субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:31

Детињство је лепше у вртићу

Уницеф у Србији настоји да охрабри мајке да доје децу до шестог месеца, али и да подстакне смештај малишана у породицама, а не у установама социјалне заштите
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 30.09.2017. у 22:00
Важно је да сва деца буду вакцинисана: Афшан Кан (Фото Емил Ваш)

Основ­ни за­да­так Уни­це­фа у Ср­би­ји је по­ве­ћа­ње бро­ја де­це ко­ја се хра­не ис­кљу­чи­во мај­чи­ним мле­ком, јер по­да­ци го­во­ре да све­га 13 од­сто мај­ки до­ји бе­бу до ше­стог ме­се­ца жи­во­та. Мо­ра се по­ве­ћа­ти број де­це у пред­школ­ским уста­но­ва­ма, за­то што све­га по­ло­ви­на ма­ли­ша­на уз­ра­ста од три до пет го­ди­на иде у вр­ти­ће.

Због то­га у Ср­би­ји са­да спро­во­ди­мо кам­па­њу „Сва­ки тре­ну­так је ва­жан”, чи­ји је циљ да се по­диг­не свест о ва­жно­сти пр­вих 1.000 да­на жи­во­та и зна­чај ра­них ис­ку­ста­ва за раз­вој де­те­та, ка­же ре­ги­о­нал­на дирек­торкa Уни­це­фа за Евро­пу и Цен­трал­ну Ази­ју Аф­шан Кан у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”. 

На пи­та­ње мо­же ли по­ре­ди­ти си­ту­а­ци­ју у Ср­би­ји са зе­мља­ма у ре­ги­о­ну, она ис­ти­че да је на­ша зе­мља „шам­пи­он” у сма­ње­њу бро­ја де­це ко­ја од­ра­ста­ју у до­мо­ви­ма за де­цу без ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња, али да се и да­ље мо­ра ра­ди­ти на де­ин­сти­ту­ци­о­на­ли­за­ци­ји. 

– У про­се­ку, ста­ње де­це у Ср­би­ји је слич­но као у ре­ги­о­ну. На­ма је ве­о­ма ва­жно да сто­па вак­ци­на­ци­је де­це не пад­не ис­под 90 од­сто, јер то он­да угро­жа­ва здра­вље це­ле на­ци­је. Ви­де­ли смо шта се не­дав­но де­си­ло у Ру­му­ни­ји, ка­да је сто­па иму­ни­за­ци­је де­це па­ла ис­под те гра­ни­це – 32 де­те­та умр­ла су од по­сле­ди­ца ма­лих бо­ги­ња. Не­ве­ро­ват­но је да се то де­ша­ва у јед­ној европ­ској зе­мљи у 21. ве­ку.

За­то је ва­жно да сва де­ца бу­ду вак­ци­ни­са­на. Све­сна сам да има до­ста ми­то­ва у ве­зи са вак­ци­на­ци­јом, али ка­да ви­ди­те све до­бро­би­ти ко­је вак­ци­не до­но­се, схва­ти­ће­те да су ве­ће не­го ри­зик. Јер, вак­ци­не ко­је при­ми­те у де­тињ­ству шти­те вас и у од­ра­слом до­бу. Та­ко­ђе, мо­ра­мо обра­ти­ти па­жњу на то да де­ца ко­ја при­па­да­ју на­ци­о­нал­ним ма­њи­на­ма има­ју при­ступ шко­ли. Сто­па по­ха­ђа­ња вр­ти­ћа код Ро­ма ве­о­ма је ни­ска и за­то мо­ра­мо во­ди­ти ра­чу­на да сва де­ца бу­ду упи­са­на у основ­ну шко­лу и да је за­вр­ше – ис­ти­че на­ша са­го­вор­ни­ца. 

Опи­су­ју­ћи си­ту­а­ци­ју у Евро­пи и Цен­трал­ној Ази­ји ка­да је реч о де­ци, она ка­же да по­сто­је број­не ства­ри због ко­јих су чел­ни­ци Уни­це­фа за­до­вољ­ни, али и оне због ко­јих су за­бри­ну­ти. 

– Сто­па смрт­но­сти де­це се сма­њу­је, али нас за­бри­ња­ва чи­ње­ни­ца да се у овом ре­ги­о­ну ХИВ ши­ри у по­пу­ла­ци­ји адо­ле­сце­на­та, као и по­да­так да има­мо пет пу­та ви­ше де­це у ин­сти­ту­ци­ја­ма у од­но­су на Евро­пу. Да­кле, мо­ра­мо ра­ди­ти на пре­вен­ци­ји сме­шта­ја де­це у уста­но­ве, та­ко што ће­мо пру­жи­ти по­моћ по­ро­ди­ци што пре, чим се де­те ро­ди, јер ве­ћи­ну ма­ли­ша­на у уста­но­ва­ма чи­не де­ца са хен­ди­ке­пом. Раз­ми­шља­мо ка­ко да уна­пре­ди­мо ква­ли­тет обра­зо­ва­ња ром­ске де­це и збри­не­мо де­цу ми­гран­те ко­ји су са ро­ди­те­љи­ма из­бе­гли из под­руч­ја рат­них су­ко­ба. Пра­ви­мо стра­те­ги­је ка­ко да по­мог­не­мо си­ро­ма­шној де­ци ко­ја од­ра­ста­ју на со­ци­јал­ним мар­ги­на­ма и обез­бе­ди­мо им здрав­стве­ну за­шти­ту – при­ча Аф­шан Кан. 

Об­ја­шња­ва­ју­ћи ко­ји су нај­ве­ћи про­бле­ми с ко­ји­ма се су­о­ча­ва­ју де­ца и по­ро­ди­це у на­шој зе­мљи, она ис­ти­че да у Ср­би­ји по­сто­ји јаз из­ме­ђу де­це ко­јој су вр­ти­ћи до­ступ­ни и ма­ли­ша­на ко­ји не иду у вр­тић из раз­ли­чи­тих раз­ло­га – по­чев од фи­нан­сиј­ских до кул­ту­ро­ло­шких. Је­дан број ма­ли­ша­на у ур­ба­ним сре­ди­на­ма не иде у вр­тић, јер не­ма ме­ста за сву де­цу, док је у ру­рал­ним пре­де­ли­ма уоби­ча­је­но да уну­ке чу­ва­ју ба­ка и де­ка. 

– Ме­ђу­тим, мо­ра­мо ис­та­ћи да мен­тал­ни раз­вој и ка­сни­ји успех у шко­ли за­ви­се од то­га да ли су де­ца ишла у вр­тић и има­ла ког­ни­тив­ну сти­му­ла­ци­ју. До­је­ње, вак­ци­на­ци­ја и ра­но уче­ње од­лу­чу­ју­ћи су за ка­сни­ји успех у шко­ли. Ми не оче­ку­је­мо да сви ро­ди­те­љи пре­по­зна­ју зна­чај пр­вих го­ди­на жи­во­та – за­то смо по­че­ли кам­па­њу „Пр­вих 1000 да­на” да би нас ро­ди­те­љи чу­ли. Нај­ра­ни­ји тре­ну­ци де­те­то­вог жи­во­та пред­ста­вља­ју је­дин­стве­ну при­ли­ку ко­ју мо­ра­мо да ис­ко­ри­сти­мо да би сва­ко де­те мо­гло да раз­ви­је сво­је пу­не по­тен­ци­ја­ле у жи­во­ту.

Ка­да су де­ци ус­кра­ће­ни аде­кват­на ис­хра­на, под­сти­цај и за­шти­та, штет­ни ефек­ти мо­гу до­ве­сти до ду­го­роч­них по­сле­ди­ца за де­те, по­ро­ди­цу и за­јед­ни­цу уоп­ште – за­кљу­чу­је ре­ги­о­нал­на ди­рек­тор­ка Уни­це­фа и до­да­је да упра­во због то­га Уни­цеф ра­ди са Вла­дом Ср­би­је у сек­то­ри­ма здрав­ства, ис­хра­не, обра­зо­ва­ња и со­ци­јал­не за­шти­те – ка­ко би се оси­гу­ра­ло да и нај­у­гро­же­ни­ја де­ца има­ју по­моћ др­жа­ве у нај­ра­ни­јем уз­ра­сту. 

 


Коментари9
ad7ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lucija Milojević
Onda je malo licemerno da se žene zaposlene u UNICEFu vraćaju na posao posle 3 meseca nege deteta, pa pojedinim donose bebe na podoj na posao!!!
Nikola ilic
Zašto niste spomenuli porodilišta? Zar je prvih nedelju dana nebitno? Ko je kriv za loše funkcionisanje institucija? Prozovite krivce
Ilic Momcilo
Vrtici su velika pomoc roditeljima uz ovakvo radno vreme,ali su i korisna za decu samo ako su deo detinjstva,a ne celo detinjstvo.Setimo se da i vrtic i skola i posao trba da budu,ne ceo,vec samo deo zivota,ako zelimo da nam i deca i roditelji zive zivotom zadovoljstva.Slazem se da osnovna hrana bebama u tom periodu bude majcino mleko,ali i u tom uzrastu treba poceti po malo sa predohranom.Na zalost u nasim uslovima,jos uvek nije moguce obezbediti ono pravo i kvalitetno ni deci ni porodici.Zato,usvakom slucaju moramo postupati oprezno.Tesko je biti pametan.
baka
O vikendu se druzim sa unucima a ostalim danima idu u vrtic. Mislim da im je tamo lepo, jedu svezu hranu, igraju se sa vrsnjacima. Volimo se mnogo iako nismo svaki dan zajedno.
Goran
Nije ljepse u vrticu. Vrtici su prljavi i skupi. Zao mi je sto sam mladju kcerku morao staviti u vrtic. Starijoj kcerki bilo je mnogo ljepse kod kuce uz mamu i babu.
andjelka
Detinjstvo pamtim po svakodnevnom druzenju i igri sa decom iz komsiluka.Kolko radosti!
Препоручујем 3
Boris
I onda je cijeli djetetov svijet mama i baba. Kamo socijalizacija sa drugom djecom? Sta ima bolje nego biti u drustvu vrsnjaka...
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља