четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:25

Друго лице Марије Терезије

Поред уврежених оцена да је била апсолутиста, да је спроводила германизацију, унијаћење, угњетавање и тлачење „малих” народа, стоје и мишљења да су на простору некадашњег Великокикиндског дистрикта добили значајне привилегије
Аутор: Ђ. Ђукићсреда, 20.09.2017. у 21:44
Радован Влаховић испред слике Марије Терезије (Фото: Ј. Влаховић)

Нови Бечеј – Први пут у новијој историји на подручју средњег Баната одржане су свечаности посвећене некадашњој царици Марији Терезији. Обележено је 300 година од њеног рођења. Организатори кажу да неприкосновена владарка свог времена привлачи пажњу овог краја зато што је овдашњим Србима дала привилегије које до тада никада нису имали.

Годишњица је обележена низом манифестација. Иницијатор ових културних дешавања био је „Банатски културни центар” агилна приватна установа која је одавно превазишла оквире села Ново Милошево у коме делује, матичне општине Нови Бечеј, Војводине и Србије.

– Ми смо у Србији, па чак и у Европи, познати по својим културним манифестацијама и издаваштву које негује мултикултуралност историјског, а и савременог Баната у коме живи око 26 народа и етничких група. Издавање књига на разним језицима допринело је да остваримо сарадњу са више европских институција културе – наглашава директор БКЦ Радован Влаховић и наводи да је тако остварен и контакт с Међународном установом културе за децу „Бибијана” из Братиславе. Ове године је „Бибијанина” изложба илустрација у оквиру пројекта Министарства културе „Градови у фокусу” гостовала у Новом Милошеву. Њу је отворила амбасадорка Словачке у Србији Дагмар Репчекова.

Том приликом амбасадорка је предложила да се обележи, као и у многим градовима у Европи, 300 годишњица од рођења Марије Терезије и понудила да амбасада донесе изложбу из Братиславе чија је тема крунисање велике реформаторке.

– Иницијативу смо са задовољством прихватили а стигла је и подршка првих људи општине Нови Бечеј и МЗ Ново Милошево. Активно нам се придружио и Драган Раушки, оснивач новомилошевачког музеја „Котарка” који је за ту прилику припремио посебне изложбе посвећене Марији Терезији – каже Радован Влаховић и наглашава да су сва догађања којима су присуствовали и челници и културни посленици општине Нови Бечеј и АП Војводине изузетно успела.

Он објашњава како су се као организатори припремајући ову манифестацију, сусрели са недовољним познавањем и соцреалистичким поимањем реформи које је увела Марија Терезија и користи који је имао овдашњи српски народ. Поред већ уврежених оцена, Влаховић наглашава да је српски народ на овом простору ратујући за царицу по Европи извојевао привилегију да може да формира Великокикиндски дистрикт (1774–1876).

– Реч је о својеврсној локалној самоуправи Срба у ондашњој Аустроугарској где су житељи диштрикта, углавном Срби милитари и граничари, били у прилици да уживају грађанске слободе и аутономију чак 15 година пре француске буржоаске револуције. За то време насеља која су била у дистрикту су се убрзано развијала, а породицама је давана земља за обрађивање која се звала сесија, тако да су у зависности од броја чланова домаћинстава Срби добијали велике сесије што је износило 32 јутра земље и мале сесије што је износило 16 јутара земље. За ту земљу и за те привилегије Срби из дистрикта су давали по једног војника и ишли да ратују за царицу по читавој Европи. За разлику од других места у Банату и Војводини где је важио феудални друштвени поредак у коме су они били слуге код угарских племића и грофова, Срби из Великокикиндског дистрикта су били „своји на своме” и сами су бирали своје кнезове, а такође и своје црквено просветне одборе који су, по наређењу Марије Терезије, поред осталог, водили рачуна и о обавезном школовању деце – каже Радован Влаховић.


Коментари24
090c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Серж
О Србима и Мариjи Терезиjи у кратким цртама: - Срби су живели на просторима данашње Воjводине и до и после владавине Мариjе Терезиjе, као и Великих сеоба са jужних простора; - Велика Сеоба Срба се десила у време владавине Леополда I, коjи jе и дао велике повластице Србима, а Мариjа Терезиjа их jе делимично смањивала и укидала; - Срби су код Мариjе Терезиjе били граничари, воjници, ратари, градитељи, али и поданици другог реда; - За време владавине Мариjе Терезиjе су мочваре претворене у оранице, регулисани токови река, уређене и утврђене обале река насипима и изграђени многи путеви и мостови. Можемо само да полемишемо, да ли jе интерес Срба и Мариjе Терезиjе био обостран?!
sbo
Мајор Вук Ускоковић се баш науживао тих привилигеија! Прочитајте бар Црњанског, пре тих швабских књига, па и онда боље поћутите него ли да величате страног владара (и то још покојног)!
Милан Топалов
"...па и онда боље поћутите него ли да величате страног владара (и то још покојног)!" Прочитајте, молим Вас, "Политику", од 21.09.2017. и цео текст дописника г. Ђукића, па ће Вам "бити јасније", зашто су Срби ратовали за Беч! Нису сви ишли у рат присилно/морали, већ су за то добијали земљу, "малу/велику сесију", односно 16/32 јутра! земље, за војника!!! Код нас ни данас није тако!!! Мораш да ратујеш, "за друге", зар не!!!??? Поздрав из Баната!
Препоручујем 2
Lala
Isakovic, ne Uskokovic. Mozda bi i vi trebalo ponovo da prelistate "Seobe"...
Препоручујем 4
Gordana
Никада нечу разумети део срба мештана у Војводини који се поносе тиме што су били поданици Аустрије касније Аустроугарске, ко да мисле да су племство због тога ко им је био господар.
Драган
То што се увлачите швабама то је ваша ствар, али немојте лагати! Није Марија Теризија ништа ДАЛА Србима, него су то Срби граничари својом КРВЉУ, а по нешто и НОВЦИМА ПЛАТИЛИ:
Милан Топалов
@З. Сланкаменац: "Овај "Стеријин лик", пореклом из јужне Србије (топал* је на турском хроми)често се јавља са својим полустинама не познавајући историју у време владавине А/угарске." Хвала Вам г. Сланкаменац, на "епитетима" и "проширењу видика/знања, али, "црно на бело" у "ДОМОВНОМ ПРОТОКОЛУ" СПЦ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ СРПСКИ ЕЛЕМИР, ИЗ 1746. НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ/СТАРОСЛОВЕНСКОМ, ЗАПИСАНЕ СУ, ПОД БРОЈЕВИМА 45 И 46, 2 ФАМИЛИЈЕ ТОПАЛОВ, ГЕОРГИЈЕ И ЈОВАН! А, моја снаја, рускиња, ми је рекла, "ДА ИМА ПУНО ПРЕЗИМЕНА ТОПАЛОВ", из оног краја, одакле је! Погледајте, преко сателита "hotbird", руски канал, РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, "СОЈУЗ", па ћете видети многа презимена, као, Попов, Петров, Суботин, Исаков, и др. којих и данас има у Елемиру!!! Могу и да Вам пошаљем "е поштом", фотокопије тог "ПРОТОКОЛА ИЗ 1746.", ако ми се јавите!? Поздрав из Елемира!
Uros Crnjanski
@Сале Земунац Zasto Vi nama ne objasnite, koristeci Vasu fantasticnu logiku, zaste se Pupin nije prezivao Pupinovic? Ili zasto Tesla nije bio Teslic ili Teslinovic? Da li ni oni nisu bili dovoljno veliki Srbi, po Vasim standardima? Da li ih onda mi slavimo zato sto su postali veliki negde u dalekom svetu te se malo kitimo tudjim perjem, iako sto, po Vama, i nisu bas bili dobri Srbi? O svojim precima necu ni da govorim, iako mi nije pravo da se ime moga pradede eksploatise u zemlji nezahvalnika i licemera. Na kraju, svi oni su bili pobegulje, nisu hrabro ostali u zemlji kao ti pravi Stojkovici.
Препоручујем 2
Сале Земунац
Господине Топалов зашто се презивате Топалов, а не Топаловић као што је по српској традицији и по српском језику уобичајено? Да ли због чувеног закона те исте Марије којима је Србима одузела ''ић''? Породица мог деде по мајци потиче ту из Ритопека код Гроцке и презивала се Стојковић, али када су пребегли преко Дунава у ондашњу (Х)Омољицу морали су да скрате презиме на Стојков, јер нису били довољно богати да плаћају наведени порез. А ни ти што су отишли за Русију нису много боље прошли од ових што се задржаше у Аустроугарској. Наиме они су насељени у јужним областима између Каспијског и Црног мора да бране границу према Татарима. И дан данас тамо има доста српских топонима иако Срба одавно нема.
Препоручујем 29

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља