недеља, 05.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.10.2017. у 22:00 Озрен Милановић

Мит о Легији странаца

Ова регимента важила је као уточиште за скривање тешких криминалаца и дезертера који су могли ту да добију нови идентитет. Улазак више није тако лак, али ова јединица и даље привлачи авантуристе из наших крајева
Како постати „Француз по проливеној крви” (Фото Legionrecrute.com)

Ле­ги­ја стра­на­ца елит­ни је део фран­цу­ске коп­не­не вој­ске, али мно­ге ства­ри о њој јав­ност не зна. Њен знак, гра­на­та са се­дам ва­тре­них ре­по­ва, при­вла­чи мно­ге скло­не аван­ту­ра­ма и жи­во­ту ис­пу­ње­ном опа­сно­сти­ма. Ле­ги­ја стра­на­ца од­у­век фа­сци­ни­ра и зву­чи као моћ­на вој­ска ко­јој се, пра­ви­ло је та­кво, при­дру­жу­ју са­мо нај­о­два­жни­ји. Ле­ги­о­на­ри­ма се уса­ђу­је став „бор­ба до смр­ти, пре­да­ја не по­сто­ји”.

Иако у ле­ги­о­на­ре до­ла­зе љу­ди из го­то­во 150 раз­ли­чи­тих др­жа­ва, сви мо­гу да по­ста­ну гра­ђа­ни Фран­цу­ске. Ако по­сле ча­сног слу­же­ња, ба­рем три го­ди­не, пре­да­ју зах­тев за др­жа­вљан­ство, а пре то­га ако бу­ду ра­ње­ни на ра­ти­шту, мо­гу да до­би­ју др­жа­вљан­ство пре­ко од­ред­бе на­зва­не „Фран­цуз по про­ли­ве­ној кр­ви”, што је фран­цу­ска вла­да по­че­ла да до­зво­ља­ва 1999. го­ди­не.

Ле­ги­ју стра­на­ца осно­вао је Луј Фи­лип 1831. го­ди­не да би „ште­део фран­цу­ску крв” у осва­ја­њи­ма. За­то је ан­га­жо­вао пла­ће­ни­ке из дру­гих зе­ма­ља. Ипак, ово ни­су пр­ви „пла­ће­ни­ци”. И Ри­мља­ни, а ка­сни­је и Тур­ци су на ова­кав на­чин по­пу­ња­ва­ли сво­је вој­нич­ке ре­до­ве.

То­ком исто­ри­је се на фран­цу­ску Ле­ги­ју стра­на­ца – и ње­не бор­це – гле­да­ло као на по­тро­шну ро­бу. Стран­ци ко­ји су се при­дру­жи­ва­ли при­хва­та­ли су мо­гућ­ност смр­ти у да­ле­кој зе­мљи у за­ме­ну за но­ви жи­вот с не­ким сми­слом.

У апри­лу 1863. го­ди­не, у бор­би из­ме­ђу фран­цу­ске Ле­ги­је стра­на­ца и мек­сич­ке вој­ске, ле­ги­о­на­ри су по­ка­за­ли ко­ли­ко су тач­но од­ва­жни и ефи­ка­сни. Иако их је би­ло све­га 65 на бро­ју, ле­ги­о­на­ри су се бо­ри­ли про­тив 3.000 вој­ни­ка у би­ци код Ка­ма­ро­на. Упр­кос го­то­во ни­ка­квим шан­са­ма, оп­ко­ље­на ма­ла па­тро­ла ле­ги­о­на­ра мек­сич­кој вој­сци на­не­ла је ве­ли­ке гу­бит­ке, чи­та­во вре­ме од­би­ја­ју­ћи да се пре­да. И не са­мо то, не­го су они ви­ше пу­та пи­та­ли ве­ли­ку вој­ску хо­ће ли се она пре­да­ти. Тај бор­бе­ни од­нос не­гу­је се и да­нас.

За вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та је­ди­ни­ца је деј­ство­ва­ла у Фран­цу­ској, а то­ком Дру­гог бо­ри­ла се у Ли­би­ји, Ту­ни­су, Нор­ве­шкој, Ита­ли­ји и Не­мач­кој. Од 1945. го­ди­не је­ди­ни­ца је би­ла ан­га­жо­ва­на у рат­ним су­ко­би­ма у Ин­до­ки­ни, а по­том на Бли­ском ис­то­ку.

Ле­ги­ја де­лу­је у ра­зним ми­си­ја­ма ван Фран­цу­ске, а на те­ри­то­ри­ји са­ме др­жа­ве не сме да се ан­га­жу­је. У де­сет фран­цу­ских гра­до­ва су њи­хо­ве ка­сар­не и кам­по­ви за обу­ку. За при­ја­ву мо­ра да се лич­но оде „до вра­та”.

Офи­цир­ски ка­дар чи­не ис­кљу­чи­во Фран­цу­зи а сва­ки дру­ги вој­ник мо­же да на­пре­ду­је са­мо до под­о­фи­цир­ског чи­на. Да­кле, је­сте Ле­ги­ја стра­на­ца, али не за­по­ве­да­ју стран­ци! Да би уоп­ште по­ку­шао да по­стао члан Ле­ги­је, му­шка­рац мо­ра да има из­ме­ђу 18 и 40 го­ди­на, да је сред­ње гра­ђе, да је фи­зич­ки ве­о­ма утре­ни­ран и да не­ма здрав­стве­них про­бле­ма. Се­лек­ци­ја је не­ми­ло­срд­на. Го­ја­зност и по­ква­ре­ни зу­би се не пра­шта­ју. Та­ко­ђе мо­ра да по­ка­же ода­ност Фран­цу­ској и да по­зна­је еле­мен­тар­но фран­цу­ски је­зик, ка­ко би раз­у­мео на­ре­ђе­ња.

Мит о Ле­ги­ји као ме­сту за скри­ва­ње те­шких кри­ми­на­ла­ца ве­зан је за по­че­так де­ло­ва­ња. Та­да се ни­је обра­ћа­ла па­жња на „та пи­та­ња”, па су не­ки око­ре­ли кри­ми­нал­ци ус­пе­ли да до­ђу у ре­до­ве ове је­ди­ни­це. Од осни­ва­ња, Ле­ги­ја је по­ста­ла уто­чи­ште за све ко­ји има­ју про­бле­ма­тич­ну про­шлост. Му­шкар­ци с по­ли­циј­ским до­си­је­и­ма или де­зер­те­ри из дру­гих вој­ски мо­гли су да до­ђу и при­дру­же се а да их ни­ко ни­шта не пи­та. На­рав­но, до­би­ли би но­ви иден­ти­тет и мо­гли су да за­поч­ну но­ви жи­вот.

По­след­њих го­ди­на у ову је­ди­ни­цу, ко­ја је део фран­цу­ске ар­ми­је и има 8.000 вој­ни­ка, нај­ви­ше се при­ја­вљу­ју Ју­жно­а­ме­ри­кан­ци, Ки­не­зи, а по­том Бал­кан­ци.

Ле­ги­ја је од­у­век при­вла­чи­ла на­ше љу­де. Не­ки су у њу бе­жа­ли пред за­ко­ном, дру­ги су од­ла­зи­ли да ра­ту­ју због нов­ца, не­ке ву­че аван­ту­ри­зам… Нај­ја­чи су оп­ста­ја­ли и од­ра­ђи­ва­ли уго­вор ко­ји ле­ги­о­на­ру до­но­си и фран­цу­ско др­жа­вљан­ство.

Пр­ве две го­ди­не ле­ги­о­нар мо­же да стиг­не до чи­на де­се­та­ра, има бес­плат­ну хра­ну, ста­но­ва­ње и обла­че­ње а ме­сеч­на пла­та за то вре­ме је 1.280 евра.

Сајт на ин­тер­не­ту ове ре­ги­мен­те пру­жа по­дат­ке о усло­ви­ма, на­чи­ну при­је­ма, пра­ви­ли­ма и де­ло­ва­њу. Из­ме­ђу оста­лих је­зи­ка, сајт мо­же да се чи­та и на срп­ском је­зи­ку. Не­зва­нич­но, тре­нут­но је у ње­ним ре­до­ви­ма око 500 вој­ни­ка по­ре­клом с ових про­сто­ра.

 

Коментари5
3330c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Uki
Potpisati ugovor je veoma ozbiljna stvar...a potom preziveti u ratu...zbogom
nedeljko Australia
To su jednostavno profesionalne ubice jer svaki ko hoće da bude član te terorističke organizacije svesno zna kuda ide i zašto ide, dok svaki koji dođe tamo dobija oružje i opremu za ubijanje a ne dobija alat da sadi cveće to znači da je ubijanje slabijih i neposlušnih glavni cilj i zadatak da u ime države ili nekog moćnika čije interese treba štititi. obave krvavi i prljavi zadatak i prema tome to je glavna svrha postojanja. Kakva je to čast i dostojanstvo kada se ide po celom sveto i časno ubijati narod na njihovoj zemlji to je zločin ma ko da bijo i ma kako da se zvao. Na našu veliku žalost živimo po pravilima džungle gde vlada zakon jačeg pravde nikada nije bilo i naće je ni biti
Petar Petrovic
Svaka cast za komentar! Autor je propustio da pomene i njihovu ulogu u agresiji na SRJ '99. gdje su osim navodjenja albanske artiljerije i sami ucestvovali u kopnenim napadima na nase granicare...
Rada Gagic
Romansirana verzija za novine. U praksi, najobicnija patoolska grupa ubica bez savesti koji cak nemaju hrabrosti da nesto urade na sopstvenu odgovornost vec se skrivaju iza plasta drzave koja im daje imunitet za zverstva i izivljavanja. Ono "angazovanje u Indokini" je bila najobicnija osvajacka misija, porobljavanja male nezavisne drzave, sto je istorija pokazala. U Bosni su obucavali mudzahedine. U Africi obezbeđuju otimanje urana za Arevu. Organizuju drzavne udare i dovođenje korumpiranih vladara koji ce vazalisati Francuskoj. Sta reci za firmu koja je stvorila takve moralne gromade poput Ulemeka i Gotovine??? Prosto da se zadivis, zar ne? Placenicka horda.
Milivoje Radaković
Koje "male nazavisne države"?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља