недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији

Аутор: Александра Куртешсреда, 27.09.2017. у 23:33
Изложба у Галерији САНУ (Фотографије Драгослав Жарковић)

Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост” аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и професора др Драгана Војводића представљена је у Галерији Српске академије наука и уметности.

Поставку је отворио председник САНУ Владимир Костић. Он је рекао како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој изложби у овој институцији у овој години, већ о поставци која не укључује потребу за било каквим поређењем.

Идеја је, како је оценио Костић, да се учини све што се може како би ова лепота и често анонимни, али тиме не и мање успешни стваралачки подвизи наше баштине на Косову и Метохији трајно постали део нас самих оваквих какви смо, и да тиме не дозволимо ишчезавање оног што нас одређује у самом нашем бићу без обзира на околности. Коаутор изложбе Миодраг Марковић истакао је да одлука да се свеобухватно представи српска уметничка баштина на КиМ проистиче из сталне посвећености Академије изучавању прошлости нашег народа на том подручју и његовог драгоценог културног наслеђа.

Он је приметио да данас, нажалост, постоје посебни разлози за такву посвећеност јер је та баштина угроженија више него икада пре.

– У последњих двадесет година претрпела је два систематска разарања, преосталим споменицима српске културе оспорава се или кривотвори идентитет, онемогућује се институцијама Републике Србије да врше њихову конзерваторску заштиту и на крају, сасвим парадоксално и цинично, страна која је одговорна за све те поступке кандидује се за чланство у Унеску чиме би стекла право да она брине о српском културном наслеђу на Космету – истакао је Марковић. Драган Војводић рекао да је последњи пут био на Косову 2012. године и да се од тада стање, што се тиче физичког опстајања споменика, није променило.

Он је навео да на сајту косовског Министарства културе, омладине и спорта код значајних споменика као што је Грачаница не стоји да је то српски споменик и да га је саградио српски владар.

– Опасно је што су споменици који су се нашли на Листи светске културне башине ушли на ту листу као средњовековни споменици Косова и Метохије – рекао је Војводић. Он је истакао да им је било врло важно да изложбом, коју реализују САНУ, Народни музеј и Музеј Српске православне цркве, представе изузетне домете уметности нарочито у прошлости и њен суштински значај за културну историју читавог српског народа. Први део изложбе посвећен је средњовековној уметности везаној за важне манастире, цркве и градове, а остали делови посвећени су уметности новог времена. Аутори су подсетили да ће посетиоци бити у прилици да оком и духом походе највеће светиње попут Пећке патријаршије, Дечана и Грачанице, а да истовремено пропутују свим вековима стваралаштва српског народа на КиМ. Ту је и примењена уметност која оплемењује свакодневицу од средњег века до данас.

Страдању културне баштине на КиМ посвећен је последњи део изложбе, а како су истакли аутори, то је процес који траје од 15. века и никад није заустављен, само је мењао своје облике, па и брига о очувању тог наслеђа мора бити трајна.

Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић казала је да су из збирки националног музеја за изложбу одабрани оригинални предмети – иконопис и уметнички рад у металу, скупоцени вез, керамика и стакло, архитектонска пластика – који репрезентују уметност и културу Космета и дају увид у начин живота, веровања и хтења српских житеља тог подручја од 12. до 19. века.

Прикупљани су у археолошким истраживањима, откупом или поклонима, а потичу првенствено из Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке. Изложени су и експонати из збирки Музеја СПЦ, Музеја примењене уметности, Народне библиотеке Србије и Архива САНУ.

Међу многобројним званицама били су бивши председник Србије Томислав Николић, генерални секретар у Председништву Србије Никола Селаковић и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

– Свако дете треба да зна где се налази која фреска, да зна нешто о прстену краљице Теодоре, о томе где је био гроб цара Душана, да зна нешто о призренској преписци Душановог законика, а све то може да се види на овој изложби – поручио је Селаковић, а преноси Танјуг, наводећи и Ђурићеву оцену да је изложба урађена на савремен начин и да је добро што је блиска гледаоцу навикнутом на визуелни доживљај. – Волео бих да ово види што већи број младих, школе, универзитети... Ако будемо знали шта се овде налази, имаћемо компас и светионик за будућност и као држава и као народ – рекао је Ђурић.


Коментари4
1d8b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бане
Зна ли САНУ и народ српски да на Косову има, поред наших манастира и цркава и камени Мост Војиновића код Вучитрна из 13 века цео и очуван са луковима. То је мост на Ситници која је тада туда текла, а данас је који километар променила корито. То је изванредан споменик незнам да ли је обухваћен изложбом САНУ. Додуше, ту испод моста локални Шиптари врше нужду и тако "чувају" споменик. Такође има у Вучитрну Војиновића кула, остатак двора Војиновића а и двора Бранковића, само што су остале само зидине али одличан споменик културе.
Бане
...Свако дете треба да зна где је на Косову... Па нека деца уче из историје у школама у Србији о баштини на Косову! Нека деца уче као да је Косово у Србији као сваки други регион и тако упорно. Треба да се борити за Косово, дуго,дуго, можда 100 и више година ...
Данило
Какво уметничко наслеђе, то су наше Светиње. "Уметност" сутра може бити византиска, косовска....а Светиње знају се чије су. Не смемо насести на ову игру речи, не смемо одступити ни за микрон од наше Колевке. У политици, можемо бити флексибилини, ако то изазов времена тражи ући и у НАТО, биће, проћи ће. Тако су и стари Срби размишљали и Турској после неколика века видели леђа. Али, ако заборавимо Грачаницу, Високе Дечане...и дамо их "Византији" ми губимо бусолу, ми смо изгубљен народ. Међу младим богословима "in" је да је све то византиско. То су тешке подвале. Што то Византија није градила код њих?
Pavle
Читаво Косово и Метохија је Српско наслеђе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља