меморијала налази се копија првобитног споменика из Таменфуста. На централном обележју, које доминира комплексом, исписан је епитаф: „Српским ратницима палим за слободу свих народа света 1914–1918”.

Гробље веће од Зејтинлика

Све до стогодишњице Првог светског рата јавност није много знала о почивалишту смештеном у Чешкој, на двадесетак километара од Карлових Вари. А онда, гробље на обронцима масива Хрушне горе (Рудне планине), где се налазио највећи аустроугарски војни логор Јиндриховице, не само да је изнова откривено већ се испоставило да је веће од Зејтинлика. Додуше, док је у маузолеју у Солуну сахрањено 7.000 војника, у Чешкој су заједно с борцима покопани и цивили заточени у логору – њих око 7.200, према подацима Министарства рада.

Поједини извори процењују да се број сахрањених у Јиндриховицама креће и до 8.700, јер су тамо накнадно ексхумирани и наши сународници из Чехословачке у међуратном периоду. Такође, овде су 1938. године трајно пренесени посмртни остаци 89 српских интернираца који су се после ослобађања из немачких логора 1917. нашли на тлу Холандије, где су умирали од последица рањавања, исцрпљености и епидемије шпанског грипа.

Кад је реч о логору у Јиндриховицама, у њега су најпре 1914. притварани Чеси, Словаци, Мађари и припадници других народа који су дезертирали из аустроугарске војске, да би до 1916. кроз логорске бараке прошло више од 40.000 заточеника. Међу њима је било Руса, Румуна, Литванаца, Украјинаца, Италијана, али највише српских војника, заробљаваних у повлачењу према Албанији, као и цивила који нису могли за њима. У Јиндриховицама није било стрељања, али су логораши даноноћно радили у каменолому у месту Соколову, до којег су ишли пешке 30 километара. Због хладноће и слабе исхране масовно се умирало од пегавог тифуса и других обољења. Логораши су сахрањивани на источној страни комплекса, на два хришћанска гробља: православном и католичком. После посете краљице Марије Карађорђевић Карловим Варима 1926. појављује се иницијатива за уређење српског почивалишта. Пренос посмртних остатака у заједничку костурницу у Јиндриховицама, подигнуту по пројекту архитекте Владимира Бранта, завршен је 1931. године.

Овај меморијал је данас у запуштеном стању. У попису Министарства рада наводи се да је релативно лоше очуван, а медији су извештавали да су у маузолеју видљива оштећења, као и да кров прокишњава.

Сведочење војводе Бојовића

У суседној Словачкој такође се налази један од највећих српских меморијала изван наше земље. На војном гробљу у Великом Међеру (Чалову), површине безмало два хектара, сахрањена су 5.153 српска војника. Ово почивалиште уједно је највећи меморијални комплекс у Словачкој, на којем почива око 7.000 ратника. Српско војничко гробље, које је засебна целина у Великом Међеру, налази се на делу земљишта на којем се у Првом светску рату налазио логор за интернирце у коме је према проценама страдало око 6.000 наших војника и официра. О њему је посведочио и војвода Петар Бојовић, називајући Велики Међер „великом српском костурницом, коју с болом и пијететом спомиње цео наш народ”.

„Ово гробље је сведок великих жртава Србије и Црне Горе у витешким борбама за ослобођење и уједињење. Интернирци су били грађани Србије и Црне Горе: старци, жене и деца, а ратни заробљеници – хероји са Цера, Колубаре и Солунског фронта”, сведочио је војвода. Српско почивалиште временом је било заборављено, запуштено и коришћено чак и као полигон за дресуру паса локалног кинолошког друштва. На захтев наше амбасаде у Словачкој и Министарства рада, словачке власти су 2001. почеле да уређују очувани део гробља.


Коментари3
df7e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Рат је највеће зло које може задесити људе. Али узалуд кроз целу историју људи воде ратове. Први светски рат је био катастрофа. Започеле су га Централне силе очекујући освајања и поделу света. Милиони људи који су до тада живели мирни живот нашли су се на ратиштима изложени уништењу и патњи. Гинули су на бојишту, умирали су од рана, од болести, од глади, невиђена патња снашла је учеснике рата. У то доба нису постојали антибиотици и многи други лекови, који данас постоје, па је рањенике било и тешко лечити на тадашњем степену развоја медицине.
Pedja
Moj deda sa svoja tri rodjena brata (oprostite mi sto se ponavljam; znaci cetiri rodjena brata) prosli su Golgotu Albanije, Krfa, Kajmakcalana. U osnovnoj skoli sam morao znati osam Jozinih ofanziva i ime njegovog kera, a o Velikom ratu ni reci u udzbenicima nije bilo. Joza je za takvo ucenje imao neogranicenu podrsku od srpskih revolucionarnih sinova, koji su ulozili ogromne napore da pobiju na desetine hiljada cestitih gradjana koji su ometali razvoj"novog, prosperitetnog, besklasnog, jednopartijskog, samoupravnog drustva."
дејан
Што више будемо сазнавали нашу прошлост ( систематски брисану од стране западних сила ) то постајемо свесни своје велике историјске улоге у свету, неправди и истина, тешких патњи Срба.. Треба да знамо ко нам је био пријатељ а ко крвник. Да знамо где су наше територије од давнина. И свесни своје велике културе старе више хиљада година. Тек тада има да знамо како напред као нација. Мислим да смо на правом путу..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља