четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.10.2017. у 22:00 Горан Козић
ЗАШТО МРЗИМ ПОНЕДЕЉАК

Срљамо у демократију: жене возе кола, девер их сапуња, жене, не кола...

До сада су могле само да гурају колица (Фото Ројтерс)

Аме­ри, ко­ји су чу­до, ло­ко­мо­ти­ва де­мо­крат­ског на­прет­ка све­та, за­пре­ти­ли Са­у­диј­ци­ма и (род­на рав­но­прав­ност) Са­у­диј­ка­ма да ове по­то­ње има да са­ме во­зе ко­ла и тач­ка!

Не баш од ове го­ди­не, ка­жу, не­го да се ве­жу ви­ше за да­тум ула­ска Ср­би­је у ЕУ, уско­ро зна­чи.

Оне мо­гу са­ме да во­зе ако се у ко­ли­ма на­ла­зи и му­шка­рац, али и без прат­ње ако прет­ход­но пи­та­ју не­ког му­шкар­ца а он им то до­зво­ли. То мо­же да бу­де отац, брат, де­вер, син... Нај­лак­ше им иде с нај­мла­ђим си­ном, ако је бе­ба, на­рав­но, и, ако је са­ма, ми­слим бе­ба син-му­шко бре...

– Ел мо­зе ма­ми­ца да се пло­во­за та­ти­ним ојс-ој­сом, око­ло?

– Гу-гу! 

– Мо­зе? Лу­би ма­ми­ца, до­не­цу ти се­цер­ну ву­ну и пруч­ку (ше­ћер­ни шта­пић што би ре­кли у Пи­рот) – ре­че же­на у цр­ном.

***

Де­мо­кра­ти­ја, а, да, да... ка­же мо­ја бив­ша де­вој­ка од ка­да су је осло­бо­ди­ли за га­же­ње труд­ни­це ван пе­шач­ког пре­ла­за... ко­ла ми ни­ка­да ни­је вра­ти­ла... „ба­ци­ла се, бра­те...” Бр­зи­не у Х, ка­ко је об­ја­снио Га­ги у „На­ци­о­нал­ној кла­си”, са­вла­да­ла је у пр­вој де­ка­ди ми­ле­ни­ју­ма, са­да Х-ара... та де­вој­ка... Не­го ни­сам то хтео, већ – де­мо­кра­ти­ја и во­жња, коп­ка ме то.

Ако Са­у­диј­ке ни­су мо­гле да во­зе ко­ла до ју­че зар то ни­је угње­та­ва­ње? Ми­слим, за­што њих ни­су бом­бар­до­ва­ли? Ка­ко се не по­бу­ни­ше аме­рич­ке же­не, ка­ко не ре­ко­ше стоп ди­вља­штву, за­што да Са­у­диј­ке про­пу­сте пре­див­не при­зо­ре скве­ро­ва где, док на на­шим сви­ра му­зи­ка, на њи­хо­вим, са­у­диј­ским, не аме­рич­ким, брч­ка­ју се од­се­че­не жен­ске гла­ве ко­ји­ма син ни­је дао до­зво­лу да се во­зе око во­до­ско­ка.

 

***

– Ми не во­ди­мо еви­ден­ци­ју о по­ги­ну­лим ци­ви­ли­ма – ре­као је оно­мад ге­не­рал То­ми Френкс, ко­ман­дант аме­рич­ких сна­га у Ав­га­ни­ста­ну и у Ира­ку и окол­ним зе­мља­ма.

Е са­да, за­ми­сли­те у ка­квој опа­сно­сти се на­ла­зи пла­не­та кад та­квој бу­да­ли да­те нео­гра­ни­че­ну власт!

Упр­кос то­ме што Аме­ри­ка не­ма ни во­ље ни вре­ме­на да бро­ји ци­вил­не жр­тве, оне због то­га ни­су не­ста­ле.

На­про­тив, сва­ко­га да­на у осло­бо­ђе­ном и де­мо­крат­ском Ира­ку де­се­ти­не љу­ди се раз­ба­шка­ри на не­ком град­ском тр­гу. Ба­шка ру­ке, ба­шка но­ге...

Ето, пре­кју­че у две екс­пло­зи­је три­ста мр­твих, пет­сто ра­ње­них!

Не­што се ми­слим, тај Са­дам Ху­се­ин, смрад, уби­ца, дик­та­тор, ка­са­пин, ипак ни­је по­сти­зао та­кав днев­ни про­сек. Хо­ћу да ка­жем, да је жив, имао би шта да на­у­чи од осло­бо­ди­ла­ца...

А осло­бо­ди­о­ци одо­ше ку­ћи!

Осло­бо­ди­ли су Ирак од наф­те, од­не­ли су из ко­лев­ке ци­ви­ли­за­ци­је то што се за­те­кло по му­зе­ји­ма, по­не­ста­ло је и зла­та, не­ка­ко са­ма пла­ти­ца ни­је до­вољ­на да би се бра­нио ин­те­рес Аме­ри­ке на два­де­сет хи­ља­да ки­ло­ме­та­ра уда­ље­но­сти од не­ке се­лен­дре у Тек­са­су.

Свет је до­био но­ву де­мо­крат­ску и уни­ште­ну зе­мљу, с пер­спек­тив­ним гра­ђан­ским ра­том, САД пре­сти­жно ли­дер­ство у бро­ју уби­је­них љу­ди без раз­ло­га а аме­рич­ки гра­ђа­ни сто­ти­нак но­вих се­риј­ских уби­ца с ви­јет­нам­ским син­дро­мом. То су они сла­би­ћи што по­сле уби­ја­ња не мо­гу да спа­ва­ју.

Ах, да, и де­сет хи­ља­да „по­врат­ни­ка” у ли­ме­ном сан­ду­ку уви­је­ном у на­ци­о­нал­ну за­ста­ву.

Али, о мр­твим (Аме­ри­кан­ци­ма), све нај­бо­ље!

 

***

Куд ли сам ја од­лу­тао!? А, у че­твр­так је пе­ти ок­то­бар.

А, да, ја да вам ка­жем. 

Ште­то­чи­не, то сте ви, ште­то­чи­не, а знам да сте ште­то­чи­не где год да сте пип­ну­ли. Мно­ге ум­не љу­де ко­ји су зна­ли пут ви сте за­тр­ли. И са­да ви­ди­те шан­су, бе­о­град­ске из­бо­ре. Не за­то што је власт сме­њи­ва, то је у ре­ду, већ ни­јед­на власт не­ће би­ти сме­ње­на ва­шом во­љом а ва­шом сна­гом сва­ка­ко не.

Ви сте олош то је ја­сно, ’ајд здра­во.

 

***

Нај­бо­љи ђа­ци аме­рич­ких и дру­гих вој­них ака­де­ми­ја бом­бар­до­ва­ли су Ср­би­ју оно­га да­на ка­да су ишли на по­сао док су на­ши му­шкар­ци ишли на по­сао а же­не на пи­ја­цу, та­да још ни­смо мо­ра­ли да се оба­зи­ре­мо на род­не раз­ли­ке а ни­сте ни ви за­то што су бом­бе би­ле сви­ма на­ме­ње­не, зар не, Бе­о­град и Ср­би­ју те у ак­ци­ји ми­ло­ср­ђа уби­ли око се­дам и по хи­ља­да љу­ди, а љу­ди су и му­шкар­ци и же­не. То им је био као ди­плом­ски, за­вр­шни рад, као пред­ста­ва сту­де­на­та фа­кул­те­та ле­пих умет­но­сти.

За так­ти­ку су до­би­ли чи­сту де­сет­ку јер су се опре­де­ли­ли за ба­ца­ње бом­би из ве­ли­ких ви­си­на па ди­плом­ци ни­су има­ли гу­би­та­ка. Гу­би­ци ме­ђу ци­вил­ним ста­нов­ни­штвом свр­ста­ни су под ко­ла­те­рал­ну ште­ту па су се и ту из­ву­кли без не­га­тив­ног бро­ја­ња.

Што се стра­те­ги­је ти­че опет де­сет­ка, иза­бра­ли су Бе­о­град, отво­ре­ни град, европ­ски град и пра­те­ћим ра­за­ра­њи­ма ви­ше упла­ши­ли Фран­цу­зе и Нем­це не­го Шу­ма­дин­це и Ју­жно­пру­га­ше...

По­ги­ну­ло је љу­ди ко­ли­ко је по­ги­ну­ло, сру­ше­но је то што је сру­ше­но, од ка­сет­них бом­би и да­нас ги­ну се­ља­ци по њи­ва­ма око Алек­син­ца и ски­ја­ши на Ко­па­о­ни­ку, а у Ср­би­ји кад не­ко умре од ра­ка ка­же се да је умро при­род­ном смр­ћу.

Ср­би­ја гр­ца у бе­ди а под вла­шћу ви­зи­о­на­ра ко­ји пред зах­те­ви­ма праг­ма­тич­не по­ли­ти­ке штан­цу­ју опро­штај­ни­це гре­хо­ва и уз по­љуп­це их де­ле ам­ба­са­до­ри­ма шатл ди­пло­ма­ти­је, но­бе­лов­ци­ма...

Али шта је то на­спрам сре­ће шип­тар­ске де­чи­це ко­ја са­да мо­гу не­сме­та­но да се игра­ју у свом про­ши­ре­ном дво­ри­шту, шта је пат­ња пре­ма осме­ху книн­ског до­мо­љу­ба док је пуц­ња­вом ис­пра­ћао ко­ло­не сво­јих ком­ши­ја ко­ји су вра­ћа­ли Ср­би­ји бла­то ко­је су не­ка­да дав­но у Ли­је­пу њи­хо­ву на опан­ци­ма уне­ли...

И че­му и се они ко­ји се ра­ду­ју ра­ду­ју...¶

Коментари3
d6ffc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Iako lično preferiram stil pisanja autora mislim da je forma humoreske ipak NE adekvatna jer vređa verska ali i ženska osećanja ljudi koji ne pripadaju hrišćanskoj civilizaciji i kulturi, to je ipak stvar vaspitanja i lične kulture da moramo poštovati drugačije stavove bez obzira na svoje mišljenje.
Сале Земунац
@Sasa Trajkovic Сада ћу ја као што је у школи: ''Шта је писац хтео да каже?''. Није поента како живе људи у Саудијској Арабији, нити је неко од нас одавде то потенцирао, већ какав је однос ''нама драгих демократских земаља'' на челу са САД према свему у Саудијској Арабији и према ''ситницама'' код других. Двоструки стандарди за пример!
lazar
pa nije ni jedna od njih kriva sto se rodila kao zena u takvom naopakom drustvu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља