уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Просветни закони поделили посланике

Из владајуће коалиције тврде да се креће у „стварање подлоге за враћање образовања на место које заслужује”, док опозиција замера што избор свих директора школа „ставља у руке министра” и да Акредитациона комисија за универзитете „постаје владино тело”
Аутор: Мирјана Чекеревацчетвртак, 21.09.2017. у 08:56
На законе о образовању уложено више од 1.400 амандмана (Фото Танјуг/Димитрије Гол)

Проширење аутономије наставника, васпитача и стручних сарадника, стављање верификације именовања директора школа и предшколских установа у надлежност министра и оснивање националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању, новине су у законима о основама система образовања и васпитања и о високом образовању, које је Младен Шарчевић, министар просвете, јуче навео у дебати о овим актима у Скупштини Србије.

Опозиционари су оштро критиковали законе, јер „се избор свих директора ставља у руке министра и што Акредитациона комисија постаје владино тело, па ће политика утицати на то који ће универзитет бити акредитован”. Из владајуће коалиције, међутим, тврде да се овим актима „креће у озбиљну реформу и стварање подлоге за враћање образовања на место које заслужује”.

Колико су посланици заинтересовани за ове законе, најбоље сведочи то што су врло мало и само по неко, одступали од теме, али и то што је уложено око 1.400 амандмана, додуше само из ДЈБ-а су поднели 400. Али и они из владајуће коалиције, како су истицали, предложили су „мале корекције које ће добре законе учинити још бољим”.

Најављујући подршку, Муамер Зукорлић (БДЗС), казао је да закони представљају „својеврстан корак напред”. Законе ће подржати и СВМ, зато што се, како је, између осталог, рекла Елвира Ковач, Предлогом закона о високом образовању промовише јединство наставе, научно-истраживачког и уметничког рада, иновативне делатности и стручног рада.

Лидер СРС-а Војислав Шешељ казао је да се „морамо вратити на систем унифицираних уџбеника, који су досманлије после петооктобарског пуча укинуле, па смо имали да Хрвати који су купили ’Бигз’ буду највећи издавачи наших уџбеника, што је срамота”. Министар Шарчевић му је одговорио да ће у парламент врло брзо стићи измене закона о уџбеницима и да „то сада није тема”.

Санда Рашковић Ивић (НС-ЗСС) оценила је да се угрожава аутономија универзитета. Истакла је: „Знамо да је Национални савет једно од кључних тела у академској заједници, у стратешком промишљању универзитетског рада, а њега сада бира влада”. Душан Павловић (ДЈБ) критиковао је то што ће министар именовати директоре, што се не решава питање плагијата и „развлашћује Национални савет за високо образовање”.

Александра Јерков (ДС) оценила је да „овим законом министар граби сву власт” и казала и да су сви из струке против овог закона – „нудите нам концепт за 21. век из 20. века, а осим тога, сада ће директоре да постављају месни одбори СНС-а”. Министар Шарчевић јој је одговорио да је стекао утисак како су њих двоје живели у две земље, као и да није дошао на место министра да прави политичку каријеру.

Бошко Обрадовић (Двери) казао је да је проблем „ова два закона то што се ради о покушају концентрације политичке моћи у рукама влада и једног човека – министра просвете” и замерио Зукорлићу, председнику Одбора за просвету, што није, како је рекао, причао у име одбора, већ у своје. Зукорлић му је одговорио: „Уколико ће колега Обрадовић добити неки глас међу својом шаком јастребова помињући мене, нећу му бранити, нека то увек ради”. Министар Шарчевић је рекао да је све што је Обрадовић казао јуче, казао и дан раније, на одбору: „Као рецитацију, од речи до речи, дајете политичке конотације нечему где им то не следује”.

Мигранти и школе

Војислав Шешељ (СРС) рекао је да је СРС против тога да се деца миграната укључују у већ постојеће школске разреде, јер „на тај начин обезвређују рад наших наставника и цео образовни процес”. Додао је: „И зашто би то била настава на српском језику? Нека буде на енглеском и нека то финансирају УН, а не ми од своје сиротиње”.

Министар Шарчевић му је одговорио: „Практични проблеми постоје, а ја немам ништа против да деца азиланата иду у школу овако. Настава се изводи и на српском и на енглеском”.

Шешељ је казао да треба основати посебна одељења за мигранте, „да плате УН, то није никаква дискриминација”. Шарчевић је рекао да су они у транзиту, да их у малим одељењима не сме бити више од пет, а „притискамо, пре свега Уницеф, да се покаже већа воља и да почну да одвајају средства”. 


Коментари9
34555
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан Поповић
Моја ћерка је мастер Српског језика и књижевности.Нема места за њу у просвети.Ради нешто на интернету. 17 година смо је школовали да предаје као професор деци Српски језик и књижевност.То се никада неће десити. То свакако није усамљен случај. Снови јој се распадоше. Каже да смо ми,родитељска генерација ,одговорни за систем вредности у земљи Србији.Ми смo прећутно допустили да завладају неуки и необразовани.И јесте тако.Али сада је касно да се утиче на овај вредносни систем :са политичарима без морала и певачицама без слуха и са ријалитијима без срама и са криминалцима без страха са богатим фудбалерима и сиромашном публиком, са не баш независним новинарима и са увек истим победницима на изборима. Они су перјанице ,дика и понос српског друштва данас...и сутра....и још много година... и деценија... Тја,шта се ту може ,сем писати ове безначајне коментарчиће које нико не чита Или им се придружити јер су непобедиви?! That is the question now!
stefan
Nek se uclani u SNS i dobice posao. Drugacije ne moze. Ne treba da se oseca lose zbog toga jer nije ona kriva zbog toga. Novi zakon predvidja da ministar imenuje direktore skola. Ministar ce to raditi na predlog opstinskog odbora SNS. A taj ditektor ce biti pod njihovim uticajem, zaposljavace koga "treba".
Препоручујем 4
Sasa Trajkovic
Sto se krivo rodi... mudar je ovaj narod ali nacin na koji ova vlast uvodi novi zakon o osnovnom, srednjem i visoko skolskom sistemu obrazovanja bez javne rasprave samo politickom racunicom odnosno vecinom u Skupstini nece doneti mnogo dobrog jer se sustinski obrazovanje jos vise stavlja u NE ravnopravni status u odnosu na druge u javom sektoru. Cinjenica je da je obrazovni sistem potrebno reformisati ali se prosvetni kadar u skolama oduzima motivacija i ambicija jer se njihov trud NE vrednuje i NE uvazava u drustvu niti u vladi.
Маре
Сви се врте око постављања директора у школама, а то је мање више небитно. Неки лоби их је раније гурао на та места, неки ће их опет изгурати и у овом решењу. Много опсанија ствар у Закону о основама образовања и васпитања су чланови од 174 до 184 где се уводи електронска евиденција без преседана. Намеравају да у Министарству воде детаљне досијее све деце, праћене из дана у дан, који укључују и нарочито осетљиве податке попут социјалног, здравственог статуса, податке о родитељима, материјалном статусу итд итд. И све то да се трајно чува. Један посланик (ваљда из ДЈБ) је јуче поменуо да је Повереник дао мишљење да је такво решење неуставно, што је Министар у одговору прескочио. Само је промрмљао како они то хоће да учине да нешто родитељима буде лакше. Па то је врхунски скандал. Шта ће Министарству такви подаци и ко ће их чувати када Министарство апсолутно нема ни стручни ни материјални капацитет да на адекватан начин чува тако битне податке????
Pavle
A da li neki novinar može da ovo istraži ili se to ne pita?
Препоручујем 19
Defecto Artist
Imenovanje direktora skola iskljucivo od ministra je politicka centralizacija I nikakve veze nema sa reformom! Takvu pricu ima Crna Gora unazad 7 godina, a znamo koja politicka "elita" tamo vlada skoro 30 god. Ako direktor nije podoban I odan politickom miljeu ministra prosvete- nece ga imenovati sve da je najbolji medju najboljima!
ataševac
nemojte prihvatiti te naxovi reforme. zato smo ovde gde jesmo.poslednji.I po znanju I po standardu prisvetara. sramota

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља