петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.09.2017. у 08:00 Мирослав Лазански

Лицемери и они други

Нова нуклеарна доктрина САД и најновије противљење НАТО-а споразуму УН о забрани атомског оружја директно је рушење споразума о неширењу нуклеарног оружја из 1978.

Државе чланице НАТО-а осудиле су, пре неколико дана, споразум УН о забрани атомског оружја, иначе први такав споразум у историји УН, тврдњом да је тај споразум „нереалан”. Ради се о споразуму из јула ове године, који je подржало 120 држава чланица УН, док су против биле све земље које тренутно имају атомско оружје.

Њих укупно девет одбило је да учествује у обликовању тог споразума, док су Француска, Велика Британија и САД одмах рекле да немају намеру да га се придржавају. Уз појачану ратну реторику између Вашингтона и Пјонгјанга управо око нуклеарног оружја, могли бисмо да се запитамо ко је овде лицемеран, а ко није? Је ли атомско оружје једнима дозвољено, а другима није? Зашто и на темељу чега?

Чињеница јесте да су САД још пре 15 година снизиле свој нуклеарни праг, односно у „Прегледу нуклеарне доктрине” из 2002. године Пентагон наводи да постоји потреба за новим нуклеарним наоружањем које би могло да има слабију јачину нуклеарног пуњења и мању снагу радијације.

Оружје пројектовано за уништавање подземних војних објеката у Ирану и Северној Кореји? Још тада се могло поставити питање о суштински новој дебати о нуклеарном наоружању: више није реч о количини атомског и хидрогенског оружја, већ се ради о фундаменталном питању околности у којима би оно могло да се употреби. Односно је ли сврха нуклеарног оружја одвраћање атомског напада на САД, или на Русију или на Кину, или треба развијати атомско оружје да би се водили ратови, укључујући и сукобе с онима који немају нуклеарно оружје?

Заправо, ако војни планери размишљају о нуклеарној опцији кад год се суоче с изненађујућим војним развојем догађаја, онда се губи разлика између нуклеарног и конвенционалног оружја.


(Илустрација: Васика Тенкеш)

Изгледало је да се завршетком хладног рата губи потреба за атомским оружјем. Заговорници контроле наоружања захтевали су радикалне резове у америчком и руском нуклеарном арсеналу као и да ракете с атомским бојевим главама више не буду у стању бојеве готовости, док су заговорници тврде струје инсистирали да још постоји потреба за нуклеарним оружјем. Русија и САД су онда смањиле број својих атомских бојевих глава, али је проблем настао једностраним изласком САД из споразума о антибалистичкој одбрани, АБМ, из 1972. године, као и изградњом америчког антиракетног штита у Пољској и Румунији.

Администрација председника Буша је још 2002. године сматрала да је међународни режим споразума о контроли атомског наоружања ирелевантан. Наиме, у „Прегледу нуклеарне доктрине” каже се да „овај стари процес контроле није компатибилан са флексибилношћу коју планирају и захтевају оружане снаге САД”. Јер осим изласка из споразума о АБМ, САД су занемариле побољшања Конвенције о биолошком оружју, а одбиле су и наставак формалног процеса смањивања стратешког нуклеарног оружја.

Сада је тој листи одустајања и одбијања додата и одлука НАТО против споразума УН о забрани атомског оружја. Зашто је онда Ким Џон Ун у Пјонгјангу крив за све? Јер човек хоће само да има оно што има и господин Трамп.

Дакле, када погледамо хронологију догађања у вези са споразумом на плану атомског оружја, онда је прилично јасно да је пракса америчке администрације уназад 25 година довела до проширења ексклузивног клуба поседника нуклеарног оружја. И то не тврдим ја, већ бивши амерички министар одбране Роберт Макнамара у тексту за „Интернешенел хералд трибјун” од 14. марта 2002.

Током хладног рата, мир је чувала доктрина „загарантованог узајамног уништења”, што је значило да свака страна има снаге и услове неопходне да се сачува способност разорног другог нуклеарног удара, чиме се противник одвраћа од првог атомског удара и уопште од нуклеарног рата. Повлачењем из споразума о АБМ америчка администрација је унилатерално прогласила застарелом доктрину „загарантованог узајамног уништења” и прихватила доктрину „унилатерално загарантованог уништења”. Односно Русија је сада мета америчких нападачких нуклеарних снага првог удара.

У можда најразумнијем захтеву у историји међународних односа 162 државе света, које не располажу атомским оружјем, у априлу 1995, у вези с једном резолуцијом СБ УН, затражиле су, у замену за своје трајно обавезивање да никада неће набавити нуклеарно оружје, да пет држава које располажу атомским оружјем обећају да их таквим оружјем никада неће напасти. Истина, САД, Велика Британија, Русија, Француска и Кина су 1995. потврдиле споразум из 1978. о неширењу атомског оружја, споразум потписан на 25 година, и поновиле да неће користити атомско оружје против оних држава које га немају.

Нова нуклеарна доктрина САД и најновије противљење НАТО-а споразуму УН о забрани атомског оружја директно је рушење споразума о неширењу нуклеарног оружја из 1978. Треба бити лицемер и не присетити се укупне хронологије атомских споразума. Бивши министар одбране Индије Џорџ Фернандез лепо је рекао: „Пре него што неко упути изазов САД најпре мора да набави атомско оружје”...

Коментари62
b1f62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilic Momcilo
Ili se zaboravilo,ili nece da se prica,ili se jednostavno ne zna.Za gospodina Lazanskog sam siguran da zna. Nekada davno,bilo je i pameti i za pocetak volje, da se radi na atomskom naoruzanju,cak smo imali i izvesne saradnike.Medjutim to vreme nije bilo pogodno iz dosta objektivnih razloga za takve "fiskulture",pa se pokazalo pametnim odustajanje od toga. Na tome niko ko je ikada poceo, nije prekinuo sa proucavanjem i "opipavanjem"mogucnosti i proverom dokle je pametno ici sa proucavnjem u praksu.Slazem se u potpunosti da su finansije velika kocnica.
kupi mi mamo top
Pravljenje atomske bombe je pakleno skupo; nju mogu sebi priustiti samo visokorazvijene drzave ili diktature. Zemlji kakva je Srbija bi bilo jednostavnije i jeftinije da kupi nuklearnu bombu nego da krene u njenu proizvodnju. Pretpostavljam da bi jedna bomba kostala manje nego sest polovnih Migova. Ali, od koga kupiti bombu? Sumnjam da bi i najodaniji partner Srbije bio spreman da joj ustupi ili proda makar jednu bombu. Oni pamte koliko ih je kostao Prvi Svetski rat, kakvu cenu su platili podrzavajuci srpsku uzavrelu krv. Ali, sanjari u Srbiji ne razmisljaju u tim kategorijama.
Mare
@kupi mi mamo top Ruse je najviše koštao građanski rat odnosno revolucija 1917. ,a ne "srpska uzavrela krv", okriviti žrtvu je vrlo opasna taktika,pa nismo mi napali Austrougarsku već je ona napala nas.. Nama ne treba A bomba, nemaju je ni drugi na Balkanu pa ne treba ni nama, a i te silno očekivane Mig-ove koji stižu godinu dana ne nabavljamo za rat već za zaštitu vazdušnog prostora. Srbija više nije zemlja spremna za rat samim tim što ni srpski narod više nije spreman da gine. Ratovi i sankcije su uništili ovaj narod i ovu zemlju, mnogo vremena će trebati za oporavak i uzdizanje zato se bolje okrenite ekonomiji..
dragan
Oni pamte koliko ih je kostao Prvi Svetski rat, kakvu cenu su platili podrzavajuci srpsku uzavrelu krv. Ajde sada malo knjigu u sake prvo,pa baljezganje po netu posle,nekih par dcenija posle,kada se i nauci nesto. Cuj uzavrela krv posle surovih i krvavih balkanskih ratova.. ajd da je bila makar decenija izmedju pa i nekako. Na stranu svi oni ultimatumi Austeougarske,decenije i decenija omalovazavanja,knstantan diplomatski rad i rat protiv nas. A sto se podrske Rusije tice ,jeste Rusija sebe smatrala naslednikom Vizantije i zastitnikom pravoslavnih, ali valjda je jasno da bi ona u svakom slucaju bila plen evropskih zemalja,pokazalo se i u drugom sv. ratu,a pokazalo se 90-ih,pokazuje se i sada. Spojili su lepo i korisno onda. Uostalom kako cudni, eu zatupljeni mozak u ovom tekstu nadje nas da kritikuje,odakle mi u ovom drustvu
Раде Ковачевић
pavle [email protected] Занимљива је ваша абринутост « војном логиком и стањем људског ума ».Као и Лазански, као и сви ми остали, уочили сте свеопшту хипокризију као ( параноидно сумњичавог) стања људског ума до којег је савременог човека и његово друштво довела преовлађујућа војна логика. Свет се непрекидно и све више наоружава, а мировни уговори и њима компатибилни споразуми заправо се уопште не поштују. И ту нема ничег новог. ( Према Виктору Шербулијеу, само од 1500. године п.н.е. до 1860. г. потписано је око 8000 мировних уговора и ни један није просечно трајао више од две године). Овде је изнет став да се мале државе не могу осећати безбедно, нити се могу заштити ако не поседују атомско оружје, и тачно је - не могу, али питање да ли је решење у томе да се све државе наоружају или да се све државе нуклеарно разоружају, укључујући и најразвијеније државе које поседују највише нукл. оружја, кључно је питање на које одговор са стрепњом чека цело човечанство.
trezvene glavice
Gospodine Lazanski: Nemacka, Japan, Kanada, Australija, Holandija, Svedska, Italija, Spanija, Brazil, Juzna Koreja ....... imaju i novca i pametnih glavica da naprave nuklearnu bombu. Ali, oni nemaju betonske glave kao mnogi drugi koji pate sto im je uskraceno posedovanje nuklearnog naoruzanja.
zivojin
Jos kad bi Nemackoj, Japanu, Italiji, koje su pod formalnom okupacijom, zbog drugog rata, veliki Brat dozvolio pravljenje A-bombe.
Miroslav [email protected] trezvene glavice
Tačno, imaju i jedno i drugo. Ali nemaju ni avione ni rakete koje bi nosile te atomske bombice. Avioni koje imaju sve te zemlje su taktički avioni, te države nemaju strateške bombardere. Istina, i F-16 i F-15 i "tornado" i "tajfun" mogu da ponesu atomsko oružje, ali nisu prvenstveno prilagođeni nošenju atomskog oružja. Treba ih tome tehnički i prilagoditi. A to dosta košta. Kada su Nemci svojevremeno pokušali da prilagode F-104"starfajter" za nošenje atomskih bombi palo je više od 100 tih aviona. Južna Koreja ima rakete koje bi mogle da ponesu A-bombu, ali opet taktičkog dometa. Sve države koje ste nabrojali imaju dobre civilne nuklearne programe, ali sve te države ne mogu da proizvedu ono što je kod A-bombe najvažnije, a to su UPALJAČI-ktritoni. Te države imaju trezvene glavice, ali još nemaju i pametne glavice za tako nešto....
krokodajl dendi
@Miroslav [email protected] pavle petrovic "Naprotiv, ja bih žarko želeo da svi imaju atomsko oružje, da imam o čemu da pišem." ### Odakle? Iz atomskog bunkera? I za koga?! U Americi i ludaci mogu da kupe oruzje - svako malo citamo koliko je bilo zrtava od nekog ko se latio oruzja. Ja se uzdam u razumnost onih koji u Americi, Rusiji, Kini, Francuskoj i Velikoj Britaniji upravljaju tim oruzjem. Za preostale zemlje bas nesto i nisam previse siguran, pogotovo ne za Severnu Koreju. Kada bi Srbija nabavila nuklearno oruzje garantovano bi imala na celu drzave nekog despota. Obzirom da bi i susedne drzave imale nuklearno oruzje trebalo bi sto pre bezati na neki kontinent gde se moze sacekati duboka starost. Recimo u Australiju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља