уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.09.2017. у 22:00 Ј. Рабреновић

Кеш кредити престигли стамбене

Пад камата повећао задуживање па тако сваки становник сада дугује банкама око 1.000 евра. – Грађани од банака позајмили 410 милијарди динара у готовини
Према подацима Удружења банака, грађани Србије враћају 1,7 милиона кредита (Фото Ж. Јовановић)

Иако смо сиромашна нација, с просечном платом од тек око 400 евра, што је представник ММФ-а за Србију Џејмс Руф окарактерисао као болно ниско, не престајемо да се задужујемо. Позајмљивање новца порасло је у последњих годину дана као последица драстичног пада камата, па тако сваки становник сада дугује банкама око 1.000 евра.

Веће задуживање довело је и до тога да су банке у готовинске кредите пласирале исто, па чак и више новца него у стамбене. Грађани су за кеш, рефинансирајуће и потрошачке кредите од банака позајмили 410 милијарди динара, а у стамбеним су пласиране 382 милијарде динара. То што су кеш кредити стигли и престигли стамбене својеврсна је особеност, јер се кеш кредити узимају у просечној вредности од око 4.000 евра, док они за кров над главом у просеку износе око 40.000 евра.

Према подацима Удружења банака, грађани отплаћују више од 1,7 милиона кредита. Од тога су више од 1,5 милиона зајмова кеш позајмице, док стамбене и оне за адаптацију стамбеног простора отплаћује нешто више од 110.000 грађана.

Економиста Љубомир Маџар каже да грађани из прошлости „вуку” склоност ка потрошњи.

– Ми смо деценијама живели изнад могућности захваљујући помоћи из иностранства. Када народ навикне на одређени ниво потрошње тешко га смањује, без обзира на то да ли се БДП смањује или споро повећава. Наша штедња је мала, по Светској банци пет, шест одсто БДП-а. Штедња Кинеза је, на пример, просечних 40 одсто БДП-а, а у неким годинама достиже и 50 одсто. Ипак, мање смо задужени од суседа, што значи да имамо простор да ни ми не будемо гори од других – каже Маџар.

То што су кеш кредити премашили стамбене објашњава тиме што су они доступни ширем кругу особа у мањим износима, па тако већи број кредита с мањим износима даје велику масу.

Дејан Вучинић, извршни директор дирекције мреже Сосијете женерал банке, каже да су камате за зајмове физичких лица пале на седам до осам одсто годишње у просеку и да грађани искоришћавају предности нижих камата.

– Различити су мотиви за задуживање. Неко сада рефинансира раније неповољније зајмове, а неко, самим тим што је нижом каматом добио и нижу месечну рату, креће у ново задуживање. Без обзира на то што су плате номинално ниске, видимо да куповна моћ грађана расте – каже овај банкар.

На питање да ли има простора да, након што је Народна банка, после дужег времена, смањила референтну камату на 3,75 одсто, и камате почну да падају, Вучинић каже да то зависи од цене зајма коју плаћају банке, као и ризика пласмана. Конкуренција међу банкама сада је велика, а од тога грађани имају користи. И Народна банка, по његовој оцени, жели да смањењем референтне камате стимулише кредитну активност.

Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке, каже да су готовински и кредити за рефинансирање константно најтраженији на тржишту, јер омогућавају грађанима да једним кредитом добију новац потребан за више намена. Захваљујући дигитализацији банкарског пословања, клијенти сада за кредит могу да се пријаве путем интернета, без доласка у банку, што додатно поједностављује задуживање. И у овој банци кажу да је тражња за свим кредитима последица снижавања каматних стопа. Недавно снижавање референтне камате НБС је наставак тренда постепеног смањивања камата у свим областима кредитирања.

У Креди агрикол банци кажу да је снижење референтне камате свакако добар предуслов за повољнију понуду банака. Они имају нову понуду готовинских кредита са номиналном каматном стопом од 6,9 одсто годишње и максималним роком отплате до 84 месеца. Ниже каматне стопе имале су знатан утицај на веће интересовање клијената, тако да је банка ове године пласирала 30 одсто више готовинских кредита у поређењу са претходном годином.

У Комерцијалној банци кажу да је пад референтне камате довео до пада вредности белибора (референтна камата по којој банке једна другој позајмљују новац), што се директно одражава на смањење износа рате за динарске кредите у отплати за све клијенте који имају уговорену променљиву камату, коју чине збир шестомесечног белибора и одређеног процента.

Коментари5
7f5f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan cirkovic
Smanjenje plata i penzija = Manji budzetski deficit = Veca potraznja za kes kreditima. Drugim recima deficit smo sa nivoa drzave prebacili na nivo domacinstva, i to finansirali najskupljim izvorima finansiranja u bankarskom svetu.
Miša aka Mишо
Nisam bas neki čistunac, al' para uši "својеврсна је особеност". Kao da čitam "Jutarnji" na ћирилици.
Mirko Mirković
Dug je zao drug. Govoriše naši preci, a znali su o čemu pričaju.
Sasa Trajkovic
Kada u Srbiji kredit uzimaju firme za pokretanje novih poslova Srbija ce biti normalna zemlja, kes krediti samo su refleksija ocajnog platezne moci gradjana Srbije i ekonomske stagnacije. Privatni izvrsitelji su kapitulacija drzave ali i sudstva pred tiranijom BANKARSKOG lobija koji je Srbiju uvuko u duznicko ropstvo i sve to u saglasnost i vlasti koja je sopstvene gradjane prodala za strane banke. Vlast gradjane tretira kao glasacko telo a banke kao nacin za stvaranje enormnih profita po cenu osiromasenja gradjana, kome je to u interesu procenite sami... Srbija na dobrom putu u ....
Milan Stojanović
Drastičan porast uzimanja keš kredita nije posledica pada kamata,već sve većeg i bržeg osiromašenja naroda.Ljudi više ne mogu od svojih plata(oni koji imaju sreće da rade i dobiju platu za svoj rad) da finansiraju ni manje troškove,uštedjevine skoro i da nema i onda posežu za keš kreditima kao poslednjim rešenjem za produženjem golog opstanka.Bankama to naravno odgovara.One preko dodatnih stavki nafiluju troškove kredita tako da je stvarna kamata barem duplo veća od nominalne.Znaju da vlada veliko siromaštvo i ovo vide kao priliku da se za par hiljada evra duga domognu vrednih nekretnina,jer je poznato da posle navale za keš kreditima sledeća stvar na redu su masovni lični bankroti.Zato su banke tako insistirale za što bržim uvodjenjem privatnih izvršitelja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља