четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:04

Чекамо новог Достојевског

Савремене писце не можемо по значају да упоредимо са великанима из друге половине 19. века и почетка 20. века ‒ каже професорка Галина Тјапко са Московског државног универзитета
Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 18.09.2017. у 21:44
Галина Георгијевна Тјапко (Фото: М. С.)

Некада су Толстој, Тургењев и Достојевски одређивали руско јавно мњење. Данас је тешко наћи једно такво име. Нема великих ауторитета, нити јавне личности која је гласноговорник, национални песник или величина чије мишљење већина цени и воли да чује. Сви обожавају оне који су већ отишли: Јесењина, Љермонтова, Пушкина, Мајаковског, Ану Ахматову.

Ово за наш лист каже Галина Георгијевна Тјапко, професорка на Катедри за језике земаља средње и источне Европе Московског државног универзитета за међународне односе, која је била гост управо завршеног 47. Међународног научног састанка у Вукове дане.

Скуп је организовао Међународни славистички центар на Филолошком факултету у Београду, на којем је учествовало 120 научника из Србије и са славистичких катедара из Берлина, Букурешта, Јене, Кијева, Париза, Торина, Халеа, Хамбурга. Централна тема била је „Александар Белић и ’београдски стил‘”, затим „Српска лексикографија: речници српског језика као изворишта граматичких и синтаксичких истраживања”, и „Карневализација у српској књижевности”. Професорка Тјапко говорила је о опусу критичара Јована Скерлића.

‒ На нашем факултету у Москви предајемо српски језик, а имамо и хрватски као помоћни предмет. Не проучавамо босански и црногорски, јер су нам довољна ова два идиома. Србија је наш главни савезник. Наши студенти имају своју основну струку: међународну економију, политикологију или право, а као главни језик уче српски, и још један, углавном енглески. Уколико буду радили у дипломатији, мораће да читају и неки важан документ који је на српском, зато треба одлично да познају лексику своје струке ‒ каже професорка Тјапко.

Студенти међународних односа са њеног факултета, како додаје, маштају да дођу у Београд на летњу школу. За сада, наша саговорница истиче да такве размене студената нема.

‒ Они одлазе у Чешку, Румунију, Албанију. Иако имамо споразум са вашим универзитетом, наши студенти не долазе код вас, а долазе са другог московског универзитета и оног из Санкт Петербурга. Та сарадња би могла да буде боља ‒ примећује гошћа из Русије.

Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења Lorem Ipsum модела је мање-више из разлога

Ситуацију на Балкану, како каже, њени студенти углавном прате преко сајта листа „Политика”, где се информишу, али и уче језик. На питање шта им је потребно од наших књига и литературе, професорка каже: – Имамо ваше ауторе, али је тај фонд попуњаван раније или на нашу личну иницијативу. Било би добро да имамо савремене писце, рецимо више примерака „Магије Београда” Моме Капора или уџбеника „Српски за странце”, на пример Боже Ћорића, као и Руско-српски речник Богољуба Станковића, Речник САНУ и Речник Матице српске.

У периоду када је била матурант, наша саговорница је пожелела да студира српски, пошто је, како каже, Југославија у то доба била врло привлачна земља, а Балкан занимљив регион у којем увек има неистражених аспеката.

‒ Професори на Лењинградском универзитету су са толиком љубављу говорили о вашој земљи, приказивали су нам слике са народном ношњом, читали класичне писце. Сви су хтели да уче баш српско-хрватски. И сада имамо бриљантне студенте и немамо проблем ни са њиховим запослењем. Многи одлазе у новинске агенције где преводе текстове и информишу ваше медије о томе шта се дешава у Русији ‒ истиче професорка.

Њен факултет нема лектора из Србије. Гошћа им је била Десанка Максимовић, а предавања су држали академици Павле Ивић и Предраг Пипер. Ове године посетио их је Бранко Тошовић из Сарајева, који живи у Грацу и ради на пројекту о Иви Андрићу.

‒ Андрић је за нас веома занимљив, посебно „Травничка хроника: конзулска временa”. Тема се тиче међународних односа, што је у средишту интересовања наших студената, и односи се на стране конзуле у везирском Травнику. Књижевно дело понекад оставља више трага него историјски текст. Довољно је прочитати Андрића да стекнете утисак шта се дешавало за време тих трагичних векова...

Говорећи о стању у руској култури, Галина Тјапко наглашава да се много књига штампа, а све мање чита. Садашња деца, примећује, спадају у дигиталну генерацију која углавном гледа и слуша; у генерацију слике, а не књиге.

‒ Прилике су се промениле и други медији одређују смер и укус јавности. Ипак, има дивних примера. Када је у Московском уметничком театру (МХТ) била Ноћ поезије, дошли смо у поноћ и до шест ујутро слушали стихове, од Пушкина па све до савремених аутора. Било је занимљиво видети ту еволуцију и у самом језику... Данас имамо познате културне раднике који су поштовани у друштву. Међутим, савремене писце не можемо по значају да поредимо са оним великанима из друге половине 19. века и с почетка 20. века. Нема ни много аутора за децу. Када уђете у књижару, налазите писце које сам ја читала у детињству: Михалкова, Корнеја Чуковског, а међу песницима су најпревођенији опет они који више нису живи: Вознесенски и Јевтушенко, Бела Ахмадулина и Михаил Дудин. Још се није родио нови Достојевски. С нестрпљењем га чекамо ‒ каже Галина Тјапко.


Коментари4
c6c02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan sakovic
Kod nas je prepoznatljiv gospodin Pink,kao kretor javnog mnenja. Njegovo misljenje ceni bas vecina.Dostojevski se ozivljava na jedan osobito kreativan nacin,kroz Zadrugu i Farmu,a drzava je shvativsi kulturoloski znacaj stala u maksimalnu zastitu istog.
Milivoje Radaković
Dokle god ima više od tog jednog programa, i dokle god TV ima daljinski upravljač, Sakoviću, besmisleno je naricati nad "terorom Zadruge i Farme". Najzad, i Dostojevski je pisao za široku publiku...
Препоручујем 3
javno mnenje
Некада су Толстој, Тургењев и Достојевски одређивали руско јавно мњење. ### Da podsetim da je Tolstoj bio ekskomuniciran iz Crkve, a Dostojevski bio zavrsio pred streljackim strojem gde je za dlaku uspeo da izvuce zivu glavu. Od tog prelomnog trenutka u zivotu je oboleo od epilepsije.
Данило
Никада га дочекати нећете.Зашто? Зато што је био већи духовних од свих данашњих патријарха. Тај горостас светске књижевности је ипак само човек. Када су му предочили именом и презименом Србе утемељиваче руске манастирске књижености у моменту се понашао као Хрват и нешто ружно је рекао о Србима. Морамо се навикавати на чињенице да је и Св. Петар издао Христа Бога.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља