понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Рањивост

Људи који се превентивно не везују емотивно за друге живе живот без љубави, у некој врсти прикривене усамљености и отуђености.
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 02.10.2017. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Пустити некога близу себе и емоционално се везати за ту особу подразумева улажење у позицију емоционалне „рањивости”. Блиски односи, било да су партнерски или пријатељски, увек садрже могућност да нас блиска особа „рани”: да нас увреди, остави, изда или искористи. Управо због позиције рањивости многи беже од блискости.

Када смо са неким блиски и емоционално повезани, та особа нам је веома важна. Важно нам је шта она мисли о нама, шта осећа према нама и како се понаша према нама. Када нам нека непозната особа упути ружну реч, то не боли толико снажно и на исти начин као када нам ту исту реч упути блиска особа. Зато што нам је најважнија, важне су нам поруке које нам упућује. Зато у блиским односима могу настати нека од најснажнијих непријатнијих осећања.

Избегавање блискости

Нису ретки људи који су још као деца доживели веома непријатна осећања управо због поступака и изјава најближих. Како у детињству, управо на основу властитог искуства, људи стварају представу о блискости, многи изводе закључак да је блискост опасна, да не треба људе пуштати близу јер могу да повреде. Тако се изграђују личности које касније избегавају блискост, које се најбоље осећају када друге држе на сигурној дистанци.

Сличан резултат може настати тако што млада особа у основној или средњој школи доживи грубо одбијање или одбацивање од особе у коју је заљубљена. Због те патње она изводи закључак који постаје будуће животно правило – Никога не смем пустити близу ако не желим да будем поново повређена.

Људи који избегавају блискост избегавају позицију рањивости, желећи да постану „нерањиви”. Они своју снагу налазе у самосталности, доказујући да им други нису потребни, да све могу сами. То не значи да немају емоционалне партнере, већ да се за те партнере не везују довољно чврсто. Како стално очекују да ће бити повређени, увек су спремни да било ког тренутка буду напуштени. Оно што их теши јесте знање да у том случају неће много патити. Исти начин површног и лабавог емоционалног везивања могу имати и у другим врстама односа: према родитељима, деци, пријатељима.

Емоционално везивање је заправо друго име за љубав. Када некога заволимо и волимо га, ми смо емоционално везани за њега тако да нам постаје једна од најважнијих особа на овом свету – он постаје „наша” особа. Овакво емоционално везивање је подлога из које израстају разни други квалитети љубави: осећање припадности, прихваћеност, блискост, саосећајност, солидарност итд. А то су управо они квалитети који нечији живот чине испуњеним. А када се неко не везује, када нема нужне подлоге, он остаје без свих ових квалитета.

Није могуће одбацити само своја непријатна осећања. Када неко одбацује непријатна осећања, он се мора одрећи и свих других осећања, па и оних пријатних. Зато људи који се превентивно не везују емотивно за друге живе живот без љубави, у некој врсти прикривене усамљености и отуђености.

Туга друго лице љубави

Способност за љубав, да се воли и да се буде вољен, подразумева свесно улажење и подношење позиције рањивости. Свако ко се одлучи за љубав се истовремено одлучује и за страх за другога као и за тугу у случају губитка другога. Ако нам је стало до другога, онда нам неће бити свеједно шта је са њим. И то је тако, туга је нераздвојива од љубави. Може се рећи да је туга друго лице љубави јер као што је љубав емоционално везивање, у случају губитка вољене особе вишемесечно туговање јесте емоционално развезивање од ње.

Када посматрамо људске судбине можемо се запитати шта је боље или шта се више исплати: живети дистанцирано избегавајући рањивост или припадати другима кроз емоционално везивање и улажење у позицију рањивости? Јесте да дистанцирана особа није имала велике емотивне потресе у свом животу, али није ни живела пуни емотивни живот. Добит оних који се емоционално везују далеко превазилази повремене ситуације емоционалне рањености. Зато емоционално зреле личности не избегавају емоционално везивање упркос томе што знају да оно садржи позицију рањивости.


Коментари2
39ada
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavka T.
Ako osoba ima porodicno vaspitanje - emocionalno je zrela i samostalna u donosenju promisljenih odluka - onda je ona spremna da se preventivno ponasa i lako ne pada u iskusenja i zamke raznih prozaicnih izazova. Medjutim, ako sticajem okolnosti sve te procene zataje i dodje u situaciju da bude izneverena i uvredjena od do tada njoj drage osobe, onda ce ona proci sa znatno manje ozleda nego sto bi prosle emocionalno nezrele i lakomislene osobe. Osobe kod kojih nisu izbalansirani nacini percepiranja i racionalne odluke, obicno su sklone krajnostima- burno reaguju i uznemiravaju okolinu ili se zatvore i nasilno guse svoja osecanja, sto i jedne i druge na svoj nacin cini veoma ranjivim. Nekada je potrebno da prodje izvesno vreme za samolecenje kako bi se uspostavio novi balans. Medjutim, u slucaju trajnijeg disbalansa, kada osoba ludi ili se robotizirano ponasa, onda joj je nuzno potrebna pomoc psihoterapeuta. Ljudski je uvrede prastati, iako rane od maca brzo prolaze a od reci nikada.
Вукица
У животу се истовремено не могу имати“и јаре и паре“, то већина нас научи на време, на туђем, или (чешће) на сопственом искуству. Али, страх од емоционалног везивања је, бојим се, много комплекснији проблем, и не подлеже само нашим здраворазумским одлукама, били ми, или небили, „емоционално зрели“. (Прекрупан „залогај“ за овакав вид популарисања психотерапије, на жалост!)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља