понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:22

Мит о Легији странаца

Ова регимента важила је као уточиште за скривање тешких криминалаца и дезертера који су могли ту да добију нови идентитет. Улазак више није тако лак, али ова јединица и даље привлачи авантуристе из наших крајева
Аутор: Озрен Милановићнедеља, 01.10.2017. у 22:00
Како постати „Француз по проливеној крви” (Фото Legionrecrute.com)

Ле­ги­ја стра­на­ца елит­ни је део фран­цу­ске коп­не­не вој­ске, али мно­ге ства­ри о њој јав­ност не зна. Њен знак, гра­на­та са се­дам ва­тре­них ре­по­ва, при­вла­чи мно­ге скло­не аван­ту­ра­ма и жи­во­ту ис­пу­ње­ном опа­сно­сти­ма. Ле­ги­ја стра­на­ца од­у­век фа­сци­ни­ра и зву­чи као моћ­на вој­ска ко­јој се, пра­ви­ло је та­кво, при­дру­жу­ју са­мо нај­о­два­жни­ји. Ле­ги­о­на­ри­ма се уса­ђу­је став „бор­ба до смр­ти, пре­да­ја не по­сто­ји”.

Иако у ле­ги­о­на­ре до­ла­зе љу­ди из го­то­во 150 раз­ли­чи­тих др­жа­ва, сви мо­гу да по­ста­ну гра­ђа­ни Фран­цу­ске. Ако по­сле ча­сног слу­же­ња, ба­рем три го­ди­не, пре­да­ју зах­тев за др­жа­вљан­ство, а пре то­га ако бу­ду ра­ње­ни на ра­ти­шту, мо­гу да до­би­ју др­жа­вљан­ство пре­ко од­ред­бе на­зва­не „Фран­цуз по про­ли­ве­ној кр­ви”, што је фран­цу­ска вла­да по­че­ла да до­зво­ља­ва 1999. го­ди­не.

Ле­ги­ју стра­на­ца осно­вао је Луј Фи­лип 1831. го­ди­не да би „ште­део фран­цу­ску крв” у осва­ја­њи­ма. За­то је ан­га­жо­вао пла­ће­ни­ке из дру­гих зе­ма­ља. Ипак, ово ни­су пр­ви „пла­ће­ни­ци”. И Ри­мља­ни, а ка­сни­је и Тур­ци су на ова­кав на­чин по­пу­ња­ва­ли сво­је вој­нич­ке ре­до­ве.

То­ком исто­ри­је се на фран­цу­ску Ле­ги­ју стра­на­ца – и ње­не бор­це – гле­да­ло као на по­тро­шну ро­бу. Стран­ци ко­ји су се при­дру­жи­ва­ли при­хва­та­ли су мо­гућ­ност смр­ти у да­ле­кој зе­мљи у за­ме­ну за но­ви жи­вот с не­ким сми­слом.

У апри­лу 1863. го­ди­не, у бор­би из­ме­ђу фран­цу­ске Ле­ги­је стра­на­ца и мек­сич­ке вој­ске, ле­ги­о­на­ри су по­ка­за­ли ко­ли­ко су тач­но од­ва­жни и ефи­ка­сни. Иако их је би­ло све­га 65 на бро­ју, ле­ги­о­на­ри су се бо­ри­ли про­тив 3.000 вој­ни­ка у би­ци код Ка­ма­ро­на. Упр­кос го­то­во ни­ка­квим шан­са­ма, оп­ко­ље­на ма­ла па­тро­ла ле­ги­о­на­ра мек­сич­кој вој­сци на­не­ла је ве­ли­ке гу­бит­ке, чи­та­во вре­ме од­би­ја­ју­ћи да се пре­да. И не са­мо то, не­го су они ви­ше пу­та пи­та­ли ве­ли­ку вој­ску хо­ће ли се она пре­да­ти. Тај бор­бе­ни од­нос не­гу­је се и да­нас.

За вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та је­ди­ни­ца је деј­ство­ва­ла у Фран­цу­ској, а то­ком Дру­гог бо­ри­ла се у Ли­би­ји, Ту­ни­су, Нор­ве­шкој, Ита­ли­ји и Не­мач­кој. Од 1945. го­ди­не је­ди­ни­ца је би­ла ан­га­жо­ва­на у рат­ним су­ко­би­ма у Ин­до­ки­ни, а по­том на Бли­ском ис­то­ку.

Ле­ги­ја де­лу­је у ра­зним ми­си­ја­ма ван Фран­цу­ске, а на те­ри­то­ри­ји са­ме др­жа­ве не сме да се ан­га­жу­је. У де­сет фран­цу­ских гра­до­ва су њи­хо­ве ка­сар­не и кам­по­ви за обу­ку. За при­ја­ву мо­ра да се лич­но оде „до вра­та”.

Офи­цир­ски ка­дар чи­не ис­кљу­чи­во Фран­цу­зи а сва­ки дру­ги вој­ник мо­же да на­пре­ду­је са­мо до под­о­фи­цир­ског чи­на. Да­кле, је­сте Ле­ги­ја стра­на­ца, али не за­по­ве­да­ју стран­ци! Да би уоп­ште по­ку­шао да по­стао члан Ле­ги­је, му­шка­рац мо­ра да има из­ме­ђу 18 и 40 го­ди­на, да је сред­ње гра­ђе, да је фи­зич­ки ве­о­ма утре­ни­ран и да не­ма здрав­стве­них про­бле­ма. Се­лек­ци­ја је не­ми­ло­срд­на. Го­ја­зност и по­ква­ре­ни зу­би се не пра­шта­ју. Та­ко­ђе мо­ра да по­ка­же ода­ност Фран­цу­ској и да по­зна­је еле­мен­тар­но фран­цу­ски је­зик, ка­ко би раз­у­мео на­ре­ђе­ња.

Мит о Ле­ги­ји као ме­сту за скри­ва­ње те­шких кри­ми­на­ла­ца ве­зан је за по­че­так де­ло­ва­ња. Та­да се ни­је обра­ћа­ла па­жња на „та пи­та­ња”, па су не­ки око­ре­ли кри­ми­нал­ци ус­пе­ли да до­ђу у ре­до­ве ове је­ди­ни­це. Од осни­ва­ња, Ле­ги­ја је по­ста­ла уто­чи­ште за све ко­ји има­ју про­бле­ма­тич­ну про­шлост. Му­шкар­ци с по­ли­циј­ским до­си­је­и­ма или де­зер­те­ри из дру­гих вој­ски мо­гли су да до­ђу и при­дру­же се а да их ни­ко ни­шта не пи­та. На­рав­но, до­би­ли би но­ви иден­ти­тет и мо­гли су да за­поч­ну но­ви жи­вот.

По­след­њих го­ди­на у ову је­ди­ни­цу, ко­ја је део фран­цу­ске ар­ми­је и има 8.000 вој­ни­ка, нај­ви­ше се при­ја­вљу­ју Ју­жно­а­ме­ри­кан­ци, Ки­не­зи, а по­том Бал­кан­ци.

Ле­ги­ја је од­у­век при­вла­чи­ла на­ше љу­де. Не­ки су у њу бе­жа­ли пред за­ко­ном, дру­ги су од­ла­зи­ли да ра­ту­ју због нов­ца, не­ке ву­че аван­ту­ри­зам… Нај­ја­чи су оп­ста­ја­ли и од­ра­ђи­ва­ли уго­вор ко­ји ле­ги­о­на­ру до­но­си и фран­цу­ско др­жа­вљан­ство.

Пр­ве две го­ди­не ле­ги­о­нар мо­же да стиг­не до чи­на де­се­та­ра, има бес­плат­ну хра­ну, ста­но­ва­ње и обла­че­ње а ме­сеч­на пла­та за то вре­ме је 1.280 евра.

Сајт на ин­тер­не­ту ове ре­ги­мен­те пру­жа по­дат­ке о усло­ви­ма, на­чи­ну при­је­ма, пра­ви­ли­ма и де­ло­ва­њу. Из­ме­ђу оста­лих је­зи­ка, сајт мо­же да се чи­та и на срп­ском је­зи­ку. Не­зва­нич­но, тре­нут­но је у ње­ним ре­до­ви­ма око 500 вој­ни­ка по­ре­клом с ових про­сто­ра.

 


Коментари5
55865
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Uki
Potpisati ugovor je veoma ozbiljna stvar...a potom preziveti u ratu...zbogom
nedeljko Australia
To su jednostavno profesionalne ubice jer svaki ko hoće da bude član te terorističke organizacije svesno zna kuda ide i zašto ide, dok svaki koji dođe tamo dobija oružje i opremu za ubijanje a ne dobija alat da sadi cveće to znači da je ubijanje slabijih i neposlušnih glavni cilj i zadatak da u ime države ili nekog moćnika čije interese treba štititi. obave krvavi i prljavi zadatak i prema tome to je glavna svrha postojanja. Kakva je to čast i dostojanstvo kada se ide po celom sveto i časno ubijati narod na njihovoj zemlji to je zločin ma ko da bijo i ma kako da se zvao. Na našu veliku žalost živimo po pravilima džungle gde vlada zakon jačeg pravde nikada nije bilo i naće je ni biti
Petar Petrovic
Svaka cast za komentar! Autor je propustio da pomene i njihovu ulogu u agresiji na SRJ '99. gdje su osim navodjenja albanske artiljerije i sami ucestvovali u kopnenim napadima na nase granicare...
Rada Gagic
Romansirana verzija za novine. U praksi, najobicnija patoolska grupa ubica bez savesti koji cak nemaju hrabrosti da nesto urade na sopstvenu odgovornost vec se skrivaju iza plasta drzave koja im daje imunitet za zverstva i izivljavanja. Ono "angazovanje u Indokini" je bila najobicnija osvajacka misija, porobljavanja male nezavisne drzave, sto je istorija pokazala. U Bosni su obucavali mudzahedine. U Africi obezbeđuju otimanje urana za Arevu. Organizuju drzavne udare i dovođenje korumpiranih vladara koji ce vazalisati Francuskoj. Sta reci za firmu koja je stvorila takve moralne gromade poput Ulemeka i Gotovine??? Prosto da se zadivis, zar ne? Placenicka horda.
Milivoje Radaković
Koje "male nazavisne države"?!
Препоручујем 17

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Хроника /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља