уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Владина буџетска алхемија повећала минималац

Најновије економске мере не коштају ништа државу, послодавце и синдикате, а сви имају утисак да су нешто добили
Аутор: А. Телесковићуторак, 19.09.2017. у 21:41
По­сло­дав­ци ко­ји не­ма­ју ни­јед­ног рад­ни­ка на ми­ни­мал­цу би­ће на до­бит­ку (Фото Танјуг/Милош Јелесијевић)

Преговори који су се последњих недеља водили на Социјално-економском савету око повећања минималца и неопорезивог дела зараде неодољиво подсећају на сцену из цртаног филма у којој певац Софроније и брбљива мачка покушавају да поделе црва. Након што њихов плен склизне с једне на другу половину пања, петао свом конкуренту покушава да објасни:

„Знам, рећи ћеш ми, сине, кад нема две половине онда нема ничега. Двапут ништа је ништа, математика је јасна. Значи, ништа остаје ништа.”

Најновије економске мере које предвиђају повећање минималца, с једне старне и растерећење привреде, с друге стране, заправо су пакет који, државу, послодавце и синдикате неће коштати ништа, а сви ће имати утисак да су из овог социјалног дијалога нешто добили.

У чему је тајна ове буџетске алхемије чији је резултат утисак јавности да су сви учесници из ових преговора изашли као победници?

Прво, представници синдиката задовољни су чињеницом да је минимална цена рада повећана са 130 на 143 динара по сату (односно, чак десет одсто). Представници послодаваца, са друге стране, никад лакше нису пристали на повећање цене минималца десет одсто, јер им је речено да ће тај трошак моћи да компензују преко повећања неопорезивог дела зараде. Па ће то што радницима плате по основу већег минималца надокнадити тако што ће им остати више новца, након што држави плате све порезе и доприносе.

Прелиминарне рачунице Министарства финансија показују да ће буџет због повећања минималне цене рада остварити четири милијарде веће приливе по основу већих пореза и доприноса. Са друге стране, повећање неопорезивог дела зараде, државну касу ће коштати четири милијарде. Односно, за толико ће бити мањи приходи у благајни.

Како је министар финансија Душан Вујовић направио ову фискалну равнотежу објашњава Славиша Тасић, професор на Универзитету Мери у Сједињеним Америчким Државама.

– Због већег минималца држава би требало да добије више пореза и доприноса. По ономе што је могло да се чује у јавности, минималац се повећава 10 одсто, што значи да се и пореска основица послодавцима који плаћају минималац повећава толико. Међутим, држава ће повећати неопорезиви део зараде толико да по питању пореза, буџет буде на нули. Односно, да државна каса не заради више новца од пореза. То значи да ни послодавци не плаћају укупно више пореза него раније – објашњава Тасић.

У овом случају, ђаво је, ипак у детаљу. Јер, овај пакет неће подједнако коштати све послодавце. Они који запошљавају више радника на минималцу сада ће плаћати веће минималне плате, као и веће доприносе на те зараде, каже Тасић.

– Послодавци који немају ниједног радника на минималцу биће на добитку. Искористиће веће пореско изузеће и њима све ово погодује. Али, они који плаћају минималац мораће да плате више – објашњава Тасић зашто овај пакет мера није за све привреднике подједнако добар.

У пракси, власници компанија који запошљавају раднике чија су примања минимална, биће највише погођени овим мерама. Конкретно, производња чарапа и доњег веша, каблова или аутомобилских делова, у којој има навише запослених на минималцу, ова мера ће највише и коштати. Власници ИТ компанија, на пример, у којима нико нема минималну плату, биће међу добитницима ових мера. Јер ће од државе добити пореско растерећење, а неће имати веће трошкове по основу повећања минималних плата.

– Многе мале и маргиналне фирме биће у проблему, нарочито у мање развијеним крајевима земље где је просечна цена рада нижа – сматра Тасић.

Подсетимо, минималац ће бити повећан за 2.200 динара, са 22.620 на 24.840 динара. За исто толико ће бити повећан неопорезиви део зараде, који сада износи 11.780 динара. То значи да ће у будуће износити 13.990 динара.

 

Умањење на­кна­де за оси­гу­ра­ње за слу­чај не­за­по­сле­но­сти

Као део ме­ра за рас­те­ре­ће­ње при­вре­де Вла­да Ср­би­је раз­ма­тра уки­да­ње на­кна­де за оси­гу­ра­ње за слу­чај не­за­по­сле­но­сти ко­ја из­но­си 0,75 од­сто, са­зна­је „По­ли­ти­ка” из ви­ше не­за­ви­сних из­во­ра. Реч је о на­ме­ту на за­ра­ду ко­ји пла­ћа­ју и за­по­сле­ни и по­сло­да­вац у из­но­су од по 0,75 од­сто. План је да се је­дан део овог на­ме­та уки­не. Ина­че, на­пла­том ове так­се фи­нан­си­ра се На­ци­о­нал­на слу­жба за за­по­шља­ва­ње (НСЗ). 

Ка­ко мо­же да се ви­ди из из­ве­шта­ја о фи­нан­си­ра­њу НСЗ, про­шле го­ди­не при­хо­ди по том осно­ву из­но­си­ли су око 20 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. По­ло­ви­на тог из­но­са при­хо­до­ва­на је на те­рет за­по­сле­них, а дру­га по­ло­ви­на на те­рет по­сло­дав­ца. Ко­ли­ко су ове на­кна­де ва­жне за фи­нан­си­ра­ње НСЗ-а по­ка­зу­је и по­да­так да су укуп­ни при­хо­ди ове ин­сти­ту­ци­је про­шле го­ди­не из­но­си­ли 28 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. То зна­чи да при­хо­ди од ових так­си чи­не ви­ше од две тре­ћи­не бу­џе­та НСЗ-а. 

Ме­ђу­тим, бу­џет ове слу­жбе про­шле го­ди­не био је у су­фи­ци­ту од 3,1 ми­ли­јар­ду ди­на­ра, по­ка­зу­ју по­да­ци из фи­нан­сиј­ског из­ве­шта­ја ко­ји је об­ја­вљен на сај­ту НСЗ-а. Упра­во тај по­да­так за кре­а­то­ре фи­скал­не по­ли­ти­ке био је по­вод да раз­мо­тре сма­ње­ње за­хва­та­ња од при­вре­де по овом осно­ву. 

За­кон, ина­че, пред­ви­ђа да оства­ре­не при­хо­де по овом осно­ву НСЗ ко­ри­сти за ис­пла­ту на­кна­да за слу­чај не­за­по­сле­но­сти.


Коментари1
0fc9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Sve te alhemije i mađioničarenje su besmisleni jer je potrošačka korpa skoro 3x veća,narod nema šanse da normalno živi i da ne bude primoran na snalaženja, legalna ili nelegalna.Minimalna cena rada MORA biti najmanje u visini cene potrošačke korpe i tu je kraj svakog drugog nadmudrivanja.Sa takvim platama se pune i budžet i fondovi,sa sadašnjim ne,već se država zadužuje i rasprodaje,penzioneri reketiraju,što je teror jer isti ne kupuju lekove i umiru 25% više nego pre genocidnog zakona.Ako vlast nije u stanju i neće da za 2g obezbedi minimalna primanja u visini cene potrošačke korpe,neka se skloni onima koji znaju.Snalaženja generišu korupciju pa onda nema ni lečenja kako treba,ni školovanja,pravde i svega drugog,svako bi hteo neki procenat,a kako se minimalac ne može da rastegne,to rastu nezadovoljstvo i kreativnost u "snalaženju",poreskim,carinskim,akciznim i drugim utajama,krađi struje,u javnim nabavkama,iz JP,rad na crno,siva ekonomija,"sića" od najmanje 10 milijardi evra godišnje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља