петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Америка најавила крај ере јевтиног долара

Први пут од 2008. централна банка САД од октобра успорава доштампавање долара, уверена у темељни опоравак привреде с оне стране Атлантика
Аутор: Тања Вујићсубота, 23.09.2017. у 21:33
Фед је у хи­по­те­кар­не хар­ти­је од вред­но­сти и др­жав­не об­ве­зни­це „убри­зга­о” пре­ко 4.200 ми­ли­јар­ди до­ла­ра (Фото Ројтерс/Дадо Рувић)

Америка или Европа: ко ће се пре опростити од највеће глобалне финансијске кризе након Другог света, подстакнуте крахом хипотекарног тржишта у САД 2007–2008. године?

У среду увече Џенет Јелен, председница централне банке САД (познатије као Федералне резерве), означила је да у октобру почиње крај неконвенционалне монетарне политике такозваног квантитативног лабављења. Том праксом су Федералне резерве (Фед), купујући разноразне хипотекарне хартије од вредности и државне обвезнице, на финансијско тржиште Америке од јесени 2008. године „убризгале” преко 4.200 милијарди долара.

„Америчка привреда показује знаке темељног напретка. Нове инвестиције су приметне. Тржиште рада је ојачало, незапосленост се снижава. Амерички народ треба да уважи да су кораци које предузимамо ради нормализације монетарне политике оправдани с обзиром на видљиви привредни напредак”, изјавила је Џенет Јелен на конференцији за штампу након дводневног заседања Феда.

Јеленова је затим прецизирала да ће Фед од идућег месеца, врло постепено али и постојано, почети да смањује суме новца које – по остварењу прихода од реализације доспелих вредносних папира – убризгава назад на финансијско тржиште.

Према најавама, Фед ће настојати да у следећих неколико година снизи билансно стање (учетворостручено до почетка кризе) за око 1.000 милијарди долара.

Берзе су у четвртак ову једногласну одлуку Управног одбора Феда углас прогласиле „историјском” и потом подигле вредност америчког долара у односу на корпу валута на највиши ниво у последњем месецу. У петак је долар – због новог кошмара око Северне Кореје и разочарања инвеститора што Фед није претерано забринут због финансијских последица сезоне разорних урагана понешто изгубио на вредности – ипак и даље остао надмоћан у односу на јапански јен (евро је и јуче био врло близу 1,2 америчка долара).

У вагању одлуке о крају кризног дотурања јевтиних долара, Фед је иначе занемарио „мистериозно” мршав раст инфлације у Америци – како је то описала Џенет Јелен, и заиграо на сигнале постојаног раста тамошње привреде.

Са ове стране Атлантика, Европска централна банка (ЕЦБ) средином месеца је исте карте (у игри око прекида баснословне кризне емисије новца и рвања са инфлацијом) одиграла са више стрепње и мање куражи.

Дебата поводом доштампавања милијарди евра у Управном одбору ЕЦБ-а је „на самом почетку”, поручио је Марио Драги, председник ЕЦБ-а, на конференцији за штампу 7. септембра.

„Ове јесени одлучићемо о инструментима монетарне политике за период после краја године, узимајући у обзир очекивану путању инфлације и финансијске услове који су потребни за одрживи повратак стопе инфлације ка новима који су испод, али близу, два процента”, објавио је Драги, уз напомену да постоји спремност да се са програмом квантитативног лабављења настави ако се укаже потреба.

Управни одбор ЕЦБ-а затим је показао далеко мању монолитност него Фед у среду, будући да су неименовани извори из Банке у Франкфурту наговестили Ројтерсу да ће ЕЦБ колико већ у октобру објавити крај кризне праксе којом је на финансијско тржиште еврозоне пласирао преко 2.000 милијарди евра. У четвртак се Марио Драги вајкао да у еврозони и даље има исувише ненаплативих кредита, као и да монетарна политика није баш право оруђе за решавање финансијских нестабилности...

Како год да су овог месеца вагали одлуку око засипања финансијског тржишта новцем, Фед је овог пута био бржи од ЕЦБ-а, барем у јавном исказивању поверења у домаћу привреду и спремности да „у ходу” трага за робуснијим леком за инфлацију.

Пред инвеститорима је сада могућа нова дилема: где сада да више улажу новца на Западу, будући да и Америка и Европа бележе сигурнији привредни раст, пад незапослености, нови прилив инвестиција...? Таман што се Европа с пролећа инвеститорима учинила привредно-политички солиднијом (у другом кварталу ове године уложили су преко 238 милијарди евра у деонице европских фирми, односно два пута више него у првом тромесечју), с оне стране Атлантика Фед је радикалном мером одлучио да укаже на нови привредни замах Америке.


Коментари27
0e76b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nostradamus
Odlucili su da ipak ne stampaju vise 24 sata dnevno, te bezvredne dolare, vec ce jedan sat napraviti pauzu, koja radnicima u stampariji nece biti placena, he, he, he. Dolar je kao religija - dok verujes u njega cuda su moguca.
E U
Zar ne može tako i DINAR da ojača? Kakve prepreke stije? Da li domaći tajkuni to ne dozvoljavaju ili traže neki način da se jo više obogate,pa zato je dinar u odnosu na euro sa 75 din,pao na 119 dinara! Našu guverneri i "stručnjaci" drugačije govore,nego finansijski svet !
Zoran
Amerika moze da ima jak dolar samo ako proizvodi nesto. Ja se zaista trudim da nadjem nesto Made In USA ali ne ide. Na to ne mislim na paste za zube, lekove i avione.
Gavrilo
@ Sonja ... To tvoje 'americko zlato' pokriva oko 4% vrednosti svih dolarskih novcanica koje su danas u opticaju. ... Zlatna podloga americkom dolaru je ukinuta odlukom americkog Kongresa 1973. godine u vreme Ricarda Niksona. Nije lepo lupetati i zbunjivati neobavesten narod! Jedina 'podloga' americkom dolaru danas, su americki politicko-ekonomski dogovori, ... tj. kineski izvoz i saudijska nafta (americke drzavne akcije, tj. gorepomenuti novostampani dolari koje je Kina prinudjena da kupuje da bi joj bio dozvoljen pristup americkom trzistu bez ikakvih uvoznih dazbina, poreza ili carina. Ista situacija je i sa uvozom arapske nafte i dozvolom Arapima da poseduju maloprodajne mreze u Americi, tj. benzinske pumpe, gde je u stvari i najveca zarada od nafte). To ce se tako odrzavati dokle god Kina i zalivski Arapi imaju interes u Americi. Kada to prestane, americki Dolar ce vredeti koliko i bangladeska Taka.
M.Raspopovic
JeVtin dolar?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља