среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ИНТЕРВЈУ: ПРОКОПИС ПАВЛОПУЛОС, председник Грчке

Скопље и Тирана сами поткопавају своје шансе за улазак у ЕУ

Желимо да живимо као пријатељи и као добри суседи, али смо, такође, спремни да, ако затреба, штитимо наше националне интересе и питања која нису само наша, већ су и питања Уније
Аутор: Јасмина Павловић Стаменић недеља, 01.10.2017. у 22:00
Прокопис Павлопулос, председник ГрчкеФото званични сајт председника Грчке

Пошто нас је пре четири године посетио Карлос Папуљас, у Београд ће данас опет доћи председник Грчке – Прокопис Павлопулос. Традиционално добри односи две земље у међувремену су учвршћивани и сусретима највиших српских званичника с грчким премијером Алексисом Ципрасом.

Али, Павлопулосова посета има додатан значај због горућих заједничких тема о којима ће вероватно разменити мишљења с председником Србије Александром Вучићем – покушаја да се промене границе на Балкану, евроинтеграција земаља из региона, као и будуће структуре Европске уније, о чему се навелико дебатује и у кључним престоницама континента.

Наше земље везује дугогодишње пријатељствоУ посету Србији долазите у години у којој се обележава 150. годишњица од потписивања Уговора о савезу и пријатељству... Какву поруку из Грчке доносите српском народу?

Трајна жеља грчког народа је да се и даље, независно од политичких промена које су потпуно нормалне у једној демократској држави, настави хармонична сарадња два народа и две земље у корист мира, демократије и основних људских права. Желимо да наставимо нашу сарадњу на учвршћивању мира, безбедности и на доследном спровођењу међународног права у нашем окружењу, на Балкану, шаљући уједно свим суседима поруку да пријатељство и добросуседски односи зависе искључиво од искреног испуњавања ових обавеза. Што се тиче наших суседа који настоје да уђу у ЕУ, ова порука има додатни значај јер цео процес њиховог уласка подразумева испуњење наведених обавеза – сам по себи се не подразумева

.

У последње време јачају наши билатерални односи, све је боља привредна сарадња, али има још много неискоришћених потенцијала. Шта може да се учини да се то промени и да економске везе буду бар приближно јаке као пријатељство и подршка које Грчка пружа Србији на њеном европском путу?

Обе земље имају заједнички интерес да даље развијају односе и сарадњу на свим нивоима. Темељи су већ постављени и перспективе су изузетно позитивне, на чему су успешно ангажоване обе владе и надлежна министарства. Зато сам сигуран да ће то све ускоро донети веома добре резултате.

Како видите улоге Србије и Грчке на Балкану, али и шире?

Кроз заједнички пут Србија и Грчка су показале да поштују историјску улогу коју имају у учвршћивању мира, безбедности и међународне правде на Балкану. Ово је регион који има огроман геополитички значај не само за нас већ и за целу Европу али и шире. Ту улогу наше две земље треба да наставе да играју доследно и ефикасно.

Подржали сте идеју нове европске архитектуре, Европе с много више солидарности и јединства, о чему сте разговарали и с француским председником Макроном?

Подржавам ову архитектуру јер то произлази из порекла и суштине ЕУ. Ова архитектура је услов потпуног европског уједињења. Не треба заборавити да је солидарност принцип на којем је базирана оснивачка декларација Шумана из 1950. Она је у основи свих каснијих декларација које су одређивале и још одређују институционални и политички правац ЕУ. Осим тога, солидарност је такође правило у оквиру европског правног поретка. Не треба заборавити да је принцип солидарности обезбеђен у најмање 15 конкретних прописа примарног европског права у свим областима, надлежностима и активностима органа ЕУ.

Подржавам идеју нове европске архитектуре, с више солидарности и јединства, јер она произлази из оснивачких принципа Уније

Међународни кредитори нису били најпоштенији према вашој земљи. Притисци и нови услови које вам постављају настављају се. Ускоро вас очекује сусрет с Кристин Лагард, директорком ММФ-а. С колико оптимизма гледате на могућност олакшица за излазак из дужничке кризе?

Сада када је правац Грчке у ЕУ, нарочито у такозваном тврдом језгру у еврозони, прецизиран и о томе се не може преговарати – сад остављамо иза нас све из прошлости и нашим партнерима поручујемо следеће: Грчка испуњава и испуњаваће потпуно своје преузете обавезе у оквиру програма. Али, радиће то на основу правила pacta sunt servanda („споразуми се морају поштовати”). И наши партнери су дужни да испуне своје обавезе и сигуран сам да ће тако урадити. То се односи и на олакшање грчког јавног дуга, увек уз пуно поштовања правила ЕСМ.

Oтворено говорите о међународним проблемима и сложеним односима са суседима... С Албанијом, Скопљем, Турском, коју сте више пута опомињали због провокација.

Ставови Грчке о овим питањима су потпуно јасни и у складу с међународним и европским правом. Грчка је неодвојиви члан ЕУ и из тога произлази и да своја национална питања решава у оквиру принципа ЕУ и на основама европског права. Када је реч о кипарском проблему, који представља међународно и углавном европско питање, настојимо да се у што краћем року постигне праведно и витално решење. Кипарска република као пуноправни члан ЕУ не може да се замисли с ограниченим суверенитетом, до чега би дошло у случају останка окупационих војних снага и старомодне гаранције њених права кроз активност трећих држава.

То је супротно сваком поимању међународног и европског права и тиме би се, када је реч о суверенитету државе чланице ЕУ, створио опасан и катастрофалан преседан. Када је реч о грчким границама, с посебним освртом на оне у Егеју, Лозански споразум према међународном праву треба потпуно да поштују све стране. Свака сумња у то, директна или индиректна, као што се може претпоставити, незамислива је и неприхватљива. Јер када се у сумњу доводи питање граница Грчке, то је довођење у сумњу и свих граница ЕУ. Хоћу да нагласим да ми увек пружамо руку пријатељстава и добросуседства Турској јер желимо једну демократску, просперитетну Турску, која ће имати европску перспективу, за шта је претпоставка да Турска на потпуно искрен начин докаже поштовање међународног и европског права у целини. Ако се то не деси, онда није могуће изградити право пријатељство. Пријатељства се граде на искреним основама и кроз поштовање међународног и европског права. Ми желимо да живимо као пријатељи и као добри суседи али смо, такође, спремни да, ако затреба, штитимо наше националне интересе, питања која, као што сам сам рекао, нису само наша већ су и питања ЕУ.

Када је реч о Бившој Југословенској Републици Македонији, постаје јасно да све док она инсистира на коришћењу имена које, осим што је изазивачко фалсификовање историје, повлачи за собом и иредентизам, сама поткопава своју европску перспективу. Европска пракса искључује земље кандидате које на било који начин доводе у сумњу статус кво граница чланица ЕУ. Слична је и порука Грчке Албанији: када се чине дела супротна европским правилима, као недавно сурово кршење основних људских права и нарочито права на имовину (реч је о кршењу права грчке мањине у случајевима када се руше њихове куће – прим. „Политике”), наш сусед поткопава своју европску перспективу.

Често сте у ситуацији да мирите ставове политичких лидера у земљи и вешто успевате да сачувате политичку стабилност. Како вам то полази за руком?

То је моја улога према уставу и тако је и вршим, узимајући у обзир и традицију коју су формирали моји поштовани претходници. Дужан сам да истакнем одлучујући допринос свих демократских политичких снага Грчке које су ме, без обзира на разлике у политичким ставовима, потпуно подржале у настојањима да се постигну велики национални циљеви.

Како се осећате као председник за кога и владајућа партија, али и опозиција, кажу да је прави избор?

Допринос сваког председника републике, дакле и мој, биће оцењен на крају мандата. До тада, нико не може да извуче сигурне закључке, поготово не ја. Увек имам на уму стару античку изреку – не говоримо о ловорикама пре времена.

 


Коментари4
7b038
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kanalizacija
Hvala lepo Politici i Grckoj i Srbiji sto su spomenili 150 godisnicu dogovora Kraljevine Srbije i Grcke ! Hiljada puta hvala. Znaci radi se o dogovoru potpisan u 1867-oj godini. Jaooo kako je lepa i interesantna ta istorija, ta povijest (ja bih radije da upotrebim slovensku rec, makar i bila hrvatska). U te 1867-me godine Makedonija je jos bila Makedonija kao sto je bila poznata u zapadnu i istocnu povijest, ona Aleksandrova od prije 2288 godina. Ali poslije 45 godina ta stara, istorijska/povijesna Makedonija nestaje u 1912 godine zahvaljujuci Prvom i Drugom Balkanskih Ratova izmedju Grka, Srba i Bugara. I tako Makedonija postaje i ostade podeljena na tri delove izmedju Srbije, Grckeci Bugarske, uz blagoslov tadasnje kraljevine evrope i Rusiju (Bukureski Dogovor 1913 god). Rekao sam vam da je povijest doista jako zanimljiva! Izvol'te sada ko hoce pa neka menja povijest, al' to sto bilo bilo je. ps. Jer boli istina Politika? Opet ceta sa cenzurom? Ali povijest ne mozete promijeniti.
Sasa Trajkovic
Nadam se da će ova vlast dostojanstveno primiti u posetu ovog velikog prijatelja srpskog naroda i poželeti mu dobrodošlicu dostojnu pravih istorijskih prijatelja. Grčka je zemlja koja deli problem Makedonije i Albanije sa nama potrebno je ta pitanja rešavati u savezu sa dokazanim prijateljima.
MEROPS
Ova desavanja u Spaniji,ranija u V.Britaniji,Italiji,glupe radnje sa kobajagi izbeglicama iz belog sveta na Evropski kontinent,zatim n,eposlusnost Mađarske,Ceske,da ne prime te izbeglice loje su organizovane i veoma dobro snabdevene novcem i upustvima pokazuje da je EU tvorevina nesavrsena i vođena od ljudi koji neznaju ili ne zele da je vode u smeru stvaranja Evropske drzave iz njima znanih razloga.A EU da bi bila stvarna drzava,a to ne zeli,pod hitno ni morala sve drzave na Evropskom kontinentu da da stavi u jednu zonu,stvori sopstvenu policiju.stvori sopstvenu vojsku i administraciju i na organizovanim izbora izabere vladu.predsednika te novoformirane drzave,i na taj nacin spreci sva ova desavanja na kontinentu.Ali ocigledno da to nekome nije u intersu.
MilanM
Nije Karlos nego Karolos Papuljas...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља