среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ИНТЕРВЈУ: РАДИВОЈ РАДИЋ, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду

Историчари пишу за оне који хоће да знају

Не може се оспорити чињеница да су у новије време талас псеудоисторије и на њему засновани погрешни митови у најмању руку замаглили историјску свест. – Најстарији подаци о Србима на Балканском полуострву из 10. века
Аутор: Градимир Аничићуторак, 19.09.2017. у 22:00
(Фото Томислав Јањић)

Доктор Радивој Радић је редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду и шеф Катедре семинара за византологију. Предаје и на Филозофском факултету на Палама и гостујући је професор на Богословском факултету у Београду. Учесник је педесетак научних скупова у земљи и иностранству и објавио је преко 200 научних радова. Последњих година доста се бави популаризацијом историје, нарочито византијског периода. У научним круговима се сматра најбољим познаваоцем породичних односа у византијском и српском средњовековном периоду.

Повод за наш разговор с њим је осамсто година од крунисања Стефана Првовенчаног и изузетна предусретљивост да специјално за „Политику” напише посебни додатак „Бракови и деца Стефана Првовенчаног” који у четвртак поклањамо читаоцима.

Које су најчешће заблуде Срба када је реч о нашој историји и пореклу?

Најраспрострањенији мит, који у себи садржи и неке друге митове и стереотипе, може се обухватити синтагмом „Срби народ најстарији”. То је неутемељено веровање о неизмерној старини српског рода које није засновано на научним аргументима него на произвољном и површном тумачењу неких историјских чињеница. Корени овог мита сежу у 19. век и на неки начин су повезани са деловањем оновремене српске романтичарске историографије која је на историју гледала као на снажно средство националне пропаганде. Тај мит је нарочито добио на замаху у временима свеопште дезоријентације који су пратили распад Југославије крајем прошлог века. Може се поменути и мит да је краљ Вукашин ликвидирао цара Уроша, заснован на епској верзији наше повеснице, али су га убедљиво оповргли пионири српске критичке историографије једноставним доказом да је Вукашин погинуо на Марици 26. септембра 1371, док се цар Урош упокојио 2. или 4. децембра исте 1371. године.

Како се може објаснити појава псеудоисторије у нашој средини?

Код нас је већ поодавно почео да превладава један сасвим погрешан друштвени однос према историји као нечему што је само по себи „лако разумљиво”, што не захтева некаква посебна знања, чему је свако вичан и чиме свако може да се бави. Такво уверење је произвело поплаву „историјских” књига чији су аутори убеђени да коначно доносе праву истину, колосалне, „коперниканске” и епохалне закључке, између осталог, и о најстаријој прошлости српског народа. Суштинске слабости ове врсте погледа јесу преношење наших схватања и посматрања у давна времена, упадљиво непознавање унутрашње критике извора, довођење у исту раван извора који су савремени догађајима о којима је реч и оних који су настали више векова касније, очигледно и потпуно незнање старих језика (пре свега латинског и грчког, али и старословенског и других), улажење у истраживања са унапред одређеним циљем и у складу са тим „прилагођавање” тумачења изворних података. Талас псеудоисторије који нас је запљуснуо никако не треба потцењивати јер нам је већ нанео велику штету. Међутим, не треба га ни прецењивати и ја га видим као део овдашњег „новог фолклора”, раме уз раме са разним ријалити програмима, турбо-фолком и видовњацима који у послепоноћним сатима на разним локалним телевизијама „проричу” будућност наивним и лаковерним гледаоцима. Сажето речено, историчари пишу за оне који хоће да знају, а псеудоисторичари за оне који хоће да верују.

Који су најстарији подаци о присуству Срба на територијама на којима данас живе?

Најстарије податке о Србима на Балканском полуострву доноси византијски цар-писац Константин Седми Порфирогенит у „Спису о народима” (средина 10. века), а односе се на њихово досељавање око 630. године. Овај спис је најважнији извор за историју многих европских народа у раном средњем веку и као такав ужива велико поверење у савременој медиевистици. Вредност и веродостојност царевог списа оспоравају појединци из српске и хрватске средине, који по сваку цену желе да негирају тезу о досељавању на Балкан, пренебрегавајући разлоге настанка, намену и карактер Константиновог дела. Њихова методолошка погрешка огледа се и у томе да од педесет три поглавља читају и тумаче само оних осам који се односе на историју Срба и Хрвата, тако да не сагледавају целину овог источника.

Шта каже историјска наука, откуда и откада су Албанци наши суседи?

Савремена историјска наука сматра да Албанци нису директни потомци Илира, како тврде поједини албански научници; Илири нестају најкасније у 3. столећу, а Албанци се први пут у историјским изворима помињу у 11. веку (византијски историчар Михаило Аталијат, 1043. године), што значи да између зјапи празнина од осам векова. Група наших најугледнијих стручњака, академика и научника светског гласа, пре тридесетак година, јасно је показала да на територији бивше СФРЈ, што значи и на Косову, до краја средњег века уопште није било Албанаца. Када је средњи век у питању, односи Срба и Албанаца били су интензивнији углавном у 13. и 14. столећу. Потпуно су бесмислене тврдње појединих албанских научника да су Немањићи заправо њихово племе Нимани, да су Стефан Душан и Милош Обилић били Албанци, да су многе српске светиње део њихове традиције и историје. Тугаљива је чињеница, међутим, што у неким земљама иза таквих „пројеката”, који су засновани на ноторним историјским фалсификатима, стоји држава.

Каква је српска историјска свест данас, имамо ли је?

Док једни сматрају да је имамо у потпуној пуноћи, други јадикују да је уопште немамо и да отргнути од тла бесциљно плутамо унаоколо. Истина је, као што често бива, негде између ове две крајности, али не обавезно на њиховој аритметичкој средини. Када је историја у питању, нисам сигуран да просечан Француз, Шпанац или Финац боље зна своју историју од просечног Србина. Међутим, не може се оспорити ни чињеница да су у новије време талас псеудоисторије и на њему засновани погрешни митови у најмању руку замаглили историјску свест, унели праву пометњу и неку врсту националне дезоријентације.


Коментари80
a7afa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ilija
Ne znam jel Vizantolog cuo za Strojimirov prsten (9 vek)? Porfirogenitovo delo ne postoji do 16. veka i niko, ama bas niko se ne poziva na DAI pre izlaska falsifikata. Fora, dodju Srbi pod Solun, pa ih posade u jedno selo, pa krenu nazad i onda se kao predomisle, pa dobiju celu Dalmaciju. Sio mi ga Djuro. Izgleda da je Vizantolog prestao da uci istoriju negde 1934.-35. Mozda bi mogao da procite radove svog kolege prof. dr. Djordja Jankovica, oca i majke srednjevekovne i slovenske arheologije na Balkanu.
Јаков
Порфирогенитово дело се не узима у целости као истинито. Оно сведочи о досељавању Срба, али се не узима здраво за готово. Словенско насељавање Балкана је чињеница и о њему говоре многи византијски хроничари. Словенска најезда је огромна, Словени преплављују Балкан до југа Пелопонеза. Та најезда се не доводи у питање. Ми смо Словени, ја се надам да се то не доводи у питање од стране квазиисторичара. Да смо неки други народ који је живео на Балкану, били бисмо уништени од стране Хуна и свих осталих који су овде газили стотинама година.
Препоручујем 0
Zlatko Petrović
Franački anali na kojima počiva istorija Zapadne Evrope,spominje Srbe,Srpska plemena idr.dva veka pre Porfirogenita. Jer su anali pisani krajem 8v. N.e. i početkom 9v.n. e. Pored Srba na Balkanu se spominju još i Bugari. I to prof.Radić dobro zna.kao i svaki dip.istoričar tj.prof.istorije. Svi istoričari okolnih naroda polako menjaju mišljenje o doseljavanju Slovena u 7v.n.e. i polako istražuju i dokazuju svoje postojanje na Balkanu pre 7v.n.e.osim Srbskih istoričara koji čvrsto brane svoje privrlegije . To za smrt cara Uroša da je umro posle pogibije Vukašina Mrnjačevića znaju i deca.
Zlatko Petrović
Porfirogenit ako nije falsifikovan opisuje događaje od 630 g.n.e. što je skor3 do 4 veka od nastajanja spisa. Mora se priznati da ima i nelogičnosti kao naseljavanje Srba u Makedoniji gde već postoje Srpski toponimi poput Servije.odakle se oni nezadovoljni vraćaju na Dunav sa svojim vođom. Ima mnogo drugih nelogičnosti ali i tome su naširoko pisali drugi. Znači radi se o istorijskim delu koje je pisano dosta kasno od prvih događanja i kojem ne mora da bude sve tačno kao i kod drugih istorijskih dela. ALI postoje još i stotine drugih istorijskih dela koja su pisana sa veće vremenske distance a govore o Srbima na Balkanu,i koja su pisali istoričari od zanata za razliku od Porfirogenita i koji su navodili istorijske izvore ,arheološke izvore ,spomenike,a u novije vreme DNK idr. Koji govore o da Iliri kao moćan narod nisu nestali , da su Srbi mnogo stariji na Balkanu itd. Ali te izvore tj istorihska dela kao i Porfirogenitov spis Srpska istorijska škola čak ne želi ni da prevede
Đorđe Matić
Ima i još jedna nelogičnost u Porfirogenitovom delu: "Grad Servija i dan danas postoji u Grčkoj, ali u njemu tek živi oko 3000 stanovnika. Onda je pitanje kako se tu može naseliti neki veći broj Srba. Dakle, ili se seoba nikad nije desila, ili se doselio neki manji broj Srba/Slovena koji se izmešao sa Srbima starosedeocima"
Препоручујем 2
Dr. Miro D. Markovic
Др. Радићу, у нашем народу постоји изрека за индиферентне људе попут Вас, која каже: "Има очи, али не види, има уши али не чује, има мозак, али не мисли.....". Пре свега, царство Византија никада није постојала. Постојало је само Римско источно царство, које је исчезло падом Константинопола под Турке и 1453. Реч Византија је скована од немачког квази "историчара", Вулфа, у 16. веку. А Ви се ухватисте за то име као "пијанац о плот". Друго, србски жупан Немања је 44. србски владар. Пре њега је постојало николико србских краљевских династија. Ако нећете да признате те "ненаучне" истине, како се усуђујете да не признате србском краља-кнеза Светог Владимира. Ако читате записе на старом грчком и латинском језику, јасно се види да су Срби постојали на Хелмском (не Балканском) полуострву пре и после Христа. Да ли сте Ви тотално глуви на модерну генетику, која апсолутно ДОКАЗУЈЕ да су Срби били на Хелмском полуострву много векова пре Христа и остали до данас?Да ли Ви знате шта је срамота?
Paun Es Durlić
Докле год се не схвати да је историја национална наука која служи интересима своје нације, људи ће вазда бити у заблуди. Посебно је деликатна као слушкиња нације она врста историје која се предају на националним факултетима и која се зове академска. Ту пролази само она врста истине која иде у прилог нацији из чијих се буџета финансира! Ма да се не лажемо! Ја сам читао интервју овога професора све до оног места где је поменуо Милоша Обилића као стварну историјску личност. Anatemate! И запитао се: колико ће еона бити потребно тзв. савременим српским историчарима да САМО ПОНОВЕ оно што су њихови претходници већ знали: да је Милош О чисти мит и да као такав никад у стварности није постојао? Кад ово почну свом својом научном снагом да проповедају академски научници, неће више бити места за квазиисторичаре, а народ би требало да се ресетује и врати у нормалу! И покуша да ради и стварним радом направи макар најбољи чешаљ на Планети, и по томе се уистину избори за титулу „небески народ“! Капа

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља