понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:07

Косово: моменат у цивилизацији

Аутор: Александра Куртешсубота, 23.09.2017. у 09:19
Редитељ филма Борис Малагурски у крипти Храма Светог Саве (Фото Д. Жарковић)

Документарни филм „Косово: моменат у цивилизацији” имао је београдску премијеру, пред многобројном публиком у крипти Храма Светог Саве. На великом платну сместила се прича о културној и духовној баштини Косова и Метохије, њеној угрожености, али и лепоти. 

Иако су под заштитом Унеска, на подручју Космета од 1990. године до данас уништено је више од 150 цркава и манастира. Уочи пројекције редитељ филма Борис Малагурски истакао је да филмским документарним записом светској јавности показујемо шта се дешава са српским наслеђем на КиМ. Даје се, према његовим речима, историјски преглед, али и показује Унеску да не сме да прими Косово у своје чланство.

Малагурски је захвалио целом тиму који је учествовао у реализацији, као и институцијама које су финансијски помогле филм, а међу којима су Канцеларија за КиМ и Министарство спољних послова.

Малагурски се осврнуо на недавну премијеру филма у Паризу, која је уједно била и светска, рекавши да је она изазвала бурне реакције западног света, али и да су поједине дипломате биле згрануте начином на који се српско културно наслеђе на КиМ уништава. Према његовим речима, косовски премијер Рамуш Харадинај осудио је филм, а то је највећа похвала овом остварењу.

Председник општине Врачар Милан Недељковић истакао је да је општини припала част да учествује у организацији пројекције филма и додао да гледајући  филм свако може да осети како КиМ припада Србији.

Филм је снимљен уз подршку Канцеларије за КиМ, Туристичке организације Београда и великог броја појединаца из земље и иностранства који су несебично донирали за овај пројекат од државног интереса. Гледаоце кроз причу води аустралијски водитељ српског порекла Стефан Поповић, који је одрастао на Косову.

Сценарио за овај документарац написао је  теолог Милош Нинковић, а директор фотографије је Младен Јанковић. Они су се синоћ и представили публици уочи премијере. Филм ће имати прилику да виде и житељи других градова Србије.


Коментари7
75c31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lalo
Daleko smo dogurali kada moramo da gledamo srpsku kulturnu baštinu na Kosovu - na projekcionom platnu. Budimo samokritični i upitajmo se koliko smo sami doprineli toj činjenici.Ne moramo glasno, dovoljno je onako svako u sebi za sebe.
Sasa Trajkovic
Propaganda i aktivno lobiranje bile su veliki NE dostatak nase diplomatije koja nije shvatila kako funkcionise zapadna demokratija u kojoj sve ima svoju cenu. Albanci za razliku od Srba uz pomoc svojih lobista ali i dijaspore koja nije stedela novca za kupovanje Kosovske nezavisnosti. Nadam se da ce ovaj dokumentarac imati svoju funkciju nase propagande u cilju borbe protiv legalizovanja takozvane drzave Kosovo.
Хвала и слава
Хвала Борису Малагурском и свима који су учествовали у овом драгоценом подухвату, бескрајно! Ово једноставно треба свима показивати и представљати наше културно благо, о чему свет не зна, и све ће бити решено и спасено! Не одустајмо, чувајмо наше благо!
Petar Stanimirovic
Kosovski ministar Pacoli se hvali da je zasukao rukave i kroz niz sastanaka sa Velikim Bratom obezbedio dovoljan broj glasova da budu primljeni u UNESKO.Ako i naši postave neki zakukuljeni potpis o priznanju /kao jedinoj još prepreci za ulazak u evropski raj /,ne ostaje nam drugo nego da "spasavamo što se spasti može "Ako su nam oduzeli zemlju i oblake,nije im ,valjda, time pripalo i sve što smo sagradili vekovima ?Moraćemo krenuti sa sve majstorima,tehnikom i tegljačima i to naše otšrafiti,demontirati.Kao Abu Simbel,koji su celi izrezali iz kamena i podigli mnogo metara u vis.Na Kosovu je isto u pitanju poplava, ali se ne može bežati u vis-jedino u nebo. Ostaje nam u dalj.. Prvo ćemo morati spasavati Pećku Patrijaršiju.Ne može svetinja naše Crkve ostati u inostranstvu. A za ustoličenje naš Patrijarh prvo da obezbedi vizu?.Ili će Albanac da sedne pred našu crkvu i prodaje ulaznice turistima i ispriča priču o nekim Mesopotamcima,koji su nekad tu živeli,ali su izumrli.
Чедо
То је у реду. Шта ћемо са културним благом преднемањићког доба и оним у Албанији? Те две ствари су биле забрањене за истраживање у доба противсрпског комунизма. Данас нису?
zarije bulatović
Komunisti su bili mala deca kada je bilo na redu zaboravljanje prošlosti, hrišćanske crkve, i zapadne i istočne su uvek bile šampioni uništavanja prošlosti, kada se nije slagala sa njihovim stavovima. od Aleksandrijske biblioteke, afričkih, latinoameričkih, kultura, pa do danas. šta bi smo znali o antičkoj istoriji evrope da nije bilo arapa muslimana koji su sačuvali to kulturno blago.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља