четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:25

Ефектива: Банке знале шта „швајцарац” носи

ММФ је 2007. упозорио централне банке земаља источне Европе, као и банке које послују у тим земљама, на могуће ризике од задуживања у швајцарском франку
Аутор: Јелица Антељуторак, 26.09.2017. у 22:00
На сајту Народне банке још стоји обавештење у коме је ММФ-ово упозорење (Фото Ж. Јовановић)

Домаће банке су имале информације и биле су упозорене на могуће јачање швајцарског франка пре почетка одобравања стамбених кредита у овој валути, али та сазнања нису поделиле са својим клијентима. Супротно њиховој обавези о предуговорном обавештавању, чак су прикривале ове податке од грађана, свесно их увлачећи у ове аранжмане због остваривања екстрапрофита на курсним разликама, тврди Дејан Гавриловић, председник Удружења „Ефектива“ за „Политику”.

Овај доказ, како каже, уз последњу пресуду Европског суда правде, отвара пут коначном утврђивању ништавости ових уговора или њиховом раскиду.

„Ефектива” ће, како кажe, о овим детаљима обавестити тужилаштво, које је на страни клијената у неколико поступака које ово удружење тренутно води за утврђивање ништавости уговора о кредиту индексираних у швајцарским францима.

– Банке су чак користиле чињеницу на коју су упозорене, да ће ниже камате на кредите у швајцарцима бити „мамац” за експанзију ових кредита и то су користиле у обмани својих клијената – каже Гавриловић.

Упозорење ММФ-а је иначе почетком јуна 2007. године објављено на сајту Народне банке Србије и у њему се наводи да би трговање, које подразумева задуживање у валутама са ниским каматама, као што је швајцарски франак, а у циљу прикупљања средстава за инвестирање у валуте са високим каматама, могло привремено да ослаби франак и доведе до тога да он падне испод равнотежног нивоа. ММФ је на овај начин централне банке земаља источне Европе, као и банке које послују у тим земљама, још тада упозорио на могуће ризике од задуживања у швајцарском франку. Управо ово „Ефектива“ сматра главним доказом у тврдњи да су банке будуће јачање франка искористиле како би на њему зарадиле.

У овом саопштењу које и даље стоји на сајту НБС, ММФ упозорава, да овакав развој догађаја може довести до преливања ризика на друге земље, а нарочито земље источне Европе, у којима је швајцарски франак, захваљујући малим променама курса и ниским каматним стопама у Швајцарској, постао главна валута за кредите који су увелико допринели брзој кредитној експанзији. У њему је и препорука директора Фонда да се ове врсте кредитирања пажљиво прате, како би се ограничили ризици.

Најгласнији противник стамбених кредита у овој валути, био је тадашњи гувернер Радован Јелашић који је тврдио да се „грађани излажу већем ризику, уколико се задужују у швајцарским францима“. Он је, да подсетимо, више пута изјављивао да је кретање односа валута непредвидиво и да нижа камата на кредите значи већи ризик.

Банке, са друге стране, нису биле тако отворене са клијентима. Кредите у швајцарцима су клијентимa рекламирале као повољније и једноставније за одобравање, док о ризицима нико није говорио.

Бошко Церовић, власник једне компаније, отишао је 2008. године у своју банку да подигне кредит за фирму. Тада није имао никаква сазнања о кредитима у швајцарском франку, а у банци су га пре свега упутили на саветника за мали бизнис.

– Изложио сам свој план и саветник ми је објаснио услове за кредит индексиран у еврима. Одмах затим ми је рекао да банка нуди и кредите у швајцарцима, да су они повољнији, камате ниже, а процедура за одобравање једноставнија и краћа – тврди Церовић за „Политику”.

Када их је, додаје, упитао откуд такви кредити рекли су му да имају повољније изворе средстава за њих и да их могу понудити по нижим каматама.

– Објаснили су ми да је швајцарац најстабилнија валута, да има свој ток и да не би требало да бринем, што ми је било довољно да се одлучим за овај зајам. Сада ми је јасно да ми је мој саветник сугерисао, предложио и рекламирао кредит у швајцарцима – каже наш саговорник који је један од оних који тужи своју банку и нада се да су управо ови подаци довољни да докаже на суду да није добио све информације о ризичном кредиту који му је понуђен.

Европски суд правде је, да подсетимо, прошле недеље саопштио да у случају одобравања кредита у страној валути банке морају да пруже довољно информација, укључујући могуће ризике. Иако је реч о пресуди, по тужби 69 клијената из Румуније и домаћа удружења за заштиту потрошача очекују да ће наши судови прихватити ово тумачење и поништити уговоре о кредитирању у швајцарским францима, као и у еврима, а који не садрже све информације за клијенте.

 „Политика” је на адресе већине банака послала питање зашто су клијентима нудили ове кредите као повољније, ако су и ММФ и НБС још 2007. упозоравали на ризике које задуживање у овој валути носи. Питали смо да ли су клијентима предочили ризике и на који начин ће се бранити, уколико домаћи судови усвоје мишљење Европског суда правде и клијенти крену да туже банке. Ниједна банка нам није одговорила.

 

Банкарски уговор – уговор на срећу

Јелисавета Василић, бивши судија Вишег привредног суда, каже да се НБС јавно изјаснила да су уговори о кредиту „закон” и да швајцарци остају јер су и они уговорени. То је, каже она, тачно, али само ако су у потпуности закључени у складу са основним начелима и одредбама облигационих односа.

– Правна природа уговора о кредиту изражава се кроз намеру странака за закључење уговора. Намера банке је да своја слободна средства да неком лицу на коришћење, да за коришћење добије накнаду и да јој се у одређеним роковима врати еквивалентан износ датих средстава (ни више ни мање). Намера корисника кредита је да наменски користи средства, да плати накнаду за коришћење средстава и да врати еквивалентан износ добијених средстава (ни мање ни више) – објашњава Василићева.

Међутим, уговор мора да садржи и заштитне клаузуле како у току дугог извршавања не би променио своју природу. Банке то нису учиниле нити су клијенте заштитиле од курсних разлика.

– Банка је, како је себе заштитила, морала да заштити и дужника, а то је могла да уради тако што је требала да предвиди да се износ рате обрачунава према оној валути која је најповољнија за дужника или је требала да предвиди само једну валуту за обрачун датих средстава – каже она.

Без такве клаузуле, објашњава, банка је довела до тога да је уговор временом променио правну природу и постао је уговор на срећу, у коме се не зна како ће ко од странака проћи током извршења уговора.


Коментари24
b0a4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле
за алексу и болета, економске експерте: ако је службеник банке није упозорио на све могуће исходе, значи да ју је преварио. грађанин не мора да буде економски експерт да би користио УСЛУГЕ банке. погледајте само случај исланда. на страну то што је све ово код нас било и противзаконито
Aleksa Petrović
Миле, пошто смо констатовали да банке нису социјалне установе нити задушне бабе које се брину о грађанима, већ кредитни заводи који продају паре а цена тих пара је изражена у камати, морамо да видимо , рецимо, један пример. Замисли одем ја у продавницу која продаје ципеле и платим неке ципеле 5.000 динара. Након два дана видим те исте ципеле у продавници, рецимо код Кинеза, и оне коштају 2.000 дин. Шта ја, по теби, треба да урадим? Наравно тужим продавницу која ми је продала ципеле за 5.000, јер се осећам превареним, и захтевам да ми врати разлику до 2.000 јер ме продавачица није упозорила да исте такве ципеле можда могу да нађем по нижој цени. То би била супер продавачица а супер су и ови правници који тврде да је то исто могуће са кредитима у ШФР. Прошло је време, госдподо, социјалистичких банака, када је за дугорочне кредите рата кредита од 100 марака, последњих година отплате вредела кило меса или паклицу цигарета!
Препоручујем 3
pedja
Kakav crni Jelasic. On je neku upozoravajucu izjavu dao nakon ste je vecina ovih kredita odobrena, a i konacno klijentu je vazno ono sto mu savetuju u banci, a nije bio duzan da gleda jednu izjavu Jelasica, dok je sa druge strane tadasnji ministar finansija Parivodic upravo reklamirao ove kredite, a kao najbolji su se reklamirali stalno na bilmordima, na svim televizijama. Ogromna bankarska prevara, i da je srece, ne samo da ovi ugovori treba da budu ponisteni, nego oni koji su ih odobravali i preporucivali u bankama kao najbolje i najsigirnije resenje za stan, takodje treba da odgovaraju!!!
Petar
Komentari tipa Jelasic je upozoravao su smesni. On kao guverner je trebao to da zabrani. A drzava je i sama ucestvovala u subvencionisanju tih kredita. Pa zar to nije organizovana,smisljena prevara! Svima je to jasno,ali veliki su ulozi u pitanju da bi se neko usudio da se donese sistemsko resenje!
Steva
Svako je imao licne i porodicne razloge zasto je uzeo kredit.Komentarima tipa uzeli ste sami ko vam je kriv samo stitite legalizovano zelenasenje stranih banaka.Ovde je potrebno resenje i bolje ni gore nego u drugim zemljama koje imaju isti problem.E tu mi kao gradjani ocekujemo od drzave i njenih institucija reakciju ali nje nema jer neko ocigledno ima veliki licni interes da ne preduzme bas nista.
Marija
Guverner Jelasic i NBS su jednako krivi kao i lakoverni narod. Guverner nije smeo samo da upozorava da je kredit u svajcarcima rizican vec je, znajuci sta se dogadja i da je narod koji uzima kredite pod rizikom da ga banke opljackaju, morao da zajedno sa NBS bankama zabrani da daju kredite u svajcarcima. Za to je NBS bila nadlezna i morala je to da ucini. Kome su oni ucinili uslugu ne delajuci kako je trebalo i ne stiteci svoj narod, je pitanje koje bi im trebalo biti postavljeno od strane nadleznih organa.
Aleksa Petrović
Гувернер Јелашић је тада могао да забрани да банке индексирају кредите у страној валути, али мислим да тада ниједна банка није била спремна да посуди новац грађанима у Србији испод 25% камате. Сад ја питам , колико би станова још грађанин платио одплаћујући свој по тој каматној стопи? Нешто сада читам да банке желе да дају динарске дугорочне кредите са каматом од 5%. Али, опет паметни и опрезни економисти упозоравају да је то променљива камата, што значи да за 5 година може да скочи и на 20%. Дакле сад опет опрез, да не буде после куку - леле!!
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља