петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:44
СТО ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКЕ ШКОЛЕ

Вуковци за командама кранова, багера, дизалица…

Основана 1902. да школује градитеље Србије, у златно доба имала је по пет одељења зидара – фасадера у генерацији, а сада има само 12 првака на том занату. – У клупама већ годинама нема будућих каменорезаца, стаклорезаца, паркетара и водоинсталатера
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсубота, 30.09.2017. у 22:00
Керамичари зарађују више него хирурзи (Фото Грађевинска школа)

Да­нас је 115. ро­ђен­дан Гра­ђе­вин­ске шко­ле. Осно­ва­на је 1902. го­ди­не да обра­зу­је гра­ди­те­ље Ср­би­је. Би­ла је пр­ва ку­ћа зна­ња те вр­сте на Бал­ка­ну, тре­ћа у Евро­пи. И да­ље је је­ди­на у ко­јој се у на­шој до­мо­ви­ни сти­чу ди­пло­ма и зва­ње зи­да­ра, те­са­ра и ар­ми­ра­ча. У злат­но до­ба има­ла је по пет оде­ље­ња, 150 ђа­ка, у јед­ној ге­не­ра­ци­ји зи­да­ра – фа­са­де­ра. На том сме­ру ове го­ди­не упи­са­ла је са­мо 12 пр­ва­ка. 

Сре­ди­ном про­шлог ве­ка, због пре­бу­ки­ра­но­сти из­дво­ји­ла се из гра­ђе­вин­ског цен­тра у чи­јем су са­ста­ву та­да би­ле и гра­ђе­вин­ска тех­нич­ка, ар­хи­тек­тон­ска, ви­ша гра­ђе­вин­ска и дом уче­ни­ка. Пр­ви та­лас оп­ти­ми­за­ци­је мре­же сред­њих шко­ла ми­ну­лог ле­та исе­лио је Гра­ђе­вин­ску шко­лу са адре­се Све­тог Ни­ко­ле 39 (бив­ша Ули­ца Ба­је Се­ку­ли­ћа) где је у згра­ду од 2.300 ква­драт­них ме­та­ра жи­ве­ла ви­ше од три де­це­ни­је. Усе­ли­ла се у ода­је Гра­ђе­вин­ске тех­нич­ке шко­ле „Бран­ко Же­жељ” и са­да јој је на рас­по­ла­га­њу дво­стру­ко ви­ше ква­дра­та.

Те шко­ле ни­су спо­је­не, са­мо де­ле исто зда­ње у ко­ме ра­де у раз­ли­чи­тим сме­на­ма, али би­ло је на­ја­ва да би у бу­дућ­но­сти по­но­во мо­гле да сра­сту у је­дан школ­ски цен­тар гра­ђе­вин­ске стру­ке. Оси­па­ње бро­ја уче­ни­ка и за­ми­ра­ње за­на­та обе­ле­жи­ло је Гра­ђе­вин­ску шко­лу у 21. ве­ку. Пре око де­це­ни­је има­ла је укуп­но 1.200 сред­њо­шко­ла­ца у тро­го­ди­шњим и че­тво­ро­го­ди­шњим сме­ро­ви­ма, а сад их има три пу­та ма­ње. У ње­ним клу­па­ма већ го­ди­на­ма не­ма бу­ду­ћих ка­ме­но­ре­за­ца, ста­кло­ре­за­ца, пар­ке­та­ра и во­до­ин­ста­ла­те­ра, а све су то де­фи­ци­тар­на за­ни­ма­ња. 

– Док је би­ло гра­ђе­вин­ских ги­га­на­та, би­ло је и уче­ни­ка. Де­ца углав­ном да­нас не же­ле да уче да ра­де, не же­ле да бу­ду мај­сто­ри и за­на­том за­ра­ђу­ју за жи­вот. Зи­дар, те­сар и ар­ми­рач су убе­дљи­во нај­тра­же­ни­ји сме­ро­ви, ако се ме­ри по­тре­ба­ма при­вре­де. Али, из угла ин­те­ре­со­ва­ња уче­ни­ка зи­да­ри и ар­ми­ра­чи за­јед­но чи­не јед­но оде­ље­ње, а ни­јед­ног те­са­ра не­ма­мо у пр­вом раз­ре­ду. При­том је ове го­ди­не при­вре­да по­ну­ди­ла да сти­пен­ди­ра шко­ло­ва­ње 20 те­са­ра, али ни то ни­је би­ло до­вољ­но да се тај за­нат по­пу­ни – ука­зу­је Дра­га­на Ра­до­ва­но­вић, ди­рек­тор­ка Гра­ђе­вин­ске шко­ле. 

За упис у пр­ви раз­ред при­ја­ви­ло се са­мо че­тво­ро осма­ка ко­ји су же­ле­ли да из­у­че те­сар­ски за­нат. Оде­ље­ње се фор­ми­ра са нај­ма­ње 15 уче­ни­ка па су не­су­ђе­ни те­са­ри пре­ба­че­ни у ар­ми­ра­че. То не зна­чи да је смер уга­шен, али су ве­ли­ке шан­се да ће се из го­ди­не у го­ди­ну на­из­ме­нич­но у пр­ви раз­ред упи­си­ва­ти бу­ду­ћи те­са­ри или ар­ми­ра­чи. 

Зи­дар, те­сар, бе­то­ни­рац, мон­тер су­ве град­ње, ру­ко­ва­лац гра­ђе­вин­ском ме­ха­ни­за­ци­јом, мо­лер и елек­тро­ин­ста­ла­тер су тро­го­ди­шњи за­на­ти у овој шко­ли. Сти­пен­ди­је у то­ку ре­дов­ног шко­ло­ва­ња за бу­ду­ће мај­сто­ре обез­бе­ђу­ју гра­ђе­вин­ске фир­ме као што су, на при­мер: „Енер­го­про­јект”, „Бе­о­град пут”, „Зоп ин­же­ње­ринг”… Ипак, сва­ке го­ди­не ви­ше је кан­ди­да­та ко­ји у Гра­ђе­вин­ску шко­лу до­ла­зе због до­шко­ло­ва­ња, не­го ре­дов­них ђа­ка. 

– На го­ди­шњем ни­воу тра­жи­мо од др­жа­ве око 290 ме­ста за до­ква­ли­фи­ка­ци­ју и пре­ква­ли­фи­ка­ци­ју. Кво­та за упис у пр­ви раз­ред би­ла је 243 и ни­је по­пу­ње­на. Упи­са­ли смо 203 пр­ва­ка, ви­ше не­го про­шле го­ди­не ка­да смо до­че­ка­ли све­га 160 уче­ни­ка – ка­же ди­рек­тор­ка шко­ле – ли­де­ра у обра­зо­ва­њу не­и­ма­ра ко­ји су из­гра­ди­ли и до­мо­ви­ну и свет. 

Ђаци практично искуство стичу у школским радионицама (Фото Грађевинска школа)

До­бри мај­сто­ри ко­ји пе­ку за­нат у овој ку­ћи зна­ња увек су и сву­да на це­ни.  

– У Нор­ве­шкој, ре­ци­мо, при­зна­ју са­мо на­шу ди­пло­му од свих ов­да­шњих сред­њих шко­ла слич­не стру­ке. Стал­но нам ша­љу ди­пло­ме на про­ве­ру ве­ро­до­стој­но­сти, а до­га­ђа­ло се да бу­де и фал­си­фи­ка­та – до­да­је ди­рек­тор­ка на­гла­ша­ва­ју­ћи да у Гра­ђе­вин­ској де­ца има­ју и ко­ри­сте при­ли­ку да на­у­че по­сао за ко­ји се шко­лу­ју. 

У пр­вој го­ди­ни ђа­ци прак­тич­но ис­ку­ство сти­чу у школ­ским ра­ди­о­ни­ца­ма опре­мље­ним у скла­ду са по­тре­ба­ма за­ни­ма­ња. Од тре­ће го­ди­не шко­ло­ва­ња уче­ни­ци од пр­вог ок­то­бра уче ра­де­ћи на гра­ди­ли­шти­ма фир­ми са ко­ји­ма шко­ла са­ра­ђу­је, а то зна­чи да у скла­ду са зна­њем ко­ли­ко мо­гу до­при­но­се и из­град­њи ка­пи­тал­них обје­ка­та. 

– И на гра­ди­ли­шту „Бе­о­гра­да на во­ди” на­ши уче­ни­ци су сти­ца­ли прак­тич­но зна­ње у ре­ал­ним усло­ви­ма, на при­мер. На ча­со­ви­ма прак­тич­не на­ста­ве у гра­ђе­вин­ским фир­ма­ма има­ју шан­су да мно­го на­у­че, по­ка­жу шта зна­ју и бу­ду при­ме­ће­ни. Сва­ко де­те ко­је се на прак­си по­ка­же у до­бром све­тлу до­би­ја по­ну­ду за по­сао, јер сва­ки при­вред­ник ко­ји раз­ми­шља о бу­дућ­но­сти свог по­сло­ва­ња же­ли да има ква­ли­фи­ко­ва­ни ка­дар ко­ји ће ква­ли­тет­но да ра­ди. По­тра­жња за ва­ља­ним гра­ђе­вин­ци­ма је нео­гра­ни­че­на, јер је про­се­чан гра­ђе­ви­нац у Ср­би­ји пре­ва­лио пе­ту де­це­ни­ју жи­во­та, а на гра­ди­ли­шти­ма је нај­ви­ше не­струч­них рад­ни­ка – об­ја­шња­ва Ра­до­ва­но­ви­ће­ва и ис­ти­че да ђа­ци Гра­ђе­вин­ске про­ла­зе и обу­ку о за­шти­ти на ра­ду, зна­ју да се без­бед­но по­на­ша­ју на гра­ди­ли­шту, ста­са­ва­ју за де­фи­ци­тар­на за­ни­ма­ња, а кад за­вр­ше шко­ло­ва­ње њи­хов бу­ду­ћи по­сло­да­вац не­ма по­тре­бе да ула­же у об­у­ча­ва­ње мај­сто­ра. 

До­бре мај­сто­ре ни­је ла­ко на­ћи. Они на гла­су че­сто су ре­зер­ви­са­ни и по шест ме­се­ци уна­пред. И те ка­ко мо­гу да за­ра­ђу­ју са­мо­стал­но, и не тре­ба им фир­ма да би би­ли за­по­сле­ни. Нај­по­пу­лар­ни­ји сме­ро­ви у Гра­ђе­вин­ској су и нај­про­фи­та­бил­ни­ји и то су ру­ко­ва­лац гра­ђе­вин­ском ме­ха­ни­за­ци­јом и ке­ра­ми­чар. Кад би над­ле­жни до­зво­ли­ли да у те обра­зов­не про­фи­ле шко­ла упи­ше по 60 уче­ни­ка, сва би ме­ста би­ла за­у­зе­та у пр­вом кру­гу, су­де­ћи по на­ва­ли осма­ка. 

– Ру­ко­ва­лац гра­ђе­вин­ском ме­ха­ни­за­ци­јом је тро­го­ди­шњи за­нат ко­ји упи­су­ју ву­ков­ци. Од­ли­ка­ши са свим пе­ти­ца­ма же­ле да на­у­че да ру­ку­ју ба­ге­ри­ма, уто­ва­ри­ва­чи­ма, греј­де­ри­ма, фи­ни­ше­ри­ма, ди­за­ли­ца­ма, кра­но­ви­ма… На­ши ру­ко­ва­о­ци за­ра­ђу­ју од 100.000 до 120.000 ди­на­ра ме­сеч­но. Ке­ра­ми­ча­ри ви­ше за­ра­ђу­ју не­го хи­рур­зи. Со­ли­дан мај­стор на­пла­ћу­је око шест евра по ква­дра­ту, бо­љи дво­стру­ко ви­ше, а и јед­ни и дру­ги има­ју по­сла на пре­тек. За ком­пли­ко­ва­ни­је по­ста­вља­ње ке­ра­мич­ких пло­чи­ца на ба­зе­ни­ма у хо­тел­ским ком­плек­си­ма, на­ши уче­ни­ци за­ра­ђу­ју чак и до 100 евра по ква­драт­ном ме­тру. По­сло­дав­ци за та­кве по­сло­ве нај­ра­ди­је ан­га­жу­ју мла­де, шко­ло­ва­не да ра­де са са­вре­ме­ним ма­те­ри­ја­ли­ма, ко­ји се пре­ци­зно­шћу и пе­дант­но­шћу бо­ре за сво­је ме­сто под за­на­тлиј­ским сун­цем – до­ча­ра­ва Дра­га­на Ра­до­ва­но­вић. 

 

Пла­та за бе­то­нир­це по­чет­ни­ке 50.000 ди­на­ра

Др­жа­ва ко­ја се раз­ви­ја је др­жа­ва у ко­јој се гра­ди, а без до­ма­ћих гра­ђе­вин­ских фир­ми и ква­ли­тет­ног ка­дра ко ће јој чу­ва­ти те­ме­ље, об­на­вља­ти из­гра­ђе­но, по­ди­за­ти но­ве мо­сто­ве, стам­бе­не и по­слов­не ком­плек­се… Кре­ни­те од свог ста­на, ако хо­ће­те да га ре­но­ви­ра­те тре­ба вам пар­ке­тар, мо­лер, елек­тро­ин­ста­ла­тер, во­до­ин­ста­ла­тер – то су на­ши ђа­ци – при­ме­ћу­ју про­фе­со­ри Гра­ђе­вин­ске шко­ле. 

Они твр­де да њи­хо­ви ђа­ци мо­ле­ри од­лич­но за­ра­ђу­ју још у то­ку шко­ло­ва­ња, да за по­себ­не тех­ни­ке де­ко­ра­ци­је зи­до­ва уме­ју да на­пла­те и 50 евра по ква­дра­ту. При­ме­ра ра­ди, на­во­де и да је њи­хо­ве бив­ше уче­ни­ке ар­ми­ра­че „Енер­го­про­јект” пла­ћао 50.000 ди­на­ра за уте­ме­ље­ње „Бе­о­гра­да на во­ди”, што је, ка­ко ка­жу, пла­та за по­чет­ни­ке бе­то­нир­це, па и те­са­ре, ко­ји су тек за­вр­ши­ли тре­ћи сте­пен и по­че­ли да ра­де у фир­ми. Мон­те­ри су­ве град­ње та­ко­ђе су зла­та вред­ни. Де­се­так њих, ко­ли­ко је чи­ни­ло ге­не­ра­ци­ју ма­ту­ра­на­та про­шле го­ди­не, чим су сте­кли ди­пло­му до­би­ли су и по­сао и у ино­стран­ству, по­но­сни су про­фе­со­ри. 

 


Коментари1
84c1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana
Molim Vas da li mozete da mi posaljete pun naziv predmeta za 1989/90 skolsku godinu za rukovodioca dizalica,zavrsni treci razred.Mom prijatelju su u uverenju napisali skraceno nazive za dva predmeta,nemozemo da odgonetnemo tacan naziv. Potrebno mu je radi prevoda na nemacki jezik.Unapred zahvalna Ljiljana Brandalik

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља