среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:49
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја

Дуално образовање није робовско коришћење деце

Питање је дана кад ће бити расписан конкурс за научноистраживачке пројекте. Немамо закон који би подржао нови конкурс, па ће циклус бити привремен
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсубота, 30.09.2017. у 22:00
Младен Шарчевић (Фото Ж. Јовановић)

Усвајањем два носећа закона у образовању − о основама система и о високом образовању, парламент је званично окончао вишемесечну жучну расправу, али дебата стручне и нестручне јавности о темељима реформе школства по новим прописима не јењава. Не смирују се полемике због уплива политике у образовање, превеликих надлежности министра од тога да поставља директоре школа а може и да поништи докторску диплому, до последњих критика да су у Скупштини прихваћени амандмани усмерени на јачање улоге просветне власти у акредитацији и уклањање препрека да акредитацију коначно добију универзитети који је чекају 15 година...

Цела расправа о темељним законима политизована је с намером да се од шуме не види дрво, да се од споредних ствари не увиди суштина, тврди у разговору за „Политику” Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Да ли је систем у рукама министра тежиште новог системског закона?

Избор директора у рукама министра је замена теза. Демократска процедура је очувана. Држава је овде обезвлашћена, улога министарства сведена на проток пара, а у пола европских земаља на челу националних просветних савета је сам министар. То је само у Србији чудно јер се заборавља улога извршне власти. Не могу таква тела да одлучују јер ако направе лоше стање не сносе за то одговорност, коју сад први пут преузима министар. Министар је увек министарство. Није то један човек, увек је апарат. Коме смета филтер који се зове држава, влада, министарство, а на крају и тај министар?

Може ли тромост просветног апарата да замени ефикасност?

Мора. Каснимо за свим и свачим. Најзад смо испунили што се од нас одавно очекивало – да имамо добар законски оквир који мења начин учења и рада и то је суштина овог закона на коју нико не обраћа пажњу. Следећи закони, у пакету с тим, већ су припремљени и прошли јавне расправе. Зато што Скупштина нема капацитет да их одједном све повуче у октобру у процедуру улазе још четири закона: о предшколском, основном, средњем, дуалном образовању. Можда и пети о инспекцији. Биће полемике око дуалног, зато што јавност очекује робовско коришћење деце, чему не могу да се начудим. При крају смо измена и допуна Закона о уџбеницима који ће у Скупштину крајем године.

Зашто се најважнији закони доносе по хитном поступку у обједињеној расправи?

Нама то није брзо, радимо на томе дебелих годину дана. Не можемо да каснимо с реформама. Ситуација никад неће бити идеална. И новоусвојени закони ће морати да се коригују. Ако се следеће године укине забрана запошљавања мораће да се раде измене и допуне, да се легализује конкурс.

Што се не изађе у сусрет захтеву САНУ да се одвоји министарство за науку и високо образовање?

То не зависи од мене. Ја бих био најсрећнији да ме растерете пошто имам огромно министарство, али о томе не одлучујем.

Да ли су нам потребна два министра за технолошки развој?

Ни о томе не одлучујем. Ниједан министар не зна све, али његови тимови знају.

У октобру у процедуру улазе још четири закона: о предшколском, основном, средњем, дуалном образовању. Можда и пети о инспекцији. При крају смо измена и допуна Закона о уџбеницима који ће у Скупштину крајем године

Напокон имамо Регистар наставника и истраживача, који потврђује да поједини професори и на пет факултета раде пуно радно време што је законом недопустиво. Да ли су спремне анализе и инспекцијски налози?

Чекамо мале техничке корекције. С ЕТФ-ом урадили смо још један алат да би регистар и начин како се све бележи био дугорочно комплетан. Сад мени није јасно откуд силни факултети с истим запосленима на сто места, ако су досад била независна тела КАПК или Савет за високо образовање. Кад држава у контроли, по новом закону, треба да има веће учешће то је у старту „корупција”, а до сад „није” било? Држави се унапред спочитава да ће да прави грешке и акредитује универзитете који то чекају 15 година и пре него што је почела да ради по новом закону. Досад су се грешке виделе из авиона, али су, шта, биле демократске?

У регистру је 15.500 истраживача и научника, око 12.000 испуњава услове за учешће на конкурсу за финансирање научних пројеката који сад треба да буде расписан?

Питање је дана кад ће бити расписан. У току су последње консултације са законодавством. Немамо закон који би подржао нови конкурс, па ће циклус бити привремен. Али чим крене, морамо да радимо озбиљан закон о науци и трајном финансирању, што смо у неку руку већ започели са Светском банком. Хоћу да све утемељим, да буде јасно и стабилно. Ако нешто лоше направим, нека ме прозову. Частан сам човек, чим ми нађу пар грешака, ја одох одавде.

Шта би с мрежом школа по аршинима Светске банке?

Биће урађена за који дан, али и да је то цела мрежа ја је нећу тако звати. За мене ће то бити платформа на коју морамо да се укачимо ми, домаћа памет.

Људи су незадовољни, траже повећање плата.

Хоћемо да то буде извесно и дугорочно. Увек ћу тражити већи буџет и разумевање за просветне раднике. Ту прича о правди мора да се задовољи. Нисам само министар владе, него и свих својих колега.

Прописи доносе оштрије казне за ђаке и родитеље. Ко ће приморати ученика да због бахатог понашања почисти школско двориште?

Ђаци се не плаше двојке из владања ни усменог укора министра, то нема никакву тежину. Није срамота да почисте двориште. Теткице то не вређа. Чистимо и свој животни простор. Натерао бих сваког да оно што пљуне или баци и покупи. Свако наставничко веће има аутономију да то ради поштујући педагошке принципе.

Први пут ђаци добијају бесплатне уџбенике прилагођене сметњама у развоју, а Министарство је обезбедили и комплете за 86.000 основаца који уче по редовном програму. Да то не остане само пројекат?

То ће бити у закону о уџбеницима. Недавно смо прихватили иницијативу хрватске националне мањине да у дигиталној форми ураде све уџбенике за ученике који уче на хрватском у Србији. Изненадићемо јавност кад следеће школске године цифра од 86.000 скочи можда и на 250.000.

Скрајнути су средњошколци стручних школа којима недостаје 900 уџбеника?

У праву сте. Оформио сам тимове који се баве реформом средњег стручног образовања чији је посао и да пронађу најбоља решења за недостајуће уџбенике. Мали су тиражи. Нико се не отима да их уради. Могу да буду и електронски и то ће бити у новом закону.

Последњи корак реформисане гимназије биће државна матура 2021. године?

То ми је најслађи део посла. Зашто не можемо да испунимо квоту прописану стратегијом да гимназија буде школа из које се најчешће иде на студије, да се проценат гимназијалаца повећа на 40, а имамо их упола мање. Очуваћемо нашу гимназију са ширим степеном општег образовања, али и посебним програмима за језике, математику, физику, информатику, спортски и билингвални модел. Плус природни, друштвени и општи тип. Изборност ће у гимназијама бити кључна, овога пута не због фонда часова или интереса цркве, него ученика. Биће им на располагању пет изборних пакета: бизнис и економија, право и глобалне политике, екологија, спорт и здравље и уметност. Државна матура биће улазница за факултете.

Мења се концепт мале матуре...

Код нас је мала матура и кадија и судија, средство моћи и корупције, а не сме да буде баук. Мењаће се све од распореда задатака на тесту до надзора камером из птичје перспективе. Кад се нешто поквари морате да га уљудите, досадашње пропусте не могу да улепшам али морам да их решим.

Корените измене планова и програма очекују се следеће школске године?

План је да први и пети основне и први средње у следећу школску годину крену по потпуно реформисаним програмима на којима се интензивно ради. Код учитеља су слатке муке, биће више времена за природу и друштво, доста спорта, а сви су се сложили да је од играчке до рачунара превазиђен предмет. То ће бити три тежишта измена у првом разреду основне. Већ смо делегирали 22 тима за посебна питања која произилазе из новоусвојених мера. Међу њима су екстерно вредновање школа, ђачки туризам, исхрана... Највећи тим ће бити за процену квалитета рада наставника на основу успеха ученика.

Кога нови закон затекне у статусу технолошког вишка фактички ће до краја децембра узети отпремнину или добити отказ и из система ће изаћи људи који не раде а добијају плату?

Управо тако. Забрана запошљавања створила је механизам празног простора, где кад оде наставник у пензију не можете угасити одељења а неко мора да ради. Али ако га не пријавите на листу технолошких вишкова, што сте у обавези, скривате радна места, док држава плаћа вишкове који не раде. То је није мали буџетски прекршај, то је крађа државе у којој суделују директори и школски одбор. Радних места има, људи који раде добиће могућност да се запосле преко конкурса, а не личне везе.

Кад се распишу први конкурси предност ће имати наставници који годинама раде на замени?

То је логично. Аутономија је установе да часно бира себи сараднике.

 

Директори извукли поуку

Због пропуста на завршном испиту препоручили сте смену 28 директора и ниједан није смењен...

Извукли су поуку. Сви пишу образложења, видећемо колико ће она бити веродостојна. Директори су индиректно одговорни за рад дежурних, супервизора и прегледача тестова који су ипак „слободни стрелци” и раде шта хоће. Кад те школе добију нижу оцену због неправилности на матури и то буде утицало на плате све ће добити смисао.


Коментари34
0194d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jasen
To je priprema dece za robovsko koriscenje kada odrastu!
Зорица Аврамовић
Оволико нерадника по кафићима, улицама, који "блеје", онолико несрећника на ивици живота, зависника од наркотика, онолико лоповлука, неваспитања и прљавштине по улицама градова и села - више су него очигледна последица нерада, лењствовања до неких петнаестак, као "још је дете"... Кад оно, скоро човек, а нема навику ни себи белу кафу да направи! Хало, народе, коме је још шта фалило од рада? Нико нема против интелектуалаца, врхунских, насушно потребних... Али, ако мало завиримо у биографије наших највећих, сјајних, бриљантних умова, проналазача светског нивоа, видећемо да су се сви, у најранијем детињству, бавили разноразним пословима, учили, помагали родитеље... А има и она, кад је цар учио сина, "све све, али, занат"! Само напред, господине министре! Скоро овако разложног, реалног и паметног, произашлог из језгра, министра просвете Србија није имала!
Muradin Rebronja
Није проблем у томе што тај и такав "нема навику ни себи белу кафу да направи". Проблем је што ни многи наши хотели не знају да направе најбољу белу кафу. Кафу са којом многи почињу дан. Нарочито у покојном синдикално-пансионском "туризму". За то треба да "захвалимо" нашим угоститељским школама где "уче" како да подвале гостима, јер су им узели унапред паре за смештај и "исхрану". Тако, уместо праве кафе, користе некакву цигуру. А врхунац је да су "открили" да се чај може правити и од упрженог шећера. О јелима са млевеним месом не треба трошити речи. Шта све додају, то ни милиција не зна. Нема говора о развоју новог туризма, који је, заједно са пољопривредом, највећа шанса за економски развој, не "само" Србије. Наду даје нови Закон, поред осталог и о дуалном, а нарочито овај о предузетничком образовању. Предузетници морају да уче како бити најбољи, најјефтинији и најпрофитабилнији и да је то једини начин да буду успешни. Треба најпре почети од ових који се већ баве предузетништвом.
Препоручујем 0
dragan
Zasto je ustao ministar protiv mladih?
Milos
Fali nam samo jos jedna pametna ideja u obrazovanju a vec ih i sad mnogo imamo kao na primer da djaci u cetvrtom razredu medicinske skole imaju predmet preduzetnistvo.
Muradin Rebronja
Preduzetništvo i u medicini. Na primer, da registruju svoju agenciju za pružanje usluga nege starim i bolesnim...
Препоручујем 4
Знали смо за ово раније, али се правимо луди
Пре Другог светског рата деца су са13-14 године давана занатлијама да буду шегрти, па након неколико година су постајали калфе (полагањем калфенског испита), па уз учење и рад након полгања мајсторског испита постајали су мајстори свог заната и могли су самостално да отворе своје радње. Након Другог светстског рата у СФРЈ постојале су Школе у привреди (ШУП) и ИНдустријске школе ( већином при већим фабрикама) које су школовале мајсторе занатлије у двогодишњем и трогодишњем циклусу. Када су ученици ишли на тзв. праксу у фабрикама и тамо радили за то су добијали новац. Хвала Богу да још увек имамо много живих пензионера који су завршили Школе ученика у привреди и индустријске школе па их консултујте како се учило и истовремено радило. Шта ће кв мајстору - руковаоцу парних котлова (на пример) за рад у котларници познавање поезије, шта је рекао Маркс или где је Куалалумпур и сличних ствари? Код нас је је сваки радник потенцијални научни радник?! Остало нам од Тита, почасни доктор наука)
rodoljub
Odlične informacije. Ja sam desetek puta pisao komentare o Školama učenika u privredi (ŠUP) koje smo imali 60-70-tih god, na koje je trebalo podsetiti i uporediti sa Dualnim obrazovanjem koje je A. Vučić lično uvezao iz Švajcarske (švajcarci držali predavanje u BGD), ali je štampa cenzurisalka(!). Valjda se smatralo da se ne ugrozi politički i sveopšti populizam (u to vreme premijera) Vučića. Čudno je da niko u BGD i Srbiji nije hteo (ili nije smeo) da podseti javnost Srbije da smo mi imali odlično ŠUP obrazovanje slično Dualnom?! Da potsetim: ŠUP trajao tri godine (nakon osmoletke): Poslodavci sklapali Ugovore sa učenicima. Letnje vreme na praktični posao u fabrike, preduzeća, zanatske radnje - a ostalo vreme u škole-teorijska nastava. Učenici imali učeničku (stimulativnu) platu od 5-10% od neto za I, II i III god. Društvena preduzeća i zanat. radnje sa zadovoljstvom primale učenike, oslobodjeni doprinosa, a učenici (kalfe) skoro svi zasnivali stalni radni odnos. Bilo super!
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља