уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:37
СТО ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКЕ ШКОЛЕ

Вуковци за командама кранова, багера, дизалица…

Основана 1902. да школује градитеље Србије, у златно доба имала је по пет одељења зидара – фасадера у генерацији, а сада има само 12 првака на том занату. – У клупама већ годинама нема будућих каменорезаца, стаклорезаца, паркетара и водоинсталатера
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсубота, 30.09.2017. у 22:00
Керамичари зарађују више него хирурзи (Фото Грађевинска школа)

Да­нас је 115. ро­ђен­дан Гра­ђе­вин­ске шко­ле. Осно­ва­на је 1902. го­ди­не да обра­зу­је гра­ди­те­ље Ср­би­је. Би­ла је пр­ва ку­ћа зна­ња те вр­сте на Бал­ка­ну, тре­ћа у Евро­пи. И да­ље је је­ди­на у ко­јој се у на­шој до­мо­ви­ни сти­чу ди­пло­ма и зва­ње зи­да­ра, те­са­ра и ар­ми­ра­ча. У злат­но до­ба има­ла је по пет оде­ље­ња, 150 ђа­ка, у јед­ној ге­не­ра­ци­ји зи­да­ра – фа­са­де­ра. На том сме­ру ове го­ди­не упи­са­ла је са­мо 12 пр­ва­ка. 

Сре­ди­ном про­шлог ве­ка, због пре­бу­ки­ра­но­сти из­дво­ји­ла се из гра­ђе­вин­ског цен­тра у чи­јем су са­ста­ву та­да би­ле и гра­ђе­вин­ска тех­нич­ка, ар­хи­тек­тон­ска, ви­ша гра­ђе­вин­ска и дом уче­ни­ка. Пр­ви та­лас оп­ти­ми­за­ци­је мре­же сред­њих шко­ла ми­ну­лог ле­та исе­лио је Гра­ђе­вин­ску шко­лу са адре­се Све­тог Ни­ко­ле 39 (бив­ша Ули­ца Ба­је Се­ку­ли­ћа) где је у згра­ду од 2.300 ква­драт­них ме­та­ра жи­ве­ла ви­ше од три де­це­ни­је. Усе­ли­ла се у ода­је Гра­ђе­вин­ске тех­нич­ке шко­ле „Бран­ко Же­жељ” и са­да јој је на рас­по­ла­га­њу дво­стру­ко ви­ше ква­дра­та.

Те шко­ле ни­су спо­је­не, са­мо де­ле исто зда­ње у ко­ме ра­де у раз­ли­чи­тим сме­на­ма, али би­ло је на­ја­ва да би у бу­дућ­но­сти по­но­во мо­гле да сра­сту у је­дан школ­ски цен­тар гра­ђе­вин­ске стру­ке. Оси­па­ње бро­ја уче­ни­ка и за­ми­ра­ње за­на­та обе­ле­жи­ло је Гра­ђе­вин­ску шко­лу у 21. ве­ку. Пре око де­це­ни­је има­ла је укуп­но 1.200 сред­њо­шко­ла­ца у тро­го­ди­шњим и че­тво­ро­го­ди­шњим сме­ро­ви­ма, а сад их има три пу­та ма­ње. У ње­ним клу­па­ма већ го­ди­на­ма не­ма бу­ду­ћих ка­ме­но­ре­за­ца, ста­кло­ре­за­ца, пар­ке­та­ра и во­до­ин­ста­ла­те­ра, а све су то де­фи­ци­тар­на за­ни­ма­ња. 

– Док је би­ло гра­ђе­вин­ских ги­га­на­та, би­ло је и уче­ни­ка. Де­ца углав­ном да­нас не же­ле да уче да ра­де, не же­ле да бу­ду мај­сто­ри и за­на­том за­ра­ђу­ју за жи­вот. Зи­дар, те­сар и ар­ми­рач су убе­дљи­во нај­тра­же­ни­ји сме­ро­ви, ако се ме­ри по­тре­ба­ма при­вре­де. Али, из угла ин­те­ре­со­ва­ња уче­ни­ка зи­да­ри и ар­ми­ра­чи за­јед­но чи­не јед­но оде­ље­ње, а ни­јед­ног те­са­ра не­ма­мо у пр­вом раз­ре­ду. При­том је ове го­ди­не при­вре­да по­ну­ди­ла да сти­пен­ди­ра шко­ло­ва­ње 20 те­са­ра, али ни то ни­је би­ло до­вољ­но да се тај за­нат по­пу­ни – ука­зу­је Дра­га­на Ра­до­ва­но­вић, ди­рек­тор­ка Гра­ђе­вин­ске шко­ле. 

За упис у пр­ви раз­ред при­ја­ви­ло се са­мо че­тво­ро осма­ка ко­ји су же­ле­ли да из­у­че те­сар­ски за­нат. Оде­ље­ње се фор­ми­ра са нај­ма­ње 15 уче­ни­ка па су не­су­ђе­ни те­са­ри пре­ба­че­ни у ар­ми­ра­че. То не зна­чи да је смер уга­шен, али су ве­ли­ке шан­се да ће се из го­ди­не у го­ди­ну на­из­ме­нич­но у пр­ви раз­ред упи­си­ва­ти бу­ду­ћи те­са­ри или ар­ми­ра­чи. 

Зи­дар, те­сар, бе­то­ни­рац, мон­тер су­ве град­ње, ру­ко­ва­лац гра­ђе­вин­ском ме­ха­ни­за­ци­јом, мо­лер и елек­тро­ин­ста­ла­тер су тро­го­ди­шњи за­на­ти у овој шко­ли. Сти­пен­ди­је у то­ку ре­дов­ног шко­ло­ва­ња за бу­ду­ће мај­сто­ре обез­бе­ђу­ју гра­ђе­вин­ске фир­ме као што су, на при­мер: „Енер­го­про­јект”, „Бе­о­град пут”, „Зоп ин­же­ње­ринг”… Ипак, сва­ке го­ди­не ви­ше је кан­ди­да­та ко­ји у Гра­ђе­вин­ску шко­лу до­ла­зе због до­шко­ло­ва­ња, не­го ре­дов­них ђа­ка. 

– На го­ди­шњем ни­воу тра­жи­мо од др­жа­ве око 290 ме­ста за до­ква­ли­фи­ка­ци­ју и пре­ква­ли­фи­ка­ци­ју. Кво­та за упис у пр­ви раз­ред би­ла је 243 и ни­је по­пу­ње­на. Упи­са­ли смо 203 пр­ва­ка, ви­ше не­го про­шле го­ди­не ка­да смо до­че­ка­ли све­га 160 уче­ни­ка – ка­же ди­рек­тор­ка шко­ле – ли­де­ра у обра­зо­ва­њу не­и­ма­ра ко­ји су из­гра­ди­ли и до­мо­ви­ну и свет. 

Ђаци практично искуство стичу у школским радионицама (Фото Грађевинска школа)

До­бри мај­сто­ри ко­ји пе­ку за­нат у овој ку­ћи зна­ња увек су и сву­да на це­ни.  

– У Нор­ве­шкој, ре­ци­мо, при­зна­ју са­мо на­шу ди­пло­му од свих ов­да­шњих сред­њих шко­ла слич­не стру­ке. Стал­но нам ша­љу ди­пло­ме на про­ве­ру ве­ро­до­стој­но­сти, а до­га­ђа­ло се да бу­де и фал­си­фи­ка­та – до­да­је ди­рек­тор­ка на­гла­ша­ва­ју­ћи да у Гра­ђе­вин­ској де­ца има­ју и ко­ри­сте при­ли­ку да на­у­че по­сао за ко­ји се шко­лу­ју. 

У пр­вој го­ди­ни ђа­ци прак­тич­но ис­ку­ство сти­чу у школ­ским ра­ди­о­ни­ца­ма опре­мље­ним у скла­ду са по­тре­ба­ма за­ни­ма­ња. Од тре­ће го­ди­не шко­ло­ва­ња уче­ни­ци од пр­вог ок­то­бра уче ра­де­ћи на гра­ди­ли­шти­ма фир­ми са ко­ји­ма шко­ла са­ра­ђу­је, а то зна­чи да у скла­ду са зна­њем ко­ли­ко мо­гу до­при­но­се и из­град­њи ка­пи­тал­них обје­ка­та. 

– И на гра­ди­ли­шту „Бе­о­гра­да на во­ди” на­ши уче­ни­ци су сти­ца­ли прак­тич­но зна­ње у ре­ал­ним усло­ви­ма, на при­мер. На ча­со­ви­ма прак­тич­не на­ста­ве у гра­ђе­вин­ским фир­ма­ма има­ју шан­су да мно­го на­у­че, по­ка­жу шта зна­ју и бу­ду при­ме­ће­ни. Сва­ко де­те ко­је се на прак­си по­ка­же у до­бром све­тлу до­би­ја по­ну­ду за по­сао, јер сва­ки при­вред­ник ко­ји раз­ми­шља о бу­дућ­но­сти свог по­сло­ва­ња же­ли да има ква­ли­фи­ко­ва­ни ка­дар ко­ји ће ква­ли­тет­но да ра­ди. По­тра­жња за ва­ља­ним гра­ђе­вин­ци­ма је нео­гра­ни­че­на, јер је про­се­чан гра­ђе­ви­нац у Ср­би­ји пре­ва­лио пе­ту де­це­ни­ју жи­во­та, а на гра­ди­ли­шти­ма је нај­ви­ше не­струч­них рад­ни­ка – об­ја­шња­ва Ра­до­ва­но­ви­ће­ва и ис­ти­че да ђа­ци Гра­ђе­вин­ске про­ла­зе и обу­ку о за­шти­ти на ра­ду, зна­ју да се без­бед­но по­на­ша­ју на гра­ди­ли­шту, ста­са­ва­ју за де­фи­ци­тар­на за­ни­ма­ња, а кад за­вр­ше шко­ло­ва­ње њи­хов бу­ду­ћи по­сло­да­вац не­ма по­тре­бе да ула­же у об­у­ча­ва­ње мај­сто­ра. 

До­бре мај­сто­ре ни­је ла­ко на­ћи. Они на гла­су че­сто су ре­зер­ви­са­ни и по шест ме­се­ци уна­пред. И те ка­ко мо­гу да за­ра­ђу­ју са­мо­стал­но, и не тре­ба им фир­ма да би би­ли за­по­сле­ни. Нај­по­пу­лар­ни­ји сме­ро­ви у Гра­ђе­вин­ској су и нај­про­фи­та­бил­ни­ји и то су ру­ко­ва­лац гра­ђе­вин­ском ме­ха­ни­за­ци­јом и ке­ра­ми­чар. Кад би над­ле­жни до­зво­ли­ли да у те обра­зов­не про­фи­ле шко­ла упи­ше по 60 уче­ни­ка, сва би ме­ста би­ла за­у­зе­та у пр­вом кру­гу, су­де­ћи по на­ва­ли осма­ка. 

– Ру­ко­ва­лац гра­ђе­вин­ском ме­ха­ни­за­ци­јом је тро­го­ди­шњи за­нат ко­ји упи­су­ју ву­ков­ци. Од­ли­ка­ши са свим пе­ти­ца­ма же­ле да на­у­че да ру­ку­ју ба­ге­ри­ма, уто­ва­ри­ва­чи­ма, греј­де­ри­ма, фи­ни­ше­ри­ма, ди­за­ли­ца­ма, кра­но­ви­ма… На­ши ру­ко­ва­о­ци за­ра­ђу­ју од 100.000 до 120.000 ди­на­ра ме­сеч­но. Ке­ра­ми­ча­ри ви­ше за­ра­ђу­ју не­го хи­рур­зи. Со­ли­дан мај­стор на­пла­ћу­је око шест евра по ква­дра­ту, бо­љи дво­стру­ко ви­ше, а и јед­ни и дру­ги има­ју по­сла на пре­тек. За ком­пли­ко­ва­ни­је по­ста­вља­ње ке­ра­мич­ких пло­чи­ца на ба­зе­ни­ма у хо­тел­ским ком­плек­си­ма, на­ши уче­ни­ци за­ра­ђу­ју чак и до 100 евра по ква­драт­ном ме­тру. По­сло­дав­ци за та­кве по­сло­ве нај­ра­ди­је ан­га­жу­ју мла­де, шко­ло­ва­не да ра­де са са­вре­ме­ним ма­те­ри­ја­ли­ма, ко­ји се пре­ци­зно­шћу и пе­дант­но­шћу бо­ре за сво­је ме­сто под за­на­тлиј­ским сун­цем – до­ча­ра­ва Дра­га­на Ра­до­ва­но­вић. 

 

Пла­та за бе­то­нир­це по­чет­ни­ке 50.000 ди­на­ра

Др­жа­ва ко­ја се раз­ви­ја је др­жа­ва у ко­јој се гра­ди, а без до­ма­ћих гра­ђе­вин­ских фир­ми и ква­ли­тет­ног ка­дра ко ће јој чу­ва­ти те­ме­ље, об­на­вља­ти из­гра­ђе­но, по­ди­за­ти но­ве мо­сто­ве, стам­бе­не и по­слов­не ком­плек­се… Кре­ни­те од свог ста­на, ако хо­ће­те да га ре­но­ви­ра­те тре­ба вам пар­ке­тар, мо­лер, елек­тро­ин­ста­ла­тер, во­до­ин­ста­ла­тер – то су на­ши ђа­ци – при­ме­ћу­ју про­фе­со­ри Гра­ђе­вин­ске шко­ле. 

Они твр­де да њи­хо­ви ђа­ци мо­ле­ри од­лич­но за­ра­ђу­ју још у то­ку шко­ло­ва­ња, да за по­себ­не тех­ни­ке де­ко­ра­ци­је зи­до­ва уме­ју да на­пла­те и 50 евра по ква­дра­ту. При­ме­ра ра­ди, на­во­де и да је њи­хо­ве бив­ше уче­ни­ке ар­ми­ра­че „Енер­го­про­јект” пла­ћао 50.000 ди­на­ра за уте­ме­ље­ње „Бе­о­гра­да на во­ди”, што је, ка­ко ка­жу, пла­та за по­чет­ни­ке бе­то­нир­це, па и те­са­ре, ко­ји су тек за­вр­ши­ли тре­ћи сте­пен и по­че­ли да ра­де у фир­ми. Мон­те­ри су­ве град­ње та­ко­ђе су зла­та вред­ни. Де­се­так њих, ко­ли­ко је чи­ни­ло ге­не­ра­ци­ју ма­ту­ра­на­та про­шле го­ди­не, чим су сте­кли ди­пло­му до­би­ли су и по­сао и у ино­стран­ству, по­но­сни су про­фе­со­ри. 

 


Коментари0
5ad88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља