уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34

Одлазак примабалерине Вишње Ђорђевић

Незаборавна балетска Ана Карењина припадала je генерацији великих уметника који су обележили златно доба београдског балета
Аутор: Биљана Лијескићчетвртак, 28.09.2017. у 18:58
(Фото Народно позориште)

Вишња Ђорђевић (2. 10. 1938–28. 9. 2017), примабалерина и једна од најсјајнијих звезда на домаћој балетској сцени преминула је након дуже болести, у 79. години. Незаборавна балетска Ана Карењина припадала je генерацији великих уметника који су обележили златно доба београдског балета. После дуге и успешне играчке каријере остварила се као кореограф, педагог, а била је и директорка Балета Народног позоришта у Београду и Балета Хрватског народног казалишта у Сплиту.

Средњу балетску школу „Лујо Давичо” завршила је у Београду у класи педагога Симе Лакетића и Соње Ланкау. Након положеног завршног испита у седмом разреду Балетске школе у Београду, тадашњи директор Балета ХНК у Загребу понудио јој је солистички ангажман. Када су за то сазнали у дирекцији Балета Народног позоришта у Београду одмах јој је понуђен солистички ангажман.

Прва главна улога била је улога Јеле у балету „Ђаво на селу”. У Балету Народног позоришта у Београду од 1956. године најпре је играла мање солистичке, а затим и главне улоге. Уследила је и сарадња са значајним солистима светског гласа тога времена, усавршавања код руских педагога, гостовања на светским сценама. Играла је маестрално Жизелу у истоименом балету, Одету и Одилију у „Лабудовом језеру”, Аурору у „Успаваној лепотици”, Сванилду у „Копелији”, Марију у „Бахчисарајској фонтани”, Јулију у „Ромеу и Јулији”, Катарину Измаилову и наравно незаборавну Ану Карењину у истоименом балету кореографа Димитрија Парлића који је заједно са њом обележио историју београдског балета. Са ансамблом Народног позоришта гостовала је на позорницама Европе и Азије, а посебне успехе је постигла у Барселони, Техерану, Единбургу и Лозани. Самостално је наступила у Напуљу, Паризу (у трупи Милорада Мишковића) и на Куби (као представник југословенског балета на прослави сребрног јубилеја на Куби).

Након завршетка играчке каријере Вишња Ђорђевић се посветила педагошко-репетиторском раду, а из овог сегмента њене каријере најзначајнија је њена сарадња са највећим српским кореографом Димитријем Парлићем чији је асистент била више година. Почетком деведесетих година иницирала је оснивање Фестивала кореографских минијатура који се сваке године одржава у Београду, ревитализовала Убус и иницирала доделу годишњих награда најуспешнијим балетским ствараоцима. За свој уметнички рад добила је бројне награде и признања. Кремација ће бити одржана у понедељак 2. октобра у 15 часова на Новом гробљу у Београду.

НА ВЕСТИ О СМРТИ

Влада Логунов, балетски уметник, педагог, кореограф и председник Убуса:

– Вишња Ђорђевић је била звезда београдског балета, неко ко је носио репертоар и оставио дубоки печат у историји балета Народног позоришта у Београду. Ана Карењина је једна од највећих улога Вишње Ђорђевић са којом је обележила значајан период и представљала је велики део репертоара Народног позоришта, с обзиром на то да се та представа играла стотинак пута, у кореографији Димитрија Парлића. Вронског је са Вишњом на сцени играо Радомир Вучић, а ја сам са њом играо Карењина. Вишња Ђорђевић је заиста имала блиставу уметничку каријеру.

Константин Костјуков, балетски уметник, кореограф и директор Балета Народног позоришта у Београду:

Вишња Ђорђевић је остварила велики уметнички опус, бројне представе и улоге су остале иза ње. Била је директор балета у Сплиту и Београду, оставила је изузетан траг као уметница и за време њеног директорског мандата у Београду настала је одлична представа „Доктор Џекил и мистер Хајд“ , у којој сам својевремено играо и која је постигла велики успех. Била је апсолутни посвећеник балетској уметности и култури и оставила је изузетан траг.

Милица Бијелић, примабалерина:

– Вишња је била последњи директор балета који ме испратио у пензију. Била је прва која ме је као младу уметницу, клинку од 18 година, примила у своју гардеробу примабалерине и много ме подржавала током каријере. Била је професионалац, велики човек. Све што је дивно и добро повезујем са њеним именом и делом. Не могу да верујем да је отишла.

Дејан Савић, управник Народног позоришта:

– Вишњу Ђорђевић сам упознао прво као балерину, а потом сам као директор Опере и Балета сарађивао са њом. Ради се о уметници која је имала лепу, блиставу и успешну каријеру као играч, педагог, руководилац балета. Ово је још један у низу губитака значајних уметника које бележи Народно позориште, који су отишли у легенду.


Коментари2
b3e78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoslav
Nažalost, još jedna velika umetnica je otišla. Slava joj! Takođe, žalosno je da se odlasku ovakvih veličina posvećuje manje prostora od raznih besmislenih crnih hronika iz sveta kriminala.
Majk
Предивна уметнице племенитог карактера, отишла си остављајући предивне успомене свог присуства међу твојим обожаваоцима. Почивај у спокоју драга Вишња.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља