субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.10.2017. у 09:45 Бранка Васиљевић
КАЛЕМЕГДАН

При крају радови на чесми и турбету

Ускоро треба да буде завршено уређење два споменика османлијске историје.- Биће поправљено и степениште које је пројектовала Јелисавета Начић
Пашино турбе (фото Д. Јевремовић)

Обнова два споменика на Београдској тврђави – чесме Мехмед-паше Соколовића и Дамад Али-пашиног турбета, која је почела 29. маја, приводи се крају. Највећи део радова већ је завршен и очекује се да ће турбе и чесма на Калемегдану, уз присуство високих званица из Турске и Србије, свечано бити отворени у октобру.

Пројекте и извођење радова финансира ТИКА (Турска агенција за међународни развој и сарадњу), која је до сада у обнову ова два споменика из османлијске прошлости уложила више од 497.000 евра. Град Београд и Градски завод за заштиту споменика, у сарадњи са ТИКА-ом и пројектантском кућом из Републике Турске „Екол мимарлик”, укључени су у посао и израду планова по којима се изводе радови.

Чесма Мехмед-паше Соколовића налази се на Горњем граду Београдске тврђаве и смештена је поред калдрмисане стазе која води кроз Дефтердареву капију у Доњи град. Ова успомена на великог везира дуго је била затрпана земљом и ван функције. Део њене лепоте посетиоци Калемегдана могли су да виде тек од осамдесетих година прошлог века. Сада се она обнавља како би јој био враћен стари сјај.

– Послови у вези са чесмом су при крају. Ових дана очекујемо да из Турске стигне и метални зид од такозваног кортен челика. Он ће имати две функције, прва је естетска, јер пружа изглед патине, а друга статичка. Зид је дугачак двадесетак метара, а висок два метра. Крај чесме ће бити постављене и клупе како би посетиоци могли да седну, одморе и уживају у погледу – кажу из канцеларије ТИКА-е у Београду. Ова агенција је пре неколико година обновила и Шеик-Мустафино турбе, испод Академског парка.

Осим чесме, при крају је и уређење Дамад Али-пашиног турбета, које је недалеко од чесме. Већ су промењене све електроинсталације у објекту, урађена је дренажа, измењен кров, обављена унутрашња и спољна конзервација.

– Највећи проблем у турбету била је влага. Кров израђен од ћерамиде је попуцао па се влага сливала у унутрашњост објекта. Како није била урађена дренажа, вода није отицала, већ се сакупљала и уништила дрвени под. Због тога смо уклонили ћерамиду, која и није била оригинални покривач, и уместо ње поставили оловну покривку. Уместо дрвеног пода, уграђене су коцке од цигле, а заменили смо и дрвену прекривку на гробу – објашњавају у ТИКА-и. Остало је да се уреде приступне стазе, посади цвеће и постави светлосна декорација која ће турбе обасјавати и са крова и са земље.

Осим што је финансирала обнову два споменика из османлијске историје на овим просторима, ТИКА ће уложити новац и у уређење запуштеног Малог степеништа преко пута француске амбасаде које је пројектовала Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији.

– За степениште смо сазнали приликом сарадње са надлежнима из Основне школе „Краљ Петар”, где смо учествовали у обнови информатичких кабинета. Погледали смо га и одлучили да финансирамо његово уређење. Пројектна документација је већ готова, на реду је одабир извођача, па се надамо да ће и степениште бити завршено када турбе и чесма. Тако ће се добити лепо уређена историјска целина на Калемегдану – рекли су у канцеларији ТИКА-е.

За уређење степеништа ова турска агенција издвојила је око 145.000 евра.

– Наш циљ није да улажемо и обнављамо само османлијске споменике, већ да помогнемо уређење и српског културног наслеђа. На тај начин порашће и туристичка посета, а самим тим и економска добит ће бити већа. А број туриста расте. Према подацима Туристичке организације Србије, у последње три године туристи из Турске најбројнији су када је реч о посети Србији – истичу у ТИКА-и.

 

Једина преостала везирова задужбина

Чесма Мехмед-паше Соколовића подигнута је 1576/67. године и представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. Смештена је непосредно уз остатке унутрашњег утврђења поред калдрмисане стазе која води кроз капију ка Доњем граду. Објекат је правоугаоне основе. Екстеријер је урађен од правилно обрађеног камена. На централној и југозападној страни налазе се три нише и корито од камених плоча са венцем.

Мехмед - пашина чесма (Фото Жељко Јовановић)

Мехмед-пашина чесма била је затрпана до 1938. године када су на њој изведени први конзерваторски радови. У току 1960. године извршени су додатни радови. Приликом археолошких ископавања 1979. године откривена је фасада на којој су у потпуности сачуване украсне камене плоче. Том приликом откривено је и камено корито за воду. Међутим, трећа страна чесме није представљена, већ поново затрпана. Детаљни истраживачки радови обављени су у октобру 2015. године.

Дефтердарова капија и чесма Мехмед-паше Соколовића налазе се насупрот Сахат капије, готово на средини северозападног бедема Горњег града. Капија је добила назив у 18. веку према речи турског порекла којом се означава регионални заповедник финансија. Пашино турбеДамад Али-пашино турбе налази се на платоу Горњег града и један је од малобројних сачуваних споменика исламске архитектуре у Београду. Турбе је добило назив по великом везиру султану Ахмеду Трећем, Дамад Али-паши. Маузолеј је настао 1784. године над гробом београдског мухафиса Измет Мехмед-паше. Пошто је турбе знатно оштећено у Првом српском устанку, Марашли Али-паша га је обновио 1818. и 1819. године и посветио Дамад Али-паши. Касније су ту сахрањена и два мухафиса (заповедника) Београдске тврђаве: Селим-паша (1847) и Хасан-паша (1850).

Реч турбе потиче из турског језика и представља маузолеј који је подигнут за неког истакнутог, богатијег човека. Турбе на Калемегдану високо је седам метара, грађено је од камена, са правилном шестоугаоном основом, са дужином страна четири метра и пречником описаног круга од осам метара.

 

Коментари8
94174
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

у ствари
Није ми јасно шта цело лето раде на турбету, а толико је туриста било, и чему "свечано отварање" нечега што није изменило спољашњост - рађено је махом на темељима. Све време имам утисак да су измислили потребу за радовима да би узели паре од Турске.
Стефан
Могли би мало и наши да обнове сећање на великог светог деспота Стефана Лазаревића,оснивача Београда и онога који је град посветио Пресветој Богородици. Мало да се обнове хришћански и српски споменици.
Божидар
Пре доласка Турака, на подручју данашње Турске живели су антички Срби и други народи. Турци су их свирепо прогањали и уништавали. Нико у Турској данас не размишља о очувању успомене на велике српске владаре тог времена и на њихове градове и споменике. Трагови античких Срба и других народа у Малој Азији су одавно избрисани, чак и у нашем колективном памћењу. Те трагове би требало истраживати и обнављати успомену на античке Србе, јер су и они део нашег корена. Чему "враћање старог сјаја"пашином турбету и везировој чесми? Шта ако Ердоган саопшти да жели финансирати споменике београдским дахијама? Ко то у савременом свету обнавља спомен обележја својим некадашњим тиранима? Да се разумемо, обнављање и изградња Беогрдске тврђаве је нешто сасвим друго.
Милош Лазић
У Цариграду постоји истоветна чесма коју је такође подигао Соколи Мехмед-паша, како тамо памте Мехмед-пашу Соколовића, једног од тринаест великих везира српског порекла. Занимљиво је да се Турци никада нису побунили што паша диже чесме и гради мостове у свом родном крају државним парама или, што је још горе, уводи српски у употребу (уз турски, арапски и новолатински) и то као језик војске и дипломатије. Мало тога знамо о Турцима, а изгледа и о сопственој историји.
proleter
Nadam se da ce posle tih intervencija, objekti i dalje ostati spomenici kulture.
Muradin Rebronja
@ Krme: Kažu da istoriju pišu pobednici. Veličaju ono što su oni radili a kriju ono što su drugi radili, osim lošeg, koji uvećavaju. Istina ima dva kraja i zbog toga i imamo tužioce i advokate. Zbog toga i javna glasila moraju da čuju obe strane. Jednostavno, falsifikat nije original. Istorija je prepuna primera a sada, zahvaljujući TV-eu, vidimo kako su političari govorili pre a kako sada. Mada, na primeru "našeg" Sulja, koji jedno govori kada je na vlasti a drugo kada je u opoziciji, možemo da vidimo kako se pravi blesav, kao da to nije govorio, a pritom ni da trepne. A da kaže "Jeste to sam tada hesapio (mislio) i govorio nego sam se sada popišmanio pa mislim ovako...". Kad mogu sportisti da prave "greške u koracima", mogu i političari da prave greške u svojoj profesiji, zar ne? U mojoj profesiji, kada napravimo neko jelo koje se gostu ne sviđa, mi kažemo "Izvinite, donećemo vam nešto drugo i/ili vam to nećemo naplatiti". Uzgred, naša najveća greška je kada gost ode nezadovoljan.
Krme
Naravno Muradine, Istorija ne počinje od nas i ona se ne može menjati (može se falsifikovati ali ne za dugo, po sistemu da su u lažima kratke noge). Bas me zanima sta sve mislite kad kazete podrazumeva pod time falsifikovati!
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља