недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:40

Србија може да сања пољски буџет за аграр

Од 2014. до 2020. нама је на располагању 175 милиона евра из ЕУ фонда за пољопривреду, док је на рачун фармера у Пољској исплаћено 60 милијарди евра за 12 година
Аутор: И. Албуновићпонедељак, 18.09.2017. у 22:00
На примеру Пољске, која нам је главни конкурент у узгоју малина, могло би се рећи да је и њихов пут до европских фондова био дуг (Фото И. Албуновић)

Тек крајем новембра биће познато да ли ће бити одблокиране последње препреке за почетак повлачења новца за српску пољопривреду из ИПАРД фондова Европске уније.

Коначну оцену даће представници Генералног директората за пољопривреду Европске комисије који 26. новембра долазе у Београд. Србији је од 2014. до 2020. године на располагању 175 милиона евра бесповратне помоћи за аграр.

Али чак и да добијемо зелено светло пољопривредници ће следеће године моћи да конкуришу за свега 15 милиона евра.

– Због правила „н плус 3” новац је расположив још три године у односу на ону на коју је опредељен. Тако ће 2018. бити трошен онај који је одређен за 2015. годину, што је 15 милиона евра – кажу за „Политику” у Управи за аграрна плаћања.

Како функционише расподела новца из заједничке европске касе за аграр? На примеру Пољске, која нам је главни конкурент у узгоју малина, могло би се рећи да је и њихов пут до тог буџета био дуг. И мада познаваоци истичу да је постајала политичка воља да се та земља претвори у једног од главних произвођача хране за европске пијаце Пољска (која има око 38 милиона становника) је максимално искористила ту шансу. За 12 година њени пољопривредници добили су неупоредиво више него што Србија може и да сања – око 60 милијарди евра.

Маугожата Штолдман, једна од директора пољске Агенције за модернизацију и развој пољопривреде, каже да је та земља око десет година градила систем како би коначно почела да повлачи бесповратни новац за аграр.

– Процес акредитације трајао је дуго пре уласка у ЕУ, али сада све иде брже. На почетку нам је био приоритет да региструјемо сточни фонд, сада већ у систему имамо око 90 милиона животиња. Како би новац био максимално искоришћен изузетно је важно да агенција добро функционише – рекла је Штолдманова недавно новинарима из Србије који су боравили у Пољској. Она је поручила да су спремни да помогну и пренесу искуства државама које раде на добијању акредитације.

– Зашто не и Србији. Потребно је само да нам се формално обрате ваше власти – рекла је Штолдманова.

Пољска је 2004. постала чланица ЕУ и од тада је у овој агенцији запослено око 11.000 људи. Пољопривредницима је за 12 година исплаћено око 60 милијарди евра. То значи да су пољски фармери годишње добијали око пет милијарди евра за унапређење производње и конкурентности. Посредством агенције око 1,3 милиона корисника искористило је бесповратне кредите из европских фондова. Највише захтева било је за финансирање производње јагода, хмеља и бобичастог воћа. Није постојала доња и горња граница новца који пољопривредник може да добије, све зависи колико земље је имао и шта је желео да ради. Право да конкуришу имали су и закупци државне земље. Ко су највећи корисници бесповратних подстицаја?

„У нашем случају то су били пољопривредници и фармери на најнижем нивоу, а тек касније је новац био доступан и индустрији. Приоритет су имала око 200 пољопривредна удружења на чије рачуне је легло 34 милијарде евра. Остало је расподељено између малих пољопривредних произвођача”, објашњавају у овој агенцији.

Прогнозе су да ће из заједничког шестогодишњег буџета (2014–2020) ова земља поново добити исту своту – укупно око 37,2 милијарде евра.

– У овом тренутку једино је Румунија испред нас по степену искоришћености фондова. Али треба рећи да нам је више од 90 одсто новца пребачено тек по уласку у ЕУ – каже Маугожата Штолдман.

Наша земља кандидовала се за добијање новчане помоћи у секторима производње и прераде воћа и поврћа и млека и меса, унапређење руралне економије и јачање капацитета у администрацији, конкретно у Управи за аграрна плаћања. Новац из ових фондова формално смо могли да користимо још од 2013. али је сваке године шанса пропуштана јер нисмо успевали да испунимо услове за акредитацију. Један од услова ЕК био је и да повећамо број службеника у Управи за аграрна плаћања и изменимо Закон о пољопривреди и руралном развоју, као и да зграду (седиште) управе прилагодимо стандардима. Према ранијим информацијама из Министарства пољопривреде, ова управа у првој фази требало би да запошљава 170 људи.


Коментари14
1157e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Draga
Ako su novinari naveli tačne cifre, Poljska ima 11.000 zaposlenih u njihovoj Agenciji za poljoprivrdu, a Srbija 170. Poljska ima 6 puta više stanovnika, ali 64 puta više zaposlenih koji brinu o razvoju poljoprivrede. Pr i takvom odnosu "snaga", nama ni EU, ni Rusija, ma niko na svetu, ne može pomoći.
Jovanka Voždovčanka
A Srbija umesto Poljske dobila na hiljade migranata. I time se, još, i hvali.
Божидар
У сумрак Брегзита гледао сам интервју ББС и једног британског фармера. Репортер каже како ће остати без ЕУ субвенција ако изађу из ЕУ а фармер му оговора - jа нећу да живим од субвенција, хоћу да живим од мог рада. Укратко тамо где се умеша држава и банке нема напредка у пољопривреди. Помоћ државе! Ја то још нисам видео! Кад држава помаже једном руком онда другом и узима!
Darko
@jeremija, . Para za njihove clanice ima,za ostale sve manje i manje.30 godina slusam kako mi ne treba da idemo u EU,jer smo najpametniji,nalepsi,najbolji I da bi trebali da budemo ko Svajcarska.U toj zelji da budemo Svajcarska sve vise postajemo Albanija.U stvari sve vise zaostajemo I za Albanijom. Usput u Svajcarskoj su najbogatije banke na svetu I okruzena je najbogatijim drzavama na svetu.Jos smesnije mi je kad neko pored Svajcarske pominje Norvesku....koja je prebogata naftom I gasom za razliku od nas koji smo najpametniji,najlepsi,najbolji.
Jeremija
Neuporedivo. Da stvar bude bolja, sve je manje novca i za članice EU, pa tako Srbija i balkanski ostatak može računati na sebe i na koju mrvicu za evropske trpeze. EU više nije "obećana destinacija" već je postala ustanova za kontrolu i podjarmljivanje. Više ne vidim interes Srbije za članstvo, ali za uspostavu uređene, pravne države, svakako jesam. Možemo biti "dopisni član" ili "vanjski saradnik".
Jeremija
@Darko Pročitajte ponovo moj komentar. Naime, em nismo član EU em ta zajednica NE DAJE više tolike subvencije za poljoprivredu. A šta fali da budemo kao Švajcarska? I zapamtite, jadan je onaj kome daju.
Препоручујем 10
Darko
Naravno svi su glupi,a mi smo pametni.Vidimo gde nas je to dovelo. Ne treba nama clanstvo dobro nam je....ne vidite razloga za clanstvo,ali zato poljski seljak vidi 60 mlrd razloga.Pogledajte efikasnost po prinosima seljaka iz EU I seljaka iz Srbije.Mi smo ostali negde u osamdesetim godinama,a mladi kad vec ne dolazi EU u Srbiju pakiraju kofere I idu u tu istu EU da se ne vrate.
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља