Зрењанин – Вероватно нико није веровао да ће се бицикл, поред свих чуда технике која су се појавила пре и после њега, толико задржати. Не само да је опстао него му се људи све више посвећују. У Зрењанину нарочито. Гради се све више стаза посвећених вожњи овог двоточкаша, а оне добијају и међународни карактер. Овде је први бицикл вожен још 1887, а 1896. основан је и први бициклистички клуб. Такве и сличне појединости могу се сазнати и на изложби о бициклизму која је постављена под ведрим небом на тргу у центру града.
Изложбу је поставио Синиша Оњин, млади историчар из овдашњег Народног музеја, који се специјално бави историјом зрењанинског спорта.
Он каже да је бицикл настао у Европи у 19. веку. Откриће бицикла није везано за одређену годину или конкретног изумитеља. Кроз историју је било више примера возила покретаних људском снагом. Особа која се спомиње као први возач бицикла је немачки барон Карл фон Драјс, који је 1817. године возио својеврсни бицикл за којим су трчали помагачи да би га гурали. Старлијев модел бицикла из 1885. године најчешће се сматра првим модерним бициклом. Даље побољшање било је увођење пнеуматских гума, 1888. године, које је увео Шкот Џон Данлоп. Од тада се основни концепт бицикла није битно мењао, осим што су данашњи бицикли далеко лакши за управљање и сигурнији.
У вези са бициклизмом, овдашњи лист „Торонтал” 1896. године забележио је да се 28. априла једна дама први пут провозала на бициклу кроз главну улицу. Овај догађај сви новинари су забележили као прворазредну сензацију. По њиховим речима и сасвим равнодушни пролазници су застали посматрајући подвиг ове храбре даме. Али тај подвиг ускоро је постао свакодневна појава, тим пре јер се и жене учлањују у бициклистички клуб, а 1898. године већ и званично наступају и на тркама
– Зрењанин има 13 спортова којима се овде баве дуже од једног века, а бициклизам заузима посебно место. Када се некада одржаване бициклистичке трке, то су били посебни догађаји, јер су бициклисти уочи и после трка дефиловали кроз град, а ноћу су носили разнобојне лампионе и тада се у улице којима су пролазили сливао цео град, прича Синиша. Према његовим речима, чим се спорт мало развио бициклисти су сишли са улица, па је тако већ 1898. изграђен велодром, тркалиште опремљено разним садржајима, а стаза је била дугачка тачно 333,3 метра, ширина 6,5 метара, осим на циљу где је била седам метара. Нагибни угао стазе износио је 17/18 степени. Већ 1899. године, велодром је постао један комплексан спортски објекат. У његовом саставу изграђени су тениско игралиште и куглана за потребе чланова клуба, а највероватније да је у оквиру комплекса постојао и први великобечкеречки фудбалски терен.
Бициклистичка такмичења организована на велодрому у Великом Бечкереку окупљала су тадашњу елиту бициклистичког спорта. Ту су наступали многи чланови Првог српског велосипедског друштва као што су новинар Светолик Савић или браћа Рибникар (оснивачи листа „Политика”).
Један од највећих бициклистичких асова тога времена, Суботичанин Јован Сарић учествовао је готово на сваком већем такмичењу одржаном на великобечкеречком тркалишту. Како је интересовање за бициклизам нагло скочило крајем деветнаестог века, тако је и нагло опало почетком двадесетог века. Већ 1901. године нема више такмичења на велодруму. Он је запуштен и продат 1905. године циглани „Ујвари”.
Бицикли касније опет постају популарни, а возе се из љубави, али и из нужде. Тако су првотимци чувене генерације кошаркаша Пролетера која је прва преотела титулу од, до тада непобедиве Звезде, знала да путује бициклима на утакмицу у Нови Сад.
Бицикл ја данас постао симбол за рекреацију. У Зрењанину се праве посебне стазе. Једна од њих се гради према Темишвару, углавном обалом Бегеја. Рекреативци ће у слокпу опреме, кад стаза буде готова, морати да имају и пасош.
