Професор др Мирослав Љ. Ђорђевић, уролог Дечје Универзитетске клинике и светски признати хирург за трансродну медицину, који је до сада урадио више од хиљаду операција промене пола широм света, нашао се ових дана у средишту пажње медија у Великој Британији. Повод је био скандал који је у Енглеској избио пошто је Универзитет у Бату одбио да изда дозволу за почетак истраживања случајева особа које су хируршки промениле пол а затим се покајале, што је предложио психолог проф. др Џејмс Каспијан.

Др Каспијан је ову тему сугерисао управо на иницијативу нашег стручњака доктора Ђорђевића, који има најбројнију светску серију оперисаних који су се прво подвргли хируршкој интервенцији, а онда се предомислили и одлучили да се врате у пол у којем су рођени.

Најугледнији медији у Великој Британији баве се овом темом, а интервју за „Би-Би-Си”, „Дејли телеграф”, али и „Политику”, дао и наш хирург проф. др Мирослав Ђорђевић.

– На ову идеју др Каспијан је дошао после рада који смо публиковали у најпознатијем стручном медицинском часопису у овој областу. Описали смо случајеве седам пацијената код којих смо прво урадили конверзију у пол који су желели, а затим их вратили назад у пол у којем су рођени – објаснио је за наш лист професор Ђорђевић.

На срећу, међу пацијентима у Србији, није било случајева особе која се покајала, али је после погрешног лечења у иностранству тим др Ђорђевића у Србији хируршки вратио ове особе у првобитан пол.

Управо су осетљивост ове теме, контроверзе, политичка коректност, етички аспекти, кајање и предомишљање поводом случаја на Универзитету у Бату, преплавиле острвске медије. Доктор Ђорђевић, светски експерт у овој области, са ексклузивном лиценцом да оперише на клиници Маунт Синај у Њујорку, објашњава како кајање после операције представља један од три најбитнија биоетичка аспекта операција промене пола. Др Ђорђевић указује на важност добре процене за одређивање кандидата за промену пола, да би се спречило да нека особа прође кроз тешке припреме и операције, а онда жели да се врати у пол у којем је рођена.

– Осим кајања, друге две теме око којих има највише етичких и моралних спорења су питање остваривања материнства код особа које су промениле пол, као и захтеви да се за промену пола више не чека пунолетство, него да се са припремама за операцију и велику промену почне што раније – наводи овај хирург.

Србија је, подсећамо, међу првим државама у региону прихватила да Републички фонд за здравствено осигурање учествује у две трећине трошкова целокупног износа интервенције. Од јануара 2014. године, када је тај пропис почео да важи, до сада је 30 особа променило пол о трошку државе, с тим да је више жена желело да постану мушкарци.

Овај врхунски хирург и хуманиста подсећа да је трансродност медицинска индикација, а не хир неке особе.

– Трансродност је стање код којег постоји родна неусклађеност: особа се рађа генетски као припадник једног пола, али не прихвата изглед свог тела и гениталија и тежи да буде другог пола. То је немогуће спречити, а ако им се не помогне, њихови животи се могу трагично завршити. Свака особа има право да располаже својим животом – подсећа наш стручњак.

Проф. др Мирослав Љ. Ђорђевић је заједно са др Миланом Миленковићем и лекарима из Гетеборга 26. марта на Дечјој универзитетској клиници у Тиршовој обавио и прву трансплантацију материце код једнојајчаних близнакиња. Близнакиња која је добила материцу од своје сестре је добро, а др Ђорђевић за „Политику” каже да „све тече по плану” и тајанствено, да не малерише, каже да се сви ускоро надају лепим вестима.