среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:08

Како је Ђорђевић од „Ћире“ направио брзи воз

Наш селектор је испунио све оно што је обећао пре четири године, када је седао у „Ћиру“ (како је говорио), изградивши злата вредне међуљудске односе у тиму. – Од сумњи до вере да нема непобедивих
Аутор: Александар Милетићсубота, 23.09.2017. у 11:31
Александар Ђорђевић (Фото Д. Жарковић)

Свака част играчима, али Александар Ђорђевић је кључ успеха српске репрезентације која је једина у Европи играла сва четири полуфинала у последње четири године, освојивши сребрне медаље на сваком од три велика такмичења (светско 2014, олимпијске игре 2016, европско 2017). Кад је постављен за селектора, у децембру 2013, рекао је поред осталог и то да је свестан да су „играчи увек заслужни за успех, а да је тренер увек дежурни кривац“ и да је спреман да носи то бреме. Сада је стигао до оне ретке ситуације у спорту, да га као тренера стављају на врх листе најзаслужнијих за све лепо што се догађа у државном тиму у последњем четворогодишту.

Дошао је на кормило државног тима у тешком тренутку, после Душана Ивковића који је у свом другом мандату остварио два велика успеха (европско сребро 2009, 4. место на свету 2010, када смо на неправедан начин остали без финала), али је после тога екипа посрнула. Неки играчи који су обећавали просто су нестали са сцене (из разних разлога!), па је тако Ивковић у једном тренутку, уочи „Евробаскета 2013“ поделио своју забринутост у разговору са потписником ових редова:

„Када смо као најмлађи тим освојили европско сребро и били такорећи други на свету наредне године, стручњаци из многих земаља су ми у Истанбулу (домаћин СП 2010) честитали на томе и рекли: ова Србија ће да влада наредних десет година. Три године после тога ја се питам зашто морам да правим нову репрезентацију и ко је крив за неке лоше тенденције у нашој кошарци...“

Само Ивковић зна са чим се он тада борио. Тренер највише светске класе, позван да васкрсне национални тим (што је и учинио експресно 2009, почевши из квалификација 2008). Када се повукао с места селектора, Ђорђевић је морао да понуди нешто сасвим ново да би екипа опет кренула ка врху. Дочекан је с пуно сумњи, можда не толико збогнедостатка тренерског искуства (на томе су му упроно замерали критичари) колико због „околности“ о којима је причао и Ивковић.

А то је, пре свега, болно сазнање да репрезентација одавно није највећи сан у каријери сваког играча. Као и да тренери – за које се веровало да имају највећи утицај на играче – нису више апсолутни владари ситуације. Већ они који контролишу највеће токове новца у спорту (НБА, Евролига, најмоћнији клубови, менаџерске и макретиншке агенције, агенти...). Ако је „Најки“ у једном тренутку састављао фудбалску репрезентацију Бразила, зашто би српска кошарка била имуна на сличне утицаје...

„Потрудићу се да однос између савеза и играча буде бољи. Знам да је врућ кромпир у мојим рукама, али ћу знати да се носим са тим. Битан ми је однос који ћу да направим са играчима. Желим да поново постанемо кошаркашка сила, али пре свега морамо да будемо сви спремни да радимо за победу“, рекао је Ђорђевић на својој инаугурацији на измаку 2013. и одмах се сусрео с горућим питањем - како ћете да се изборите са евентуалним отказима играча: „Урадићу то личним односом. Свестан сам да ће бити отказа, али трудићу се да их сведемо на минимум. Желим својом енергијом, ентузијазмом и знањем да утичем на добре резултате репрезентације“.

Код Ђорђевића најбоље „пали“ управо лични однос, максимална искреност према сваком сараднику играчу, спремност да се поделе заједничке и бриге, радости и снови. Није случајно то што су га неке велике стране компаније (међу њима и „Адеко“, светски лидер у пружању услуга из области људских ресурса) још као играча ангажовале да њиховим засполенима говори о храбрости, самопоуздању, тимском духу, спремности да се у најтежим тренуцима доносе смеле и брзе одлуке. Иза презимена Ђорђевић и данас стоји исти човек, рођени победник, који храни саборце својом омиљеном реченицом: „Не признајем никоме да је бољи, док ми то не докаже“.

Тако се обратио јавности и кад је сео на ужарену селекторску клупу: „Чак и Америци не признајем да је боља. Ако нас победи, онда ћу да јој честитам и рећи ћу: видимо се други пут, радићемо још више и верујте неће вам бити лако“!

На прво велико такмичење испраћен је са огромним знаком питања. Неки су му говорили да би му било боље да не ризикује да умрља своју беспрекорну играчку каријеру, да је дошао „у блато“ (бурно је реаговао у једном затвореном друштву, одбијајући да прихвати да је Србија „блато“).

„Оно што сам урадио у бившем животу нико не може да ми одузме. То је зе мене прошлост, коју чак избегавам и да помињем у односима с играчима које тренирам. Снагу нашег тима базираћу на личним, међуљудским односима у које безгранично верујем. Сматрам да је управо то кључ успеха. Јер то води ка изгарању на паркету, кад потурамо леђа једни за друге. Ако успем да пренесем ту црту свог карактера успех ће доћи“.

Не само да је јавност сумњала да је могућ успех на Мундобаскету у Шпанији 2014, већ и многи репрезентативци (неки су то касније признали). Сумњу је мање изазивао дебитант на клупи него укупна слика која се створила око националног тима. Преломни тренутак – не само за тај шампионат већ и за све што ће доћи – био је један разговор Ђорђевића са тадашњим капитеном Крстићем, месец дана уочи шампионата. Капитен је усред припрема хтео да оде из репрезентације! Сматрао је да због повреде неће бити од користи екипи Ђорђевић га је задржао једном реченицом која је била на ивици здравог разума:

„Крле, треба да останеш и да не бринеш за повреду, јер нам требаш само за финале“!

Какво црно финале, причао је после Крстић, ко је још веровао да екипа може и до четвртфинала. Међутим, капитен је видео у селекторовим очима исти онај победнички сјај док је као играч био идол читавој овој генерацији. И поверовао му је. Играчи су почели да причају о финалу и оно је стигло. Играчки вођа те генерације Милош Теодосић је после причао о „лудачкој енергији коју носи Ђорђевић“, док је један од највећих ратника у тиму Марко Симоновић рекао да му је Ђорђевић показао шта све може као играч:

„Никада нећу да заборавим први сусрет са Ђорђевићем, јер ми је то преокренуло каријеру и поглед на кошарку. После разговора с њим порасло ми је срце порасло и добио сам велику жељу да покажем да је у праву што ме је позвао у тим“.

У репрезентацији су уведена нека правила. Нема алибија, нема оправдања, нема изговора... Комуникација је увек двосмерна, селектор жели да чује од свих шта није добро радио на тренингу, шта би требало поправити... Изграђен је систем у чијем темељу је огромно међусобно поверење... Дошло се до тога да играчи и кад нису у националном тиму зову селектора да би се консултовали с њим за неке приватне ствари (па и за то у који клуб да иду).

„Смета ми и то што у `Ћиру` нико није желео да уђе, а сад би сви да се угурају у брзи воз“, осмехнуо се Ђорђевић док је поредио ситуацију у којој је преузео државни тим са оном каква је завладала годину дана после тога. И још траје...


Коментари1
4d84e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Pravica
Takvi borci kao Djordjevic se ne radjaju cesto! Svaka mu cast!~ I treba da ostane nas selektor jos mnogo godina (decenija).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља