четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.10.2017. у 22:00 Јована Рабреновић
ИНТЕРВЈУ Ђан Марија ГросПјетро, председник Управног одбора групе Интеза Санпаоло

Европски банкарски систем отпоран на кризу

Срп­ско бан­кар­ско тр­жи­ште има по­тен­ци­јал за раст, јер је ни­во за­сту­пље­но­сти бан­кар­ских услу­га, ис­ка­зан кроз од­нос кре­ди­та и БДП-а, у Ср­би­ји ис­под 50 од­сто, ка­же пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра гру­пе Ин­те­зе Сан­па­о­ло Ђан Ма­ри­ја Грос Пје­тро
Ђан марија Грос Пјетро (Фото Банка Интеза)

У Ср­би­ји Бан­ка Ин­те­за је при­сут­на од 2005. и ве­о­ма смо за­до­вољ­ни по­сло­ва­њем. У ме­ђу­вре­ме­ну је бан­ка, као во­де­ћа у зе­мљи, ко­ја сер­ви­си­ра ви­ше од 1,4 ми­ли­о­на кли­је­на­та и има тр­жи­шни удео по осно­ву укуп­не ак­ти­ве од 17 од­сто, за­бе­ле­жи­ла из­у­зе­тан учи­нак не са­мо у сми­слу по­слов­них ре­зул­та­та, већ и по спо­соб­но­сти да по­др­жи раз­вој ре­ал­ног сек­то­ра. Сма­трам да је Бан­ка Ин­те­за узор на тр­жи­шту Ср­би­је у по­гле­ду из­у­зет­ног ква­ли­те­та услу­га ко­је пру­жа гра­ђа­ни­ма и при­вре­ди. Осим то­га, за­хва­љу­ју­ћи спе­ци­ја­ли­зо­ва­ном при­сту­пу бан­ка је и по­у­здан парт­нер ита­ли­јан­ским ком­па­ни­ја­ма ко­је ин­ве­сти­ра­ју у Ср­би­ји и уче­сник у број­ним ини­ци­ја­ти­ва­ма чи­ји је циљ раз­вој еко­ном­ских од­но­са из­ме­ђу Ита­ли­је и Ср­би­је, ка­же у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра гру­пе Ин­те­зе Сан­па­о­ло Ђан Ма­ри­ја Грос Пје­тро.

Да ли ви­ди­те мо­гућ­но­сти за да­љи раст и ши­ре­ње бан­ке и у ком сме­ру? Да ли ће то би­ти ор­ган­ски раст или мо­жда пла­ни­ра­те да ку­пи­те још не­ку бан­ку у Ср­би­ји?

Тре­нут­но не пла­ни­ра­мо да ши­ри­мо по­сло­ва­ње у Ср­би­ји кроз спа­ја­ња или при­па­ја­ња дру­гих ба­на­ка. На­рав­но, мо­гућ­ност за да­љи раст по­сто­ји за­хва­љу­ју­ћи по­зи­тив­ним прог­но­за­ма у ве­зи са еко­ном­ским ци­клу­сом Ср­би­је, као и про­гре­сив­ном раз­во­ју тр­жи­шног при­сту­па бан­ке у по­гле­ду про­из­во­да, сер­ви­сног мо­де­ла, ди­стри­бу­тив­них ка­на­ла. У том сми­слу, тре­ба по­ме­ну­ти пла­ни­ра­ни по­че­так ра­да но­вог дру­штва за упра­вља­ње ин­ве­сти­ци­о­ним фон­до­ви­ма. 

Да ли по­сто­ји по­тен­ци­јал за да­ље ши­ре­ње срп­ског бан­кар­ског тр­жи­шта?

Срп­ско бан­кар­ско и фи­нан­сиј­ско тр­жи­ште сва­ка­ко има по­тен­ци­јал за да­љи раст у по­ре­ђе­њу са не­ким зре­ли­јим тр­жи­шти­ма. На при­мер, ни­во за­сту­пље­но­сти бан­кар­ских услу­га, ис­ка­зан кроз од­нос кре­ди­та и БДП-а, у Ср­би­ји из­но­си ис­под 50 од­сто. Сва­ка­ко сма­тра­мо да је кључ­на уло­га Бан­ке Ин­те­за да под­сти­че фи­нан­сиј­ски и еко­ном­ски раз­вој.

Ка­ко оце­њу­је­те укуп­ну си­ту­а­ци­ју у бан­кар­ском сек­то­ру у евро­зо­ни и ути­цај мо­не­тар­не по­ли­ти­ке Европ­ске цен­трал­не бан­ке? Да ли оче­ку­је­те да ће ЕЦБ уско­ро пре­ста­ти да при­ме­њу­је про­грам кван­ти­та­тив­них олак­ши­ца с об­зи­ром на бр­жи раст и по­ве­ћа­ње ин­фла­ци­је?

Бан­кар­ски сек­тор евро­зо­не је у знат­но бо­љем ста­њу у од­но­су на пе­ри­од ка­да је фи­нан­сиј­ска кри­за би­ла на вр­хун­цу. По­ли­ти­ка ЕЦБ-а је омо­гу­ћи­ла ре­фи­нан­си­ра­ње оба­ве­за и по­бољ­ша­ње ли­квид­но­сти по­је­ди­них де­ло­ва бан­кар­ског си­сте­ма по­чев од 2012. го­ди­не. Уз то, осно­ва­ни су Бан­кар­ска уни­ја и Је­дин­стве­ни над­зор­ни ме­ха­ни­зам ко­ји су по­ве­ћа­ли по­ве­ре­ње у бан­кар­ски си­стем чи­ји је циљ да оја­ча­ју ње­го­ву ду­го­роч­ну от­пор­ност на кри­зу. На­чел­но, по­зи­тив­ни ефек­ти ЕЦБ по­ли­ти­ке кроз кван­ти­та­тив­не олак­ши­це и не­га­тив­не сто­пе још увек пре­ма­шу­ју тро­шко­ве на­ста­ле по овом осно­ву. Ипак, иако је сма­ње­ње ка­мат­них сто­па до­при­не­ло зна­чај­ном сни­жа­ва­њу ни­воа не­из­ми­ре­них оба­ве­за по осно­ву кре­ди­та ши­ром евро­зо­не, нео­п­ход­но је да бан­кар­ски сек­тор про­на­ђе ре­ше­ње за про­бле­ма­тич­ну ак­ти­ву из пе­ри­о­да кри­зе и вра­ти се сво­јој при­мар­ној функ­ци­ји. У том сми­слу, уни­вер­зал­но ре­ше­ње тек тре­ба да бу­де до­го­во­ре­но. Ка­да је реч о за­вр­шет­ку Про­ду­же­ног про­гра­ма ку­по­ви­не хар­ти­ја од вред­но­сти ЕЦБ-а, оче­ку­је­мо да ће то би­ти ду­го­тра­јан про­цес и да ће би­ти окон­чан до кра­ја 2018. го­ди­не. За­пра­во, план је да се про­грам за­вр­ши до је­се­ни на­ред­не го­ди­не, уз мо­гућ­ност про­ме­не крај­њег да­ту­ма у за­ви­сно­сти од ма­кро­е­ко­ном­ских и ин­фла­тор­них про­јек­ци­ја. 

Јед­на од нај­е­фи­ка­сни­јих ба­на­ка у Евро­пи
Ин­те­за Сан­па­о­ло је јед­на од нај­сна­жни­јих бан­кар­ских гру­па­ци­ја у Евро­пи, са до­бром про­фи­та­бил­но­шћу и ви­со­ком ре­зер­вом ка­пи­та­ла, ко­ја ујед­но пред­ста­вља и при­мер нај­у­спе­шни­је прак­се у ита­ли­јан­ском бан­кар­ству. И да­ље смо јед­на од нај­е­фи­ка­сни­јих ба­на­ка у Евро­пи, са од­но­сом тро­шко­ва и при­хо­да од 49,2 од­сто. Наш по­слов­ни мо­дел се све ви­ше осла­ња на упра­вља­ње имо­ви­ном, јед­ну од обла­сти бан­кар­ског по­сло­ва­ња ко­ја пру­жа нај­бо­љу пер­спек­ти­ву у по­гле­ду ра­ста ка­ко у Ита­ли­ји, та­ко и на гло­бал­ном пла­ну, ка­же Грос Пје­тро.

Ин­те­за Сан­па­о­ло је не­дав­но ку­пи­ла сред­ства две бан­ке ко­је су про­па­ле – Бан­ке По­по­ла­ре ди Ви­ћен­ца и Ве­не­то Бан­ке, што је опи­са­но као ва­жан по­тез за ста­би­ли­за­ци­ју ита­ли­јан­ског бан­кар­ског сек­то­ра. Да ли се бан­кар­ски сек­тор у Ита­ли­ји опо­ра­вља на­кон што су се вла­сти по­за­ба­ви­ле про­бле­ми­ма не­ко­ли­ко ба­на­ка ко­је су би­ле у кри­зи?

Бан­кар­ски си­стем у Ита­ли­ји се опо­ра­вља не са­мо за­хва­љу­ју­ћи то­ме што су ре­ше­ни про­бле­ми не­ко­ли­ко ба­на­ка ко­је су би­ле у кри­зи, већ и за­то што је вла­да ин­тер­ве­ни­са­ла по осно­ву ви­ше пи­та­ња ве­за­них за бан­ке, као што је ду­жи­на пра­во­суд­них по­сту­па­ка, што је под­ста­кло опо­ра­вак БДП-а. Бан­ке су та­ко­ђе да­ле свој до­при­нос кроз по­ди­за­ње ни­воа ка­пи­та­ла, ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју ор­га­ни­за­ци­је и бо­ље упра­вља­ње про­бле­ма­тич­ним кре­ди­ти­ма.

 

 

 

 

 

Коментари3
500e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rajko Mrdak
Европски банкарски систем отпоран на кризу: Kako neće biti otporan na krizu kada Centralna banka EU bez pokrića štampa i upumpava u bankarski sektor svakog meseca po 800 milijardi evra, otkupljujući nenaplative plasmane(kredite koje su banke dale pravnim licima i državama)Ko će to na kraju da plati, zna se ko: narodi Evropi )
марко
Уф, добро да ниси ко Бачевић па да буде 800 хиљада милијарди. Ајд да се напише реда ради да се баш не брукамо, ради се о програму QE који је донет са закашњењем захваљујући Немачкој која јел да мора да слуша шта јој се каже, и тај програм је био од 50-80 милијарди еура месечно за целу ЕУ зону, и далеко је краћи и мањи од америчког и јапанског, и ако је ЕУ зона већа од обе ове земље чак и заједно. Тај програм ће ускоро у ЕУ бити обустављен, тако кажу ако им је веровати.
koja
Pitajte ga isto pitanje za 8 meseci. "Da li je evropski bankarski sistem otporan na krizu?"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља