Дан након што су грађани изгласали отцепљење на референдуму који је шпанска жандармерија пробала да заустави физичким обрачуном са бирачима, каталонска влада није прогласила независност, већ је позвала Европску унију (ЕУ) да престане да склања поглед од „тешких облика насиља” шпанске државе према Каталонцима.

Влада у Барселони саопштила је да је плебисцит био „валидан и обавезујући” и да ће се поштовати воља народа, али није објаснила када би могла да прогласи независност. Затражила је међународно посредовање зарад решавања проблема са Мадридом, који сматра да се референдум није ни догодио јер је био противан шпанском уставу

Покрајински премијер Карлес Пуђдемонт затражио је да Шпанија повуче око 10.000 полицајаца и жандарма које је послала у регион и позвао ЕУ да казни Мадрид због понашања снага реда према каталонским бирачима. Барселона тврди да су централне снаге реда повредиле скоро 900 грађана, спречавајући их да дођу до бирачких места.

Снимци на којима шпански полицајци и жандарми туку ненаоружане каталонске гласаче обишли су свет, призивајући у сећање мрачну прошлост, кад је земља живела под диктатуром Франсиска Франка. Снаге реда гађале су старије људе, родитеље с малом децом и друге Каталонце гуменим мецима, тукле пендрецима и вукле за косу, истерујући их са биралишта.

Мадрид је тврдио да је морао да спречи одржавање нелегалног референдума, али је успео да затвори нешто више од 300 од 2.300 бирачких места. За независност је гласало више од 90 одсто изашлих на биралишта, а излазност је била око 40 одсто.

Шпански премијер Маријано Рахој годинама је игнорисао захтеве Барселоне па је земља стигла до тачке када проблем више не може да се игнорише, утисак је који преовлађује у шпанским медијима. Аналитичари оцењују да је ова најдубља криза од Франкове смрти и да је Рахој ојачао аргументе сепаратиста. Страхује се да је ово почетак немира у Каталонији, а врло вероватно и у Баскији. Хиљаде људи демонстрирале су јуче у Барселони против полицијске бруталности, а за данас је у региону заказан генерални штрајк.

Иако је Пуђдемонт поручио Европи да је оно што се дешава у Каталонији и европски проблем, из Европе нису стигле речи бодрења. Европска комисија је истакла да је референдум био нелегалан по шпанским законима, истичући да је то унутрашње питање Шпаније, али и додала да „насиље никада не може бити инструмент политике”.

„За Европску комисију, као што је то председник Жан-Клод Јункер више пута изјавио, ово је унутрашње питање за Шпанију, које се мора решавати у складу са уставним поретком Шпаније”, наводи се у саопштењу ЕК.

Ништа се није променило и Каталонија остаје део Шпаније, поновио је Мадрид. А шта ако Барселона наредних дана ипак прогласи одвајање? Како полиција и жандармерија нису успеле да спрече гласање, лист „Мундо” наводи да Рахоју једино још преостаје да укине каталонску аутономију, преузме контролу над покрајином и тако спречи тамошњи парламент да прогласи отцепљење. Најјача опозициона партија, Шпанска социјалистичка радничка странка (ПСОЕ), која се противи каталонској независности, поручује конзервативном премијеру да не доводи у питање аутономију јер би то могло да буде контрапродуктивно. Лидер ПСОЕ-а Педро Санчес казао је да су Рахој и Пуђдемонт „осрамотили земљу”. Вођа крајњег левичарског Подемоса Пабло Иглесијас изјавио је да је земља у страшној кризи, што се види и по томе да су се у Каталонији сукобили и тамошња аутономна полиција Мосос и снаге реда послате из Мадрида. Подемос се залаже за то да се с Каталонцима постигне споразум о референдуму попут оног који су имали Британија и Шкотска.

Мадридски „Паис” сматра да је до хаоса на улицама Барселоне и Ђироне дошло зато што Мосос није урадио свој посао и на време затворио бирачка места, па је морала да делује централна полиција. Лист наводи и да је проблем са Каталонијом очигледно ескалирао и да би сада морало да се размисли и о промени устава. Референдум је за централну владу ништаван јер је противуставан, а наводе се и нерегуларности, попут оних да су поједини грађани неколико пута гласали, да није било тачног бирачког списка и да су гласачке кутије одношене на тајне локације. Барселона истиче да је морала да се сналази јер је централна влада упорно саботирала процес, конфискујући гласачке листиће и обарајући интернет на дан гласања.

У анализама се наводи да је слањем жандармерије и батинањем гласача Мадрид навео и противнике независности или умерене Каталонце да преиспитају своје ставове. Градоначелница Барселоне Ада Колау није била једна од оних који су тражили одвајање, али је бранила став да Каталонци имају право да гласају. Она је позвала премијера Рахоја да поднесе оставку и истакла да су шпански полицајци криви и за сексуалне нападе на жене на бирачким местима. Рахојева влада губи медијски рат у свету јер најважнији медији извештавају о бруталности полиције над недужним гласачима. Фокус више није на сепаратизму, већ на основном демократском праву да се гласа. Пласирана је и прича да се земља враћа ауторитарним тенденцијама 42 године после смрти Франсиска Франка. Светски медији наводе и да се дешавања у Каталонији најбоље могу описати као грађанска непослушност и да су бројни Каталонци постали активисти и волонтери који су били два корака испред Мадрида.