петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Европски суд правде уздрмао „швајцарце”

Банке су морале да информишу грађане о ризицима задуживања у страној валути, сматра европско правосуђе
Аутор: Јелица Антељсреда, 20.09.2017. у 22:00
(Фото Ројтерс)

Када банка одобрава кредит у страној валути, она клијенту мора да пружи довољно информација како би донео исправну одлуку и проценио економске последице узимања оваквог зајма, мишљење је Европског суда правде које је јуче постављено на званичном сајту ове установе, а тиче се једног случаја из Румуније.

Када је Руxандра Паула Андрицијуц 2007. године са банком „Романеаска” склопила уговор о кредиту у швајцарским францима, плату је примала у румунским лејима. У складу с уговором, била је дужна да кредит враћа у месечним ратама у швајцарским францима и преузела је ризик у вези са могућим променама курса леја у односу на франак.

Курс се временом знатно променио на штету клијенткиње, због чега се обратила румунским судовима да би установила да ли је непоштена ова уговорна одредба према којој се кредит мора вратити у францима. Адрицијуцова је тврдила да је банка приликом склапања уговора овај кредит приказивала пристрасно, истичући само његове користи, али не и могућу штету. Ово питање је Европском суду поставио румунски Жалбени суд, тражећи да се прецизно изјасне о обавези банака да клијенте информишу о курсном ризику у случају узимања кредита у страној валути.

У мишљењу Европског суда стоји да је спорна уговорна одредба део главног предмета уговора о кредиту и да се њена непоштеност може испитивати „ако није састављена јасно и разумљиво”.

– На националном суду је да провери да ли су потрошачу били саопштени сви елементи на основу којих би могао да процени укупан трошак свог кредита, наводи се у мишљењу Европског суда и наглашава да оваква уговорна одредба може унети неравнотежу међу странкама.

Стручњак за европско право адвокат Војин Биљић каже да Европски суд овим мишљењем обара у јавности више пута понављану тезу о равноправности клијента и банке и претпоставку да су клијенти тачно знали у шта улазе узимањем кредита у швајцарским францима.

Он објашњава да је Европски суд јасно одредио и начин решавања ових спорова пред националним судовима, одређујући правац поступака. У случају непоштовања стандарда из Директиве 93/13, суд утврђује да ли је у питању неправична и ништава уговорна одредба и да то суштински зависи од начина информисања клијента.

– Претпостављам да је на овај начин отклоњена дилема која је постојала код наших судова да ли се уговор раскида или се утврђује ништавост уговарања валуте у швајцарцима. Европски суд се јасно определио за ништавост, а не за раскид – каже Биљић.

С друге стране, секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић тврди да су банке једнако обавештавале и оне који су имали кредите у еврима и у швајцарским францима, без дискриминације друге стране.

– Узимањем кредита у швајцарским францима подразумевало се да је рата у овој валути и да ће се обрачунавати по курсу у том тренутку. У уговору су наведени и сви други детаљи, а ризик је нешто што нико није могао да предвиди. У тржишној економији се мењају и камате и курс – каже Дугалић за наш лист. Он објашњава да је банка, баш као и клијент, дужна да поштује уговор, а све остало, додаје, води у анархију.

– Да ли је клијент био обавештен о паду камата за два и по пута и да ли су то промењени услови за банке? – пита Дугалић.

 Он напомиње да је Уставни суд Румуније у фебруару ове године поништио Закон о конверзији кредита у швајцарским францима, уз образложење да се суд не може мешати у приватноправне односе између банака и клијената. Пресуда је, додаје, коначна, а остало је да свако мора да поштује одредбе уговора.

Како би последице најновијег мишљења Европског суда правде могле да изгледају у пракси?

Уколико клијент поднесе тужбу којом захтева ништавост уговарања валуте у швајцарским францима, суд би требало да се бави разјашњавањем само једног питања – да ли је банка на одговарајући начин клијента обавестила о ризицима уговарања кредита у овој валути. Ако утврди да банка то није учинила, утврдиће и ништавост валутне клаузуле, објашњава Биљић.

– У складу са законом, терет доказивања лежи на банци. Она је дужна да докаже да је на одговарајући начин информисала и упозорила клијента о свим ризицима. Како ниједна банка у Србији то неће моћи да докаже, може се очекивати масовно усвајање тужби за утврђивање ништавости валутне клаузуле у овим кредитима – каже наш саговорник.

Он сматра да Србија неће моћи да игнорише стандарде Европског суда, будући да конкурише за чланство у ЕУ и има потписан ССП.

Мишо Добријевић, правни саветник удружења „Ефектива”, каже да ни у једном предмету који они воде против банака, а тиче се стамбених кредита индексираних у швајцарцима, клијенти нису добили потпуне информације о последицама дугорочног задужења у овој валути.

– Циљ девизне клаузуле у уговорима о кредиту јесте очување новчане вредности одобреног динарског кредита и заштита банке од могуће инфлације. У конкретном случају, девизна клаузула је супротна овом циљу, а нема ни функцију, јер је уговорена у швајцарским францима. Банке су злоупотребиле циљ и сврху девизне клаузуле као заштитне клаузуле – каже и додаје да је на овај начин вредност узајамних давања драстично поремећена на штету корисника кредита.


Коментари24
7bf28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksa Petrović
Свашта у овим нашим новинама може д се прочита! Поставља се питање да ли је банка обавестила клијента о ризицима задуживања у страној валути?! А шта је то службеник банке , који ради на кредитима, требало да каже клијенту који жели да узме кредит индексиран у ШФР? Можда да га пита: да ли ви господине знате да плату примате у динарима? или Да ли ви господине знате да је франак чврста валута? Па немојте да правите од људи идиоте.
vladimir manjko
Ti sam od sebe praviš ali evropski sud ne možeš
Препоручујем 0
mirko
Odlicna I pravicna odluka suda EU!!Ovog portparola banaka Dugalica uopste I ne treba citirati jer covek brani svoje banke koje predstavlja I od kojih se obogatio I zahvaljujuci CHF kreditima. Biljic, strucnjak, odlicno sve navodi, a banke ne da nisu obavestavale o rizicima CHF kredita, nego su nas ubedjivali po bankama da su ti krediti pravno najsigurniji, reklamirali su ih do besvesti I na tv I na bilbordima I obmanjivali su...nije bila u pitanju niza kamata, vec sigurnost. A I sam Dugalic kaze I da su Rumuni zabranili ovakve kredite, kao I nasa zemlja uostalom 2011 godine, trebalo bi da ga Vi novinari politike pitate, sto su onda ti krediti svugde sada zabranjeni...ali Dugalic mora da stiti one zahvaljujuci kojima se obogati..cujes sekretar Banaka koje su nas opljackale...ima da vrate sve do zadnje pare. Bravo za SUD EU!
Sima
Kada se, u temi kredita o švajcarskim francima, pojavi neki glas razuma odmah ga poklopi par dužnika koji nastavljaju da ponavljaju svoju papagajsku priču. Da se razumemo - dužnici su želeli da prođu bolje, pa su uzeli kredit u francima. Znali su vrlo dobro da svoj kredit mogu uzeti i u evrima, dinarima, dolarima, sa istovetnim mogućim rizicima za svaku od tih valuta. Opredelili su se za CHF, mislili su da će ispasti pametniji. I sad kukaju, navodno o nečemu nisu bili obavešteni, neko je njih prevario?! Pa, poređenjem aktuelnog kursa i onog iz npr. 2010. godine, da se primetiti da su EUR i CHF porasli približno isto, za 17%. Pa zašto onda dužnici u CHF jedini vode borbu i to samo za sebe? Zato što je to soj ljudi koji je i tada, kao i sada želeo da izvuče neku korist. I nemojmo srceparajuće priče o stanu za decu. Bilo je ljudi koji su kreditom u CHF kupovali jahte, treći ili peti stan i sl. Zar za njih treba izdvajati novac iz budžeta?
mirko
Ti verovatno radis "Simo" u nekom upravnom odboru banke..Ljudi sa CHF kreditima ih nisu uzimali nesto manjih kamata, vec zato sto su tvoje kolege bankari, te kredite reklamirali na sva usta, na TV, bilbordima, nama lično su u banci rekli da su pravno najsigurniji. Tvoje price bankaru, o jahtama su smešne, pričamo o stambenim kreditima, ako je neko uzimao kredit za jahtu, onda njemu svakako ne treba nista ni vracati..Pričamo o obmanutim ljudima koji su uzimali ove kredite jer su obmanjeni grubo da su najsirugniji...Ali moracete bankarcici da postujete ove odluke SUDA EU, jer ce to morati I nasa vlast I sudstvo, a oni sviraju kako EU kaze..dosta ste se bogatili od CHF kredita, I u Hrvatskoj I CG su vec ovakva resenja doneli, jedino ste Vi nasli da pljackate narod, "Simo"
Препоручујем 23
Nenad
Koliko zlobe i neznanja u jednom komentaru. Bitno da na kraju ponovite floskulu o budzetu. Ako niste placeni bankobot, onda je zaista tuzno da ovakve stvari pisete.
Препоручујем 33
Mil
Samo je naivan mislio da ce dobro proci u svajcarcima,a banke su i prodale tu foru naivnima, na mostu dobivate a precutale koliko gube na cupriji. Oni koji su uzimali u svajcarcima svesno su isli u bankrot, nisu valjda ocekivali pad ili isti kurs svajcarca prema dinaru. Imao sam mogucnost da uzmem kredit u svajcarcima za kucu u EU zemlji 1999 sa kamatom od 3% u domacoj valuti bila 7% kurs bio 4,50 za jedan svajcarac, a danas je 7. da sam uzeo u SF znao sam da nije sigurno i nebi nikad otplatio kao i ovi sto se sada zale. Svako zna kako je dinar plivao u JUGI, a posle u Srbiji i znali su da mogu otplivati u vrtlog sa svajcarcima i potonuti uz svesnu navigaciju banaka ka tom vrtlogu.
mirko
Mil, opet ne znas materiju ili se pravis da ne znas . Niko ne govori o odnosu CHF-dinar , tu se podrazumeva promena kursa, vec o odnosu CHF-EVRO. CHF je skocio u odnosu na evro preko 60 posto u jednom momentu, posle 40 godina, cime se glavnica kod kredita za CHF uvecala isto toliko, tako da sada ljudi koji imaju CHF, posle 10 godina otplate, vise duguju nego pre 10 godina. Nije se radilo o nikakvom ne znanju ili lakovernosti, ali kad odes u banku, kao i kad odes kod majstora za kola npr. verujes bankarskom strucnjaku koji te pola sata ubedjuje da je CHF nasigurniji kredit i valuta, i ti mu kao i zubaru, kada ti opravlja zub i bira lek, verujes, jer je on strucnjak, da je zaista CHF kredit, a ne zbog kamate od par posto nize, vec zbog pravne sigurnosti, najbezbediji. Sud EU je pravicno presudio i u njemu rade strucnjaci, i ovo ce morati da se ispostuje.Ustavni sud Hrvatske je potvrdio ispravnost odluke Vlade HR i Vlade CG koja je CHF kredite konvertovala u Evro kredite po kursu iz 2008
Препоручујем 5
БоБ
Ко је и зашто банкама дозволио да кредите вежу за страну валуту ако ми сви плате примамо у динарима јер је динар једино средство плаћања у Србији? Тај треба пред суд..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља