четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:25

После три сребра следи злато

„Није лако кад дођеш кући и славиш пораз, али ова генерација ће узети злато“, казао је наш кошаркаш Богдан Богдановић на прес-конференцији у Београду, по повратку са „Евробаскета 2017“
Аутор: А. Милетићпонедељак, 18.09.2017. у 18:46
(Фото Бета /Б.Б.)
(Фото Бета /Б.Б.)
(Фото Бета /Б.Б.)

На прес-конференцији наше кошаркашке репрезентације у хотелу „Краун плаза“, по повратку са „Евробаскета 2017“, капитен Милан Мачван и његов заменик Богдан Богдановић су рекли да није далеко дан када ће наш национални тим освојити злато. Са последња четири велика такмичења донели су три сребрна одличја (светско 2014, олимпијско 2016. и европско 2017) и освојили једно четврто место (Евробаскет 2015), што је огроман успех. У овом четворогодишту могу да им парирају само Шпанци (злато, две бронзе и пето место), док су сви остали далеко, далеко испод њих.

- Још када смо се први пут окупили у Београду, рекао сам да сам поносан што сам председник групи изврсних људи и кошаркаша – рекао је председник Кошаркашког савеза Србије (КСС) Предраг Даниловић. - С нама су тада била седморица играча која су после отпала. Провео сам с нашим играчима доста времена и на Копаонику, на припремама, и на шампионату у Турској. Мислим да су и осетили нашу пажњу и бригу за њих. Зато дубок наклон свима њима. Хвала им на свему што су урадили. Имам велико поштовање према начину на који су се борили, понашали и презентовали своју земљу, грб и заставу. Хвала и свим нашим пословним партнерима који су нам омогућили врхунске услове. Сигуран сам да је ова сребрна медаља огроман успех. Нормално, сви у финалу играју да победе, али ово што сте урадили је велика, велика ствар.

Сви осим Стефана Бирчевића, који је у Турској остао због клупских обавеза, допутовали су у Београд, петнаестак часова после дивовске борбе у финалу са Словенијом, која је победила са 93:85. На лицима играча видело се да још пате због пораза. Већина сматра да су имали злато у шаци, али и наглашавају да је после свих малера с повредама недостајало енергије за бољу игру у завршници. За разлику од повратка из Мадрида (2014) и Рија (2016), када су сви играчи певали у авиону, задовољни због сребрних медаља (испред њих су оба пута били само неприкосновени Американци), сада је углавном био тајац.

- Велика захвалност и играчима и колегама у стручном штабу, све похвале и честитке и људима који воде кошаркашку организацију – рекао је селектор Александар Ђорђевић. – Могу да буду поносни на све што су урадили у протекла два месеца. Имали смо екстремно тешке припреме за екстремно захтевно такмичење. Уз све околности током припрема и много малера који су нас пратили, чак и у последњој утакмици, можемо да будемо задовољни и поносни. Још једна медаља у низу. Кад кошаркашка легенда као што је Даниловић каже - дубок наклон играчима, јасно је како су они играли за овај дрес. Надам се да ће репрезентација наставити да осваја медаље за нашу земљу.

Ђорђевић каже да је после полуфинала с Русима било невероватно емотивно пражњење код играча:

- У једном слободном дану нисмо успели да се опоравимо и урадимо оптималну припрему. Фалио нам је тај један дан за опоравак који је Словенија имала пошто је дан раније победила Шпанију са 20 разлике. Требало је само да будемо здрави и била би другачија прича. Ушли смо у финале без Лазића и делимично без Јовића. Мало нам је и среће фалило. Кажу срећа прати храбре, али и да је треба заслужити. У свим играчима се видео недостатак енергије на крају. Дали су последњи атом снаге.

С њим се сложио капитен Милан Мачван:

- Дали смо максимум у овом тренутку. Одлично смо одиграли турнир, али нисмо имали снаге за још један корак, да освојимо злато. Видимо се кад почну квалификације за Светско првенство у Кини 2019. Пораз у финалу биће наук за неке наредне шампионате. У блиској будућности надам се злату.

И заменик капитена Богдан Богдановић, члан идеалне петорке „Евробаскета 2017“, сматра да ова генерација има потенцијал да се попне на највиши степеник победничког постоља:

- Кад се слегну утисци, ипак смо задовољни медаљом. Мада, спортски гледано, није лепо кад се такмичење заврши поразом. Опет, неки успех је направљен. Дали смо максимум, што је најбитније. У поразу се најбоље учи. Када се све ово завршило, пао нам је свима огроман терет са леђа. Ипак је ово велики резултат, али није ни лако кад дођеш кући и славиш пораз. Али, узећемо ми то злато.

Сада је кључно питање: како у квалификацијама за „Мундобаскет 2019“. Оне почињу 24. новембра, а зна се да ће наша репрезентација – као и све друге које имају гро играча у НБА и Евролиги – бити силно ослабљена. Треба се што пре прилагодити на околности произашле из „рата“ између Фибе и Евролиге.

 

Селектор о премијерки....

Једна новинарка је упитала селектора Ђорђевића да објасни зашто се није уочи доделе медаља руковао с премијерком Србије Аном Брнабић. „Питам вас да људи не би помислили да се било шта крије иза тога, јер сте после тога нормално причали с њом“. Ђорђевић је на то питање одговорио у свом стилу:

- Хвала на честиткама!

 

Судије нису дорасле оваквом догађају

Упитан како коментарише то да је наша репрезентација послала 18 видео-материјала Фиби, незадовољна судијским одлукама, селектор Ђорђевић је објаснио:

- То све екипе раде, које желе да се заштите од таквих одлука. Нисмо ми једини који су оценили да суђење није било адекватно оваквом нивоу такмичење. Судије нису биле спремне за овакво првенство, за овакву кошарку. То је моје субјективно мишљење. Оно не мора да буде тачно, али је сигурно врло близу истине.Јовић: Хвала Новаку Ђоковићу

 

Наш плејмејкер објашњава шта је све чињено да би се опоравио за финале

Први плејмејкер наше репрезентације Стефан Јовић одиграо је петнаестак минута у финалу „с једном ногом“, имајући у виду повреду из меча с Русијом. Говорио је кроз шта је све прошао...

- У полуфиналу сам стао Курбанову на ногу и повредио се. По прогнозама доктора и свему ономе што смо радили није било баш наивно. Желео бих првенствено да захвалим Новаку Ђоковићу и осталим људима који су дошли из Београда због мене, да би повреду учинили што блажом и да бих колико-толико могао да играм финале.

Како су вам они помогли?

- Дошли су одређени људи који су у контакту с нашим медицинским стафом. Сматрали су да могу да буду од помоћи и у суштини су и помогли. Разне масаже, чишћења чворова – не знам баш како се то стручно каже. Доста су помогли, али недовољно да све буде санирано за тако кратко време. У финалу нисам био на загревању. Стискао сам се колико год сам могао, да будем што дуже на терену. У трећој четвртини, осам минута пре краја, кад сам изашао селектор Ђорђевић ми је пружио руку и био је свестан да нисам могао даље. Жао ми је што нисмо били здрави Лазић и ја. Била би то сасвим друга прича...


Коментари1
89ef0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран
Били смо фул, Сале. Неко рече да игра 12 најбољих који хоће. Браво, мајсторе !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља