понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52

На „јагњећој магистрали”

Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 24.09.2017. у 22:00
„Јагњећа магистрала” у последње време је постала равноправан такмац оној другој, Ибарској, чувеној по угоститељској понуди (Фото Архива Политике)
У десетак ресторана, кафана и печењара, начичканих дуж неколико километара пута на улазу у Младеновац, свакодневно хрле намерници – од сељака до амбасадора, жељни доброг печења (Фото Жељко Јовановић)

Ко није магистрирао на факултету, може на магистрали. И то – јагњећој. Довољно је само да се упути у неки од десетак ресторана, кафана и печењара начичканих дуж неколико километара пута на улазу у Младеновац, поред Београда. Том рутом свакодневно пролазе намерници жељни да пробају српску митолошку животињу – „прагње” (прасе плус јагње). Просечне цене за килограм су: јагњетина 1.800, прасетина 1.300 динара. Али, на пет поједених јагњића дођу тек два-три прасенцета, кажу овдашње газде.

Тако је „јагњећа магистрала” у последње време постала равноправан такмац оној другој, Ибарској, чувеној по угоститељској понуди. Ако су муштерије које походе ресторане испред Младеновца магистри, њихови професори били би конобари, а декани кафеџије који, уместо докторских звања и академских титула, сакупљају струковна признања. Један од њих, Милорад Благојевић, овог месеца је од колега из бранше добио награду за најбољу јагњетину на ражњу у Србији. Зид његовог локала од тада поносно краси урамљени „Златни запоњак са наногвицом”, како гласи назив титуле.

Док се упознајемо, екипа „Политике” у шали констатује да нема потребе да га питамо по чијим је иницијалима дао назив свом ресторану, који постоји од 1998. године. Породични посао, који су отварањем гостионице у родном Кордуну средином прошлог века започели његови преци, Милорад је с најближима наставио у Младеновцу. Гости су му, каже, „све структуре – од сељака до амбасадора”. Посете највиђенијих међу њима, овековечене су на фотографијама које прекривају читав ходник ресторана. У тој својеврсној „Кући славних”, с особљем су се сликали глумци, спортисти, певачи и многе друге славне личности – Новак Ђоковић, Емир Кустурица, Драган Џајић, Никола Којо и безброј других.

„Јагњиће купујем по целој Србији, од Жагубице, преко сокобањског и сврљишког краја, Крагујевца, све до Пирота и Босилеграда. На јесен често одлазим по набавку у Сјеницу и Тутин. А кад се заврши радни дан, не питам колико је килограма продато, него да ли је било незадовољних гостију и, ако јесте, чиме су били незадовољни”, одаје Благојевић тајне заната.

Док разговарамо, у локалу нема много људи. Тек је подне, усред среде, а и септембар је месец када, после летњег шпица, посета малко опадне. Али, с првим поподневним сатима, ситуација се обрће: пред ресторане се паркирају аутомобили чије регистарске таблице носе ознаке градова широм Србије, па и из иностранства. Столови се запоседају, конобари опслужују, печење се скида с ражња.

Овдашњи ресторани масовност дугују „позитивној географији”, јер се налазе у жижној тачки – близу Београда, ауто-пута, али и Ибарске магистрале на коју се може изаћи преко Младеновца и Рудника.

„Ма каква Ибарска, Младеновац је најбољи на свету”, кроз смех каже Благојевић поредећи ова два крајпуташка угоститељска света места.

Додуше, и правила игре су другачија. Кафане дуж „Ибарца” словиле су за синоним доброг залогаја, али и бурних ноћи уз звуке мелоса, измаглицу дима и алкохолни дерт. Овде, у предстражи Младеновца, тога нема, јер кафеџије отварају врата од преподнева до пред поноћ. Њихови ресторани су махом оријентисани на пословне и породичне ручкове, као и долазак омладине од предвечерја па надаље, при чему нигде нема живе музике. Тако каже Драган Нешић, конобар у једном другом ресторану, најстаријем на „јагњећој магистрали”, који постоји безмало три деценије.

„Кад смо почели с радом, овде је постојао само мотел ’Шумадија’ у оближњем Влашком Пољу (изгорео пре неколико дана – прим. Д. Б.), као и печењара ’Мала Шумадија’. Сада има девет угоститељских објеката и свима се исплати да раде јер су посећени. Овај пут је толико прометан, да кад би човек стао поред њега да продаје обичну воду имао би корист”, каже Нешић.

О количини посла сведочи то што ово место ради 363 дана годишње – или 364 ако је преступна година. Особље се колективно распушта само на 1. јануар и Божић.

Ако ови подаци сведоче о страсти овдашњег човека према кафани, онда се из кафанских навика муштерија могу наслутити и назнаке неких друштвених појава.

„Највећа гужва нам је од 15 сати па надаље, кад се долази на ручак. Чини ми се стога да наши људи све касније ручају. А кад је пост, дај боже да оду три или четири порције рибе дневно”, објашњава Нешић.

Не чуди то што ни у мрсним данима многи падну у искушење да кусају овдашње печење – макар „акупунктурно”, на чачкалицу. Јер, надомак сваког од локала, у пећима, окрећу се јагњићи и прасићи. Транспарентно, рекло би се. Тако је и код Благојевићевог ресторана, где ражањ врти искусни кулинарски трио који чине Милош Дробњак, Бобан Ђукелић и Драган Петровић.

„Нема ту неке тајне, све је у квалитету робе и печењу на дрва”, каже нам Дробњак, мотрећи на печење које само што није добило реш корицу.

„Ражањ уживо”, видљив с пута, није једини маркетиншки адути овдашњих кафеџија. И роштиљџије се довијају да привуку муштерије. „Кобасице на метар, чорба гратис до 13 сати”, гласи огроман натпис који упућује на један од ресторана. Недалеко одатле, једна од печењара, за разлику од конкурената, није посадила ни знак који би возачима указивао на њено постојање. Мајстор који врти ражањ сасвим им је довољна реклама, па не морају много ни за новине да причају.

„Добродошли, сликајте шта год хоћете, али знајте да ја нисам нешто причљива”, скромно, уз осмех, каже газдарица.

Нема везе. Довољно говоре дела... пардон, јела.


Коментари14
3a298
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Miggyy
Našli ste mesto za magistre na "jagnjećoj magistrali" na pragnje, a gde da svraćaju čuveni i poznati "doktori nauka" sa plagijatom od doktorske disertacije.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Na ovom lokalitetu je 1950g bila poznata klanica ,ali ztvorena godinasma, da bi se obnovio posleatni fond stoke u Srbiji.
Muradin Rebronja
@ dr Slobodan Devic: Ако могу да додам, професионални менаџмент за угоститељство ће бити врхунски експерти за све фазе пословања, од њиве до трпезе, тако да ће моћи да региструје своју агенцију за консалтинг и менаџмент. Са власницима хотела у туристичким центрима западног Балкана ће правити уговор, на одређено време (летња сезона у трајању од 5 месеци и зимска у трајању од 4 месеца), плаћање на сат, бруто, уз бесплан смештај и исхрану, где ће снимити цео процес припреме, производње и продаје и радити, као инструктор, у првом реду шефовима кухиња и менаџерима ресторана. Он учи њих а они да уче њихове запослене. Будите уверени да ће моћи да имају, у старту, најмање 10 евра на сат а касније, када стекну афирмацију и много више. Посла ће имати преко главе, најмање 10 сати дневно, па ви сад израчунајте колико пара ће бити месечно. На његов жиро рачун а он нека онда плаћа себи своје обавезе. Нема радног односа нити сметњи да тако ради било где, што је добро и за власнике хотела. То је то!
Препоручујем 1
Muradin Rebronja
@ dr Slobodan Devic: Захваљујем, уважени др Слободане Девићу, али би то била велика грешка. Министар је политичка позиција а ја у политику и струју не пипам. Проблем је у томе шта сваки министар туризма, а дочеако сам их и испратио много, одмах "све знају" о туризму и неће да слушају струку. Слушају разне проф. др. мр...који о туризму појма немају, осим да држе бескорисна професорска предавања. Тако је пре 10 година онај Димитријевић донео "Мастер план развоја туризма", ангажујући Хорварт консултантску кућу (велики хохштаплери) а они "домаћу памет" са Економског факултета у Београду. Узели велике паре, држали некаква предавања...и ништа. Ништа зато што немају кључне кадрове. Додуше, написали су да нам требају и одговарајући кадрови, али не и ко ће да их оспособи. Ја имам програм дуалног и предузетничког образовања са почетком од ових који се већ баве предузетништвом, а онда и за оне који желе да се баве предузетништвом. За ове "факутетлије" из те области- професионални менаџмент.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Pavle Vidosavljević
Koliko god to nekome zvučalo loše ovo i jeste jedna od stvari koju trebamo i moramo iskoristiti.Srbija jeste zemlja koja se poznaje i prepoznaje po dobroj hrani.
Грујица
Препознаје се и по неписмености потомака Вука Караџића. Ми морамо и треба то да искоренимо.
Препоручујем 3
Muradin Rebronja
@ Pavle Petrović: Kada je reč o tome, moja je zadnja. A kako da se razvija turizam, i to onaj koji sledi Hipokratovo načelo da hrana bude lek a lek hrana, sa ovakvom srednjovekovnom balkanskom (u ovom slučaju u negativnom smislu) ponudom? Moramo napraviti ne jedan, ne dva (da budemo kao Amerikanci) nego tri koraka napred da bismo od zapadnog Balkana, sa centrom u Novom Pazaru, napravili unikatnu turističku destinaciju koja "nema šta nema" (more, planine, reke, jezera...) da lečimo škembave Amerikance, Kanađane, Evropljane, Emiraćane, Saudijce...bezbednom, zdravom, ukusnom, jeftinom i profitabilnom hranom. Taj treći korak napred menja pravila igre. Korak koji otkriva nove puteve, osmšljava sledeću generaciju kadrova, ruši same temelje na koji se oslanja kafansko-menzaško ugostiteljstvo i primitivni sindikalno-pansionski "turizam". Ugostiteljstvo u funkciji prehrane stanovništva i turista. Ugostiteljstvo koje će obogatiti evropsku kuhinju, pored francuske i italijanske i balkanskom.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Milos miokovic
Sumadijo,krajisnik iz hrvatske na tom potezu,drzi najpoznatiju i najposeceniju pecenjaru,sto je to!?!?!?
Milos miokovic
David@ne radi se o jel pecenije il nije i o tim finesama,vec o ugostiteljsvu a ne svratistima kao za vreme otomanskog carst......vidim da necete da objavite sustinski razlog i razliku a treba ga naglasiti da bi u future svi objekti bili na nivou.......com.je argumentovan,zadjite po pecenjarama Srbije
Препоручујем 4
David
Krajišnici najbolje znaju na kojim područijima Srbije se mogu kupiti najbolja jagnjad.Šumadija ima tajnu prasadi a ne janjadi.
Препоручујем 26

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља