Колико обдукција сте обавили на мртвим људима?
– Све обдукције сам обавио на мртвим људима.
– Да ли сте проверили да ли пацијент дише пре него што сте започели обдукцију?
– Не.
– Да ли сте се уверили да нема пулс?
– Нисам.
– Да ли сте на било који начин проверили да ли му куца срце?
– Не.
– И поред тога тврдите да је био мртав пре него што сте почели обдукцију?
– Да.
– На основу чега?
– Зато што му је мозак био у тегли са формалином на столу преко пута.
– Да ли сте само због те чињенице сигурни да није био жив?
– Не, устао је и одшетао, а сада се негде бави адвокатуром.

Овај дијалог се стварно одиграо у једној судници у Америци, када је адвокат испитивао патолога, на све начине покушавајући да обори оптужбу.
Драматични дијалози унакрсног испитивања, као на филму, најзанимљивији су делови суђења.
Ово правило преузето је из англосаксонског процесног права и уведено у судски правосудни систем 2011. године.
Правила кажу да су после основног испитивања сва питања дозвољена, чак и она сугестивна. Понекад изгледају бесмислено, али вешт адвокат иде ка циљу и када никоме у судници није јасно шта жели да извуче из сведока. Полако га опушта наизглед неважним питањима и добија пажњу свих у судници. Када на крају поентира, сви очекују да се сведок или оптужени сломи пред свима, покаје се, промени исказ и призна да је крив или да је лагао. Ипак, то се у пракси најчешће не догађа.
Када сведока испита она страна која га је предложила, односно онај чији је сведок, ту особу „добија” супротна страна. Право на сугестивна питања објашњава се начелом једнакости оружја у судници. Наиме, претпоставка је да је онај ко је позвао сведока већ разговарао са њим, зна шта ће да каже и припремио га да сведочи онако како му одговара. То закон надокнађује дозволом коју даје противничкој страни – да поставља сугестивна питања и покуша да пољуља његов исказ.
Један од бољих примера успешног унакрсног испитивања је сведочење извесног бизнисмена који је пред Специјалним судом оптужио познати нарко-клан за прање новца. Сведок тужилаштва редом је набрајао датуме, места, људе, чак и апоене новца зарађеног од дроге који је опран тако што је улаган у наизглед легалне послове. Сећао се невероватних детаља тих сусрета, али се сасвим збунио када га је одбрана упитала да каже које године је завршио основну школу, а затим и да наброји рођендане своје деце. До тада сигуран сведок, који је на судско веће оставио снажан утисак, одједном је почео да муца и гледа лево-десно јер није могао да се сети података које би морао да зна. Одбрана је постигла циљ. Том човеку сада се тешко може веровати.
Најбоља унакрсна питања су кратка, кажу искусни адвокати. Сведок не треба да има ни магловиту представу о томе зашто му се постављају. Тако онај који унакрсно испитује има главну улогу и судије ће гледати у њега. Када постави кључно питање, имаће сву пажњу и остаће упечатљив.
Пример са почетка текста показује шта још може да се деси током унакрсног испитивања када се промаши поента. Као и следећи:
– Колико деце имате?
– Троје.
– Колико њих су дечаци?
– Ниједан.
– А колико су девојчице?
Овоме се насмејао чак и судија.
Један адвокат овако је покушао да оспори очинство једном човеку.
– Тврдите да је ваш син зачет 8. августа?
– Да.
– А шта сте ви тада радили?
Некада адвокати прате своје белешке и не слушају сведока пажљиво, па постигну супротан ефекат.
– Кажете да је мој клијент господин Петровић провалио у кућу господина Јовановића?
– Да.
– Ви нисте улазили у ту кућу?
– Не.
– Шта сте тачно ви радили?
– Само сам му држао „лоповске”
– Шта „лоповске”?
– Па, лоповске мердевине – казао је сведок показујући рукама како се то ради.
– А где сте после оставили мердевине – питао је површни адвокат.
Унакрсно испитивање је у Америци основа кривичног поступка и сматра се посебном интелектуалном вештином која се учи годинама.
Код нас је ово начело још у фази уходавања јер у многим судовима не постоји могућност тонског снимања. Наиме, унакрсно испитивање има највећи ефекат када судије читају транскрипт, док се диктирање записника често своди на додатна питања и појашњавања која могу да промене утисак.
– Рекли сте да је мој клијент тај који је покушао да вас убије?
– Да.
– Па, да ли вас је убио?
Невероватно, али и ово се догодило у Америци.
– Сведочили сте да сте били удаљени мање од пет метара од мог клијента током пуцњаве, зар не?
– Да.
– Рекли сте истину?
– Јесам.
– Били сте тако близу и зато сте сигурни да можете препознати оног ко је пуцао?
– Наравно.
– Да сте били удаљенији, не бисте то могли са таквом сигурношћу?
– Апсолутно.
– Да ли сте исто то рекли полицији одмах после догађаја?
– Да, тако је.
– Да ли сте разговарали са инспекторком Миленом Јовић?
– Не знам име, али била је жена.
– Ово је њен извештај. Молим вас, проверите да ли је ваш потпис на дну стране – казао је адвокат додајући сведоку папир.
– То је мој потпис – потврдио је.
– Сада молим вас прочитајте део ваше изјаве који је подвучен.
– Био сам удаљен 15 метара од места на којем је седео убијени – прочитао је сведок.
– Немам више питања – казао је задовољни бранилац.