среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:41

Партијске свлачионице за мењање дресова

Од локалних избора у априлу 2016. до 31. августа ове године, странку променило 285 локалних одборника у 68 градова
Аутор: Биљана Баковићнедеља, 24.09.2017. у 22:00
Јован Прокопљевић

Од познатијих политичара једино су Ненад Чанак, Вук Драшковић, Сулејман Угљанин и Ивица Дачић провели целу каријеру у само једној странци. Уз њих је и Војислав Шешељ, који је на челу Српске радикалне странке од 1991, мада је годину дана раније основао и Српски слободарски покрет, а убрзо са Вуком Драшковићем и Српски покрет обнове. Прелетање из странке у странку, као национални политички спорт, доведено до апсурда у измишљеном лику Љубише Прелетачевића Белог, који је као стварни кандидат на председничким изборима 2. априла освојио убедљиву трећу позицију.

Колико је све узело маха, сведоче и подаци организације Црта, да је од локалних избора у априлу прошле године до 31. августа ове странку променило чак 285 локалних одборника у 68 градова.

Што због почетног навикавања на вишепартијски систем и „тражења себе” у различитим идеологијама и страначким програмима, што због изборног система и укидања бланко оставки, или услед политичких и личних разлаза, много је оних који су за 27 година променили страначки дрес. Последњи је, за сада, Бошко Ничић, који је почетком овог месеца, са својим Покретом за Крајину прешао у Српску напредну странку. Ничић је претходно имао покрет Живим за Крајину, који је угасио пре четири године, када је ушао у Уједињене регионе Србије. Некадашњи Ничићев сарадник Саша Мирковић, кренуо је у супротном правцу: напустио је СНС и формирао покрет Јака Србија.

Претпоследња странка уписана у регистар код Министарства за државну управу и локалну самоуправу, под редним бројем 117, јесте Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС), са Жиком Гојковићем на челу, који је са групом функционера у јуну искључен из Српског покрета обнове. Они су тражили да Главни одбор СПО размотри стање у тој партији и предложили да Вук Драшковић буде почасни председник странке.

Добар део оних који су данас на челу политичких покрета претходно су били у странкама. Јанко Веселиновић је био народни посланик Демократске странке, па је отишао са Борисом Тадићем у Социјалдемократску странку. А онда је, разочаран и у СДС, основао Покрет за преокрет. СДС је био „међуспрат” и за Александра Сенића, такође ранијег посланика ДС-а, који је сада у СНС-у. Славни ватерполиста Александар Шапић је, пак, отишавши из ДС-а, формирао покрет За наш град.

Нема странке у Србији која није имала своје дисиденте. ДС су често називали расадником нових партија и лидера. Први је изашао Коста Чавошки и са Николом Милошевићем 1991. основао Српску либералну странку, али најуспешнија „отока” ДС-а била је Демократска странка Србије, формирана 1992. године. Њен први лидер био је Војислав Коштуница, који је као и Чавошки један од оснивача Демократске странке. И први лидер ДС-а Драгољуб Мићуновић деведесетих година се „одметнуо”, па једно време имао своју партију Демократски центар, да би се на крају вратио на стару адресу. После убиства Зорана Ђинђића, први велики потрес у ДС-у изазвао је одлазак Чедомира Јовановића, који је 2005. основао Либерално-демократску партију, а касније и Бориса Тадића, пред изборе 2014. године. Зоран Живковић, дугогодишњи Ђинђићев сарадник, који је кратко водио ДС, данас је лидер Нове странке, а један од виђенијих функционера из Тадићеве ере у ДС Борко Стефановић сада води покрет Левица Србије. Душан Петровић, некад заменик председника ДС-а, основао је Заједно за Србију.

Они су целу каријеру провели у једној странци

Ивица Дачић (Фото Д. Ћирков) / Вук Драшковић (Фото А. Васиљевић) / Сулејман Угљанин (Фото Танјуг/С. Радовановић) / Ненад Чанак (Фото Танјуг/Ј. Пап)

Од ДСС-а се средином деведесетих отцепио Владан Батић, који је формирао Демохришћанску странку Србије, а отприлике у исто време од СПО-а се „отргнуо” Велимир Илић, који је до данас на челу Нове Србије. У новије време, из ДСС-а су заједно отишли тадашњи потпредседници Ненад Поповић и Милан Стаматовић и направили Српску народну партију, а онда се разишли. Стаматовић сада води покрет За здраву Србију. Андреја Младеновић, садашњи други човек Београда, са Небојшом Бакарецом напустио је ДСС и 2015. основао Самостални ДСС. Из Коштуничиног јата одлетели су и народни посланици Санда Рашковић Ивић (која је била накратко и председница странке) и Славиша Ристић. И Нова Србија је 2017. претрпела ударце одласком високих функционера Драгана Јовановића и Дубравке Филиповски, која је сада самостална народна посланица.

До 2008, Српска радикална странка готово да није знала за потресе овог типа, али је те године, после разлаза између Томислава Николића и Војислава Шешеља, доживела масовно напуштање чланства и прелазак у новоформирану Српску напредну странку. Са Николићем је у напредњаке прешао и садашњи лидер ове партије Александар Вучић. Нешто пре њих од Шешеља је отишла и Маја Гојковић и основала Народну партију, да би се после неколико успутних коалиција, 2012. придружила СНС-у. Супротан је пример генерала Божидара Делића, који је из СРС-а најпре отишао у СНС, а онда се, уз сузе, вратио радикалима.

Најпознатији јеретици Социјалистичке партије Србије су Небојша Човић, који је као градоначелник Београда 1997. напустио СПС. Најпре је основао Демократску алтернативу, а 2003. ујединио је са Социјалдемократском партијом Жарка Кораћа и Слободана Орлића. Групи „СПС дисидената” припада и Бранислав Ивковић, а од пре годину дана и Дијана Вукомановић.

Цепале су се и мање политичке организације. Тако је из Двери отишао Мирослав Паровић са групом функционера и основао Трећу Србију, а и њу је напустио Александар Ђурђев и направио Српску лигу. Из Двери се издвојио и Владан Глишић и формирао Народну мрежу. Тренутно су Глишић и Паровић, који је основао Народни слободарски покрет, у коалицији.Антрфиле

 

Колекционари чланских карата

Актуелни министар и високи функционер СНС-а Горан Кнежевић био је у ДС-у до афере са страначком касом у Зрењанину. Александра Јерков је из Лиге социјалдемократа Војводине прешла у ДС. Влајко Сенић, некада узданица Вука Драшковића, прешао је у Г17 плус. Међу онима са највише страначких чланских карата су Слободан Вуксановић и Милан Ст. Протић. Вуксановић је потекао из ДС-а, који је напустио после унутарстраначких избора 2000, био неко време у Покрету за демократску Србију генерала Момчила Перишића, па основао Народну демократску странку, с којом је 2004. пришао ДСС-у. Однедавно је у СНС-у. Протић тренутно није страначки активан, али је својевремено прешао пут од ДЕПОС-а, преко ДСС-а, Савеза за промене, Нове Србије и ДХСС-а. Актуелни потпредседник ДС-а Бранислав Лечић био је најпре у ДС-у, па је са Чедом Јовановићем основао ЛДП, онда је формирао покрет Моја Србија, са којим се 2010. прикључио ДХСС-у. Лечић се вратио у ДС 2014. године.

 

Највише прелетања у Брусу

Од априла 2016. до краја прошлог месеца, највише случајева одборничког прелетања забележено је у Брусу – 22, Варварину – 14, Панчеву и Лапову – 12, Крагујевцу и Богатићу – 11, Мерошини и Параћину –10. На порталу „Ко је на власти”, насталом на иницијативу удружења ЦРТА, наводи се да је из опозиције у власт прешло 95 одборника, у супротном смеру је отишло 11, из странке на власти у другу странку на власти прешло је 136, а из опозиционе у неку другу опозициону странку отишла су 54 одборника


Коментари10
903db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

коста д
Нису ни набројани целу каријеру провели у једној странци. Рецимо, Вук Драшковић је био члан Савеза комуниста Југославије, затим Српске народне обнове, Српског слободарског покрета и коначно СПО; Ненад Чанак је био члан Слободарског покрета, Сулејман Угљанин је био члан СДА која је формирана у Сарајеву а себе дефинисала као „ Политички савез грађана Југославије који припадају муслиманском културно-историјском кругу... а затим члан СДА Санџака; Ивица Дачић је био члан СКЈ а затим СПС-а;
Зоран
Ништа ту није чудно ни ненормално. На свим изборима од републичких, преко локалних, до избора за Месну заједницу у најзабаченијем селу, гласа се за Вучића, Дачића, Тадића. Нико не гласа за људе који су на листи, него за странке. Колико би посланика, одборника, чланова савета МЗ било изгласано лично? Кад странка добије свој део колача, она га подели својим члановима по другим критеријумима, не по људским квалитетима. А они долазе да заврше нешто за себе или за странку, а за државу, општину, село, ко је луд да брине. А кад неки од ''изабраних'' није задовољан оним што му је странка омогућила да узме, он прелази код других, где добија паре, или нешто друго или могућност да сам узме шта жели. Уосталом, да ли ико од ''изабраних'' може да гласа по својој савести? Не може. Како гласа шеф, тако морају сви. Ко неће, бива избачен и остаје без права да наплаћује ''свој рад''. Ако би хтео поштено и следио неку идеју, брзо би га прегазили и одбацили. Странке су легло корупције и лоповлука.
Леон Давидович
Политичари су посебан сој људи. Најчешће су то уображени препотентни људи жељни власт, моћи, новца. Зато је њихова одновна брига како се наћи у партији која ће освојити власт, донети привилгије. Уосталом данас и нема неких идеолошки различитих партија. Све су то партије исте идеологије, а само се људи разликују који их воде. неће идеолошки ништа ни одступити ако промене партију. Док је био једнопартијски систем и тамо су у партију ишли људи истог соја као и данас жељни власти и моћи. Није било бољег доказа да нису држали до идеологије коју су проповедали од тренутка када је уведен вишепартијски систем и када су бивши партијци за час похрлили у друге партије.
mrki
Odavno sam ja napisao da bi preletanje iz jedne u drugu stranku trebalo onemoguciti nekim mehanizmom jer je to cista prevara izborne volje gradjana.Verovatno bi trebalo zbog toga izmeniti neke zakone.Potpuni je apsurd da mi ustvari ne znamo za koga glasamo,jer taj neko mirno predje u sasvim drugu stranku.Takodjer i kasnije koalicije bi trebalo da se vezuju prema slicnim programima,a ne da se pravi koalicija od dve ideoloski(ako ih jos ima)razlicite stranke.Ima puno mana u nasoj demokratiji,jer ne moze pojedinac da gleda sopstveni interes a ne interes gradjana.Ali mislim da se to nece promeniti zbog famoznog vlasnistva mandata.
Svi smo mi pomalo socijalisti....
Ko je nama kriv sto mo od starta opredelili se za pogresnu ideologiju, pogresnu stranku, onda kao sazreli pa jos gore poteze vukli, onda dosli ovi indijanci i kalimerovici, u medjuvremenu sazrela generacija koja nema skrupula niti ideologiju,koja je odrastala sa cika Dacom ,tetka Cecom,gradjanskim savezima i ostalim stupidarijama, kojima jedino bankomat igra ulogu i cifra i tu mesta za iole moralne vise nigde nema... Srbija nema ideologiju, nema strategiju, nema jasnu viziju, postene profilisane politicare Srbija je dno dna....I to vasi citaoci na svim meridijanima moraju znati, biti upoznati sa tim...Srbija je jedno veliko duplo golo u svakom pogledu, sta god mediji objavljivali, drzava u odumiranju ,ekonomski iscrpljena okupirana, bez institucija, sa diktaturom u najavi.....Srdacni pozdrav ...Jos samo promena Ustava nedostaje i unutrasnji dijalog o Kosovu i Metohiji da krenemo na bolje.Tu je zapelo....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља