уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

У Зрењанину возе бицикле дуже од века

На почетку су човека који седи на овој справи морали да гурају
Аутор: Ђ. Ђукићпонедељак, 18.09.2017. у 21:41
Зрењанинска породица на бициклима (Фото Музеј Зрењанин)

Зрењанин – Вероватно нико није веровао да ће се бицикл, поред свих чуда технике која су се појавила пре и после њега, толико задржати. Не само да је опстао него му се људи све више посвећују. У Зрењанину нарочито. Гради се све више стаза посвећених вожњи овог двоточкаша, а оне добијају и међународни карактер. Овде је први бицикл вожен још 1887, а 1896. основан је и први бициклистички клуб. Такве и сличне појединости могу се сазнати и на изложби о бициклизму која је постављена под ведрим небом на тргу у центру града.

Изложбу је поставио Синиша Оњин, млади историчар из овдашњег Народног музеја, који се специјално бави историјом зрењанинског спорта.

Он каже да је бицикл настао у Европи у 19. веку. Откриће бицикла није везано за одређену годину или конкретног изумитеља. Кроз историју је било више примера возила покретаних људском снагом. Особа која се спомиње као први возач бицикла је немачки барон Карл фон Драјс, који је 1817. године возио својеврсни бицикл за којим су трчали помагачи да би га гурали. Старлијев модел бицикла из 1885. године најчешће се сматра првим модерним бициклом. Даље побољшање било је увођење пнеуматских гума, 1888. године, које је увео Шкот Џон Данлоп. Од тада се основни концепт бицикла није битно мењао, осим што су данашњи бицикли далеко лакши за управљање и сигурнији.

У вези са бициклизмом, овдашњи лист „Торонтал” 1896. године забележио је да се 28. априла једна дама први пут провозала на бициклу кроз главну улицу. Овај догађај сви новинари су забележили као прворазредну сензацију. По њиховим речима и сасвим равнодушни пролазници су застали посматрајући подвиг ове храбре даме. Али тај подвиг ускоро је постао свакодневна појава, тим пре јер се и жене учлањују у бициклистички клуб, а 1898. године већ и званично наступају и на тркама

– Зрењанин има 13 спортова којима се овде баве дуже од једног века, а бициклизам заузима посебно место. Када се некада одржаване бициклистичке трке, то су били посебни догађаји, јер су бициклисти уочи и после трка дефиловали кроз град, а ноћу су носили  разнобојне лампионе и тада се у улице којима су пролазили сливао цео град, прича Синиша. Према његовим речима, чим се спорт мало развио бициклисти су сишли са улица, па је тако већ 1898. изграђен велодром, тркалиште опремљено разним садржајима, а стаза је била дугачка тачно 333,3 метра, ширина 6,5 метара, осим на циљу где је била седам метара. Нагибни угао стазе износио је 17/18 степени. Већ 1899. године, велодром је постао један комплексан спортски објекат. У његовом саставу изграђени су тениско игралиште и куглана за потребе чланова клуба, а највероватније да је у оквиру комплекса постојао и први великобечкеречки фудбалски терен.

Бициклистичка такмичења организована на велодрому у Великом Бечкереку окупљала су тадашњу елиту бициклистичког спорта. Ту су наступали многи чланови Првог српског велосипедског друштва као  што су новинар Светолик Савић или браћа Рибникар (оснивачи листа „Политика”).

Један од највећих бициклистичких асова тога времена, Суботичанин Јован Сарић учествовао је готово на сваком већем такмичењу одржаном на великобечкеречком тркалишту. Како је интересовање за бициклизам нагло скочило крајем деветнаестог века, тако је и нагло опало почетком двадесетог века. Већ 1901. године нема више такмичења на велодруму. Он је запуштен и продат 1905. године циглани „Ујвари”.

Бицикли касније опет постају популарни, а возе се из љубави, али и из нужде. Тако су првотимци чувене генерације кошаркаша Пролетера која је прва преотела титулу од, до тада непобедиве Звезде, знала да путује бициклима на утакмицу у Нови Сад.

Бицикл ја данас постао симбол за рекреацију. У Зрењанину се праве посебне стазе. Једна од њих се гради према Темишвару, углавном обалом Бегеја. Рекреативци ће у слокпу опреме, кад стаза буде готова, морати да имају и пасош.


Коментари6
b3c68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Господине Јоване Милановицу дивим се Вашој проницљивости. Та, ома сте схватили у чему је суштина текста и дије његова срж. Свака Вам част.
Petar Stanimirovic
Tako su naši /u svim vremenima postoje neki naši /,rešili da obraduju svoj narod u gradu na Begeju.Pozvali su da im iz glavnog grada pošlju neku muziku.Tamo su to ozbiljno shvatili i da narod obraduju ,poslali Veliki duvački orkestar Doma JNA.Doputovali ljudi u nekoliko autobusa,jedne nedeljeNagrnuo narod na besplatni koncert i za tili čas prepunilo se pozorište. I onda su počeli da ulaze muzičari. Kod nas u gradu,sve je malo ko kutija -:I čuprija /koju su hitno odneli u otpad-"uzana ko kutija". I pozorište nije ništa veće. Trube ogromne,doboši još veći. Začas se pozornica napunila,a onda su popunili i onaj prostor ispred bine. Na repertoaru je bila "Noć na golom brdu " od Musorgskog. Trenutak tišine i onda je grunulo.Čini mi se da su neki slušaoci popadali sa sedišta.Iz obližnjih zgrada istrčali ljudi-.Pitaju jel to zemljotres ili smak sveta.Ili-opet dolaze Rusi ?Kad se koncert završio,nastala je totalna tišina.Kao na Mesecu. Ljudi ustaju,okreću se i ne znaju šta se to desilo.?
Jovan Milanovic
Grad se nije uvijek tako zvao. Bicikli su se vozili i u Velikom Beckereku i u Petrovgradu,
Jovan Milanovic
U Zrenjaninu se bicikli voze od 1946. Grad je ranije bio Veliki Beckerek, pa Petrovgrad.
Jovan Milanovic
Na slici nije porodica iz Zrenjanina, vec iz Velikog Beckereka, eventualno Petrovgrada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља