четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:25
65. САН СЕБАСТИЈАН - ИНТЕРВЈУ: ВИМ ВЕНДЕРС, немачки редитељ

Љубав у доба терора

Уметност помаже људима да разумеју како мора да постоји друго оружје против мрака – каже познати аутор, који се у новом филму „Потапање” бавио темом џихада и глобалног тероризма
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 24.09.2017. у 22:00
(Фото: Прес-служба фестивала)

Сан Себастијан – Свечано је у петак вече започео 65. Сан Себастијан филмски фестивал новим дугометражним играним филмом „Потапање” славног немачког аутора – редитеља, фотографа и филмског продуцента Вима Вендерса (1945), на којем ће до краја септембра бити приказано нешто више од 300 пројекција из целог света.

„Потапањем” („Submergence”), филмом иначе заснованим на роману Џ. М. Ледгарда, и с Џејмсом Мекавојем и Алисијом Викандер у главним улогама, Вендерс је покушао да проговорио и о теми религијског радикализма, џихада и глобалног тероризма кроз снажну и емотивну љубавну причу између двоје истраживача океана, прекинуту човековом отмицом од стране џихадиста у Сомалији. У разговору за „Политику”, славни редитељ изражава уверење да уметност и филм могу да помогну људима да разумеју човечанство.

У „Потапању” дотакли сте се и актуелну тему џихадизма?

Да, а та тема се није наметнула само кроз књижевни предложак, већ и кроз нека моја размишљања о томе како се овај проблем делимично створио и због огромног дисбаланса између богатих и сиромашних. Створили смо овог монструма објављујући рат против терора, с чиме су џихадисти добили управо оно што су и хтели.

Ова филмска прича има геополитичку ширину, истражује питања и политичког и верског радикализма?

Уколико погледамо уназад, заиста се може рећи да је такозвани рат против терора значајно подстакао тероризам. Уколико бисмо сав новац који је улаган у рат у Ираку, Авганистану, Сирији дали у инфраструктуру у овим земљама, тамо не би било ниједног терористе. Тући терористе њиховим оружјем је бесмислено и неделотворно. То их само чини јачим. С друге стране, наша цивилизација је пуна терора. Хришћани су пре неких пет стотина година спаљивали људе на ломачи и то је исто тероризам. Довољно је вратити се у двадесети век па размислити о тероризму који су чинили нацисти.

Ви сва та питања постављате у филму?

Филмски уметници и јесу ту да постављају питања. Некако и даље верујем да филм може да помогне људима да разумеју наше заједничко човечанство. Никада нисам био толико наиван да поверујем како филм може да мења свет, јер он то не може. Али, да људима може да помогне у бољем разумевању околности у којима живе и да боље разумеју оне који су другачијих политичких, животних или верских опредељења од њих самих, то сигурно може. Видите, ми стално причамо о стварима које су хитне, као што је рецимо стање планете или та наша чудна људска жеља да одемо до звезда, а још увек не знамо шта све има тамо у океанима. Уз то, имамо и тај горући сукоб с радикалним исламом, безуспешно трагамо за решењем. Свега овога сам се дотакао у филму „Потапање” на начин на који сам мислио да једино могу – кроз љубавну причу.

Зашто баш кроз љубавну причу?

Зато што се филм бави темом насиља и мржње.

Недавно сте због тога цитирали Мартина Лутера Кинга?

Јесам, цитирао сам ону његову мисао: „Не можете мржњу поразити мржњом, не можете отерати таму мраком”, а то сам учинио зато што ова Кингова мисао можда најбоље може да објасни зашто сам о насиљу и мржњи одлучио да говорим кроз епску љубавну причу.

Кажете да уметници постављају питања, а да ли уметничка дела могу да допринесу премошћавању политичких па и религијских подела у свету?

Мислим да уметност данас поново има веома важну улогу, а то је да опажа много лажи и да о њима говори. Уметност може да помогне људима да разумеју да мора да постоји друго оружје против мрака.

Да ли свемоћно „оружје против мрака” поседује папа Фрањо о којем снимате филм?

До тог документарног филма је дошло тако што ме је ватикански министар комуникација позвао и питао да ли бих био заинтересован да га снимим. Наравно да сам га питао зашто баш ја, али ми је речено да они не виде никог другог. Филм о папа Фрањи није његова филмска биографија, већ прича о томе за шта се он залаже. Наслов филма је „Човек од речи”. Мој једини услов је био да као редитељ имам право на последњи рез и у Ватикану на то нису имали ништа против, дали су ми гаранције да ће тако бити.

Урадили сте неке од вансеријских документараца, колико ова форма утиче на ваше филмове фикције?

Та два филмска жанра нису толико различита. Много од реалности улази у фикцију. Без преузимања делова стварности у филмовима фикције то би онда била чиста фантазија, а ја се фантазирањем не бавим.


Коментари1
02a05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
Otkad nije bilo Vendersa! Konačno se pravi reditelji vraćaju snimanju filmova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља