петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:14
КАЛЕМЕГДАН

При крају радови на чесми и турбету

Ускоро треба да буде завршено уређење два споменика османлијске историје.- Биће поправљено и степениште које је пројектовала Јелисавета Начић
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 02.10.2017. у 09:45
Пашино турбе (фото Д. Јевремовић)

Обнова два споменика на Београдској тврђави – чесме Мехмед-паше Соколовића и Дамад Али-пашиног турбета, која је почела 29. маја, приводи се крају. Највећи део радова већ је завршен и очекује се да ће турбе и чесма на Калемегдану, уз присуство високих званица из Турске и Србије, свечано бити отворени у октобру.

Пројекте и извођење радова финансира ТИКА (Турска агенција за међународни развој и сарадњу), која је до сада у обнову ова два споменика из османлијске прошлости уложила више од 497.000 евра. Град Београд и Градски завод за заштиту споменика, у сарадњи са ТИКА-ом и пројектантском кућом из Републике Турске „Екол мимарлик”, укључени су у посао и израду планова по којима се изводе радови.

Чесма Мехмед-паше Соколовића налази се на Горњем граду Београдске тврђаве и смештена је поред калдрмисане стазе која води кроз Дефтердареву капију у Доњи град. Ова успомена на великог везира дуго је била затрпана земљом и ван функције. Део њене лепоте посетиоци Калемегдана могли су да виде тек од осамдесетих година прошлог века. Сада се она обнавља како би јој био враћен стари сјај.

– Послови у вези са чесмом су при крају. Ових дана очекујемо да из Турске стигне и метални зид од такозваног кортен челика. Он ће имати две функције, прва је естетска, јер пружа изглед патине, а друга статичка. Зид је дугачак двадесетак метара, а висок два метра. Крај чесме ће бити постављене и клупе како би посетиоци могли да седну, одморе и уживају у погледу – кажу из канцеларије ТИКА-е у Београду. Ова агенција је пре неколико година обновила и Шеик-Мустафино турбе, испод Академског парка.

Осим чесме, при крају је и уређење Дамад Али-пашиног турбета, које је недалеко од чесме. Већ су промењене све електроинсталације у објекту, урађена је дренажа, измењен кров, обављена унутрашња и спољна конзервација.

– Највећи проблем у турбету била је влага. Кров израђен од ћерамиде је попуцао па се влага сливала у унутрашњост објекта. Како није била урађена дренажа, вода није отицала, већ се сакупљала и уништила дрвени под. Због тога смо уклонили ћерамиду, која и није била оригинални покривач, и уместо ње поставили оловну покривку. Уместо дрвеног пода, уграђене су коцке од цигле, а заменили смо и дрвену прекривку на гробу – објашњавају у ТИКА-и. Остало је да се уреде приступне стазе, посади цвеће и постави светлосна декорација која ће турбе обасјавати и са крова и са земље.

Осим што је финансирала обнову два споменика из османлијске историје на овим просторима, ТИКА ће уложити новац и у уређење запуштеног Малог степеништа преко пута француске амбасаде које је пројектовала Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији.

– За степениште смо сазнали приликом сарадње са надлежнима из Основне школе „Краљ Петар”, где смо учествовали у обнови информатичких кабинета. Погледали смо га и одлучили да финансирамо његово уређење. Пројектна документација је већ готова, на реду је одабир извођача, па се надамо да ће и степениште бити завршено када турбе и чесма. Тако ће се добити лепо уређена историјска целина на Калемегдану – рекли су у канцеларији ТИКА-е.

За уређење степеништа ова турска агенција издвојила је око 145.000 евра.

– Наш циљ није да улажемо и обнављамо само османлијске споменике, већ да помогнемо уређење и српског културног наслеђа. На тај начин порашће и туристичка посета, а самим тим и економска добит ће бити већа. А број туриста расте. Према подацима Туристичке организације Србије, у последње три године туристи из Турске најбројнији су када је реч о посети Србији – истичу у ТИКА-и.

 

Једина преостала везирова задужбина

Чесма Мехмед-паше Соколовића подигнута је 1576/67. године и представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. Смештена је непосредно уз остатке унутрашњег утврђења поред калдрмисане стазе која води кроз капију ка Доњем граду. Објекат је правоугаоне основе. Екстеријер је урађен од правилно обрађеног камена. На централној и југозападној страни налазе се три нише и корито од камених плоча са венцем.

Мехмед - пашина чесма (Фото Жељко Јовановић)

Мехмед-пашина чесма била је затрпана до 1938. године када су на њој изведени први конзерваторски радови. У току 1960. године извршени су додатни радови. Приликом археолошких ископавања 1979. године откривена је фасада на којој су у потпуности сачуване украсне камене плоче. Том приликом откривено је и камено корито за воду. Међутим, трећа страна чесме није представљена, већ поново затрпана. Детаљни истраживачки радови обављени су у октобру 2015. године.

Дефтердарова капија и чесма Мехмед-паше Соколовића налазе се насупрот Сахат капије, готово на средини северозападног бедема Горњег града. Капија је добила назив у 18. веку према речи турског порекла којом се означава регионални заповедник финансија. Пашино турбеДамад Али-пашино турбе налази се на платоу Горњег града и један је од малобројних сачуваних споменика исламске архитектуре у Београду. Турбе је добило назив по великом везиру султану Ахмеду Трећем, Дамад Али-паши. Маузолеј је настао 1784. године над гробом београдског мухафиса Измет Мехмед-паше. Пошто је турбе знатно оштећено у Првом српском устанку, Марашли Али-паша га је обновио 1818. и 1819. године и посветио Дамад Али-паши. Касније су ту сахрањена и два мухафиса (заповедника) Београдске тврђаве: Селим-паша (1847) и Хасан-паша (1850).

Реч турбе потиче из турског језика и представља маузолеј који је подигнут за неког истакнутог, богатијег човека. Турбе на Калемегдану високо је седам метара, грађено је од камена, са правилном шестоугаоном основом, са дужином страна четири метра и пречником описаног круга од осам метара.

 


Коментари8
04013
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

у ствари
Није ми јасно шта цело лето раде на турбету, а толико је туриста било, и чему "свечано отварање" нечега што није изменило спољашњост - рађено је махом на темељима. Све време имам утисак да су измислили потребу за радовима да би узели паре од Турске.
Стефан
Могли би мало и наши да обнове сећање на великог светог деспота Стефана Лазаревића,оснивача Београда и онога који је град посветио Пресветој Богородици. Мало да се обнове хришћански и српски споменици.
Божидар
Пре доласка Турака, на подручју данашње Турске живели су антички Срби и други народи. Турци су их свирепо прогањали и уништавали. Нико у Турској данас не размишља о очувању успомене на велике српске владаре тог времена и на њихове градове и споменике. Трагови античких Срба и других народа у Малој Азији су одавно избрисани, чак и у нашем колективном памћењу. Те трагове би требало истраживати и обнављати успомену на античке Србе, јер су и они део нашег корена. Чему "враћање старог сјаја"пашином турбету и везировој чесми? Шта ако Ердоган саопшти да жели финансирати споменике београдским дахијама? Ко то у савременом свету обнавља спомен обележја својим некадашњим тиранима? Да се разумемо, обнављање и изградња Беогрдске тврђаве је нешто сасвим друго.
Милош Лазић
У Цариграду постоји истоветна чесма коју је такође подигао Соколи Мехмед-паша, како тамо памте Мехмед-пашу Соколовића, једног од тринаест великих везира српског порекла. Занимљиво је да се Турци никада нису побунили што паша диже чесме и гради мостове у свом родном крају државним парама или, што је још горе, уводи српски у употребу (уз турски, арапски и новолатински) и то као језик војске и дипломатије. Мало тога знамо о Турцима, а изгледа и о сопственој историји.
Препоручујем 28
proleter
Nadam se da ce posle tih intervencija, objekti i dalje ostati spomenici kulture.
Muradin Rebronja
@ Krme: Kažu da istoriju pišu pobednici. Veličaju ono što su oni radili a kriju ono što su drugi radili, osim lošeg, koji uvećavaju. Istina ima dva kraja i zbog toga i imamo tužioce i advokate. Zbog toga i javna glasila moraju da čuju obe strane. Jednostavno, falsifikat nije original. Istorija je prepuna primera a sada, zahvaljujući TV-eu, vidimo kako su političari govorili pre a kako sada. Mada, na primeru "našeg" Sulja, koji jedno govori kada je na vlasti a drugo kada je u opoziciji, možemo da vidimo kako se pravi blesav, kao da to nije govorio, a pritom ni da trepne. A da kaže "Jeste to sam tada hesapio (mislio) i govorio nego sam se sada popišmanio pa mislim ovako...". Kad mogu sportisti da prave "greške u koracima", mogu i političari da prave greške u svojoj profesiji, zar ne? U mojoj profesiji, kada napravimo neko jelo koje se gostu ne sviđa, mi kažemo "Izvinite, donećemo vam nešto drugo i/ili vam to nećemo naplatiti". Uzgred, naša najveća greška je kada gost ode nezadovoljan.
Препоручујем 3
Krme
Naravno Muradine, Istorija ne počinje od nas i ona se ne može menjati (može se falsifikovati ali ne za dugo, po sistemu da su u lažima kratke noge). Bas me zanima sta sve mislite kad kazete podrazumeva pod time falsifikovati!
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља