четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:04

„Дунав” и „Сава” плове и без пара

На студентском такмичењу у Сен Тропеу бродови које су пројектовали, програмирали и ручно израдили академци београдског Машинског факултета надмашили чак и пловила чије је прављење финансирала колумбијска влада
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 23.09.2017. у 21:41
Градња бродова трајала је од јануара до септембра (Фото: Стефан Рудаковић)

Када им је стигао позив за учешће на престижном међународном такмичењу у бродоградњи „Хидроконтест 2017” студенти Машинског факултета жестоко су се колебали да ли да прихвате изазов који их је овог септембра очекивао у Француској. Не због сумње у своје знање и способност да пројектују, програмирају, саставе брод и победе у трци са њим, већ због бојазни да неће имати новца за градњу два неопходна пловила и одлазак са њима на академско такмичење у Сен Тропе.

Ветар у леђа дао им је цео колегијум београдског факултета, на челу с професором Миланом Калајџићем, доцентом на Катедри за бродоградњу, који је и примио позив организатора, швајцарске фондације „Хидрос”.

Уместо минималног буџета, прорачунатог на око 15.000 евра, студенти су од спонзора једва сакупили 5.000 евра. Уз мајсторску довитљивост, од јануара до септембра успели су у холу катедре за бродоградњу да израде „Дунав” и „Саву”, бродове на даљинско управљање којима су пре десетак дана заблистали у две такмичарске дисциплине и освојили друго и треће место. У свету младих бродоградитеља ове сезоне пласмане испред њих заузели су само швајцарски академци, са своја три тима, од којих је сваки имао буџет од око 100.000 евра.

Тим из Лозане у Француску је допремио брод вредан 25.000 евра, што је пет пута више од укупног буџета који су наши академци скрпили за изградњу пловила, пут и боравак у Сен Тропеу од десет дана, колико траје такмичење.

– Тај њихов чамац, опремљен сензорима, имао је тако савремену електроопрему да је наспрам нашег подсећао на свемирски брод. А сваки њихов тим вукао је целу радионицу за собом, буквално исто као да су такмичари Формуле један. Зинули су од чуда кад смо ми усред такмичења из торбе извукли тестеру и почели да режемо поклопац брода како би он био лакши и како бисмо повећали шансе да их победимо. Могуће је да би нам то и пошло за руком да нам 20 метара пред циљем није отказао део електронике. Разлог је тај што смо је пребацивали с брода на брод, како је који долазио на ред за такмичење, јер нисмо имали новца да купимо систем управљања и за „Дунав” и за „Саву”. У тој брзини нисмо добро преспојили каблове и систем није издржао до краја такмичења – објашњава Стефан Рудаковић, вођа петнаесточланог тима са „Машинца”, названог „Београдско ушће” („Confluence Belgrade”).

Колико су неки тимови „набуџили” своја пловила говори податак да су Колумбијци са обале управљали бродом помоћу наочара даљински повезаних са камером на палуби, која се окретала како они окрену главу. Спонзор за израду пловила била им је колумбијска војска. За то време српски бродоградитељи су трчали обалом довикујући се и пратећи брод, навигујући помоћу управљача које су скинули са играчака. Знањем и довитљивошћу успели су да и Колумбијце оставе за собом.

– Како бисмо уштедели, на факултету смо направили костур, модел и калуп „Дунава”, дугачког нешто више од три и широког око пола метара. Он је био наш фаворит, а међу 22 екипе из 14 земаља били смо можда и једина која је ручно направила бродове. Досетили смо се па смо по завршетку „Дунава” само преградили калуп и из њега излили мањи брод, „Саву”, величине 2,4 пута 0,55 метара. Учинили смо то да задовољимо критеријум такмичења да поред већег брода за трку и превоз тешког терета од 200 килограма, имамо и тај лакши бродић, за превоз терета од 20 килограма. Испоставило се да је баш брод „Сава” ушао у финале трке и да смо имали посебну електронику и за њега, верујем да би чак био и победник – објаснио је Алекса Сувачаров, тим менаџер „Београдског ушћа”, и додао да је тај недостатак и рабљење једног комплета електронике био разлог што нису имали готово никакве шансе да победе у трећој дисциплини – трци издржљивости.

Како су мудро успели да се припреме за такмичење, крпећи се помоћу „штапа и канапа”, тако су и недостатак новца и резервних делова на самом надметању надоместили великим срцем и довитљивошћу.

– Дружили смо се и помагали осталим такмичарима. Швајцарцима смо пред старт трке, у којој су нас за длаку победили, саветовали да замене пропелер, јер смо видели да им постојећи не ваља. Послушали су нас и победили. Али су зато и они нама помогли када смо у пробној трци оштетили мали брод и дали нам алат да га поправимо. Студенти бродоградње из Атине такође су нам много помагали, а о Хрватима да и не причамо. Без њихових савета тешко да бисмо успели да повежемо сву електронику за управљање бродовима – наглашава Ђорђе Бранковић, пи-ар тима, и додаје да ће та сарадња бити настављена, јер су почетком ове недеље добили позив Техничког факултета у Ријеци да их посете.

 

Подршка другара бармена

На четвртом такмичењу студената бродоградње из целог света академци са београдског Машинског факултета освојили су и ласкаву награду „Хидроконтест спирит”, намењену екипи која је показала најведрији дух, највише фер-плеја, позитивних вредности, другарства и најнесебичније помагала другим такмичарима.

– То је једина награда за коју, поред жирија, гласају и такмичари. Освојили смо је једногласно. Поред савета које смо давали другима, по цену да нас победе, што је био случај са Швајцарцима, томе је највише допринео колега Игор Ђорђевић, који је и професионални бармен. Студенте из свих 14 земаља до пет ујутру из ноћи у ноћ уједињавали су његови коктели, које смо испијали у паузама између поправки и чишћења бродова – шаљиво објашњава Ђорђе Бранковић.


Коментари1
8ef09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Škarica
Pozdrav kolegama i puno sreća u dalje studiranju i u usavršavanju. Ja sam generacija brodograđvinaca Mašinskog fakulteta, iz 1985. godine. Radio sam u Brodogradilištu Beograd (bivše Tito).Unazad par godina stalno sam se pitao da li brodograđevinski smer još postoji pošto nas je uvek bilo malo, najviše do 10 studenata po godini i nekako smo bili izopšteni pošto su nam učionice bile u toplani preko puta glavne zgrade, a i brodogradilišta koja su postojala u Srbiji u ono vreme više ne postoje. Baš me je obradovala ova vest.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља