четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.10.2017. у 22:00 Мирјана Сретеновић

Ма­ње од сто­ти­ну Ср­ба у Сен­тан­дре­ји

Да­нас ту по­сто­је че­ти­ри пра­во­слав­не цр­кве, а не­кад их је би­ло се­дам, ка­же Пе­ра Ла­стић, ди­рек­тор Срп­ског ин­сти­ту­та у Бу­дим­пе­шти
Пе­ра Ла­стић (Фо­то Н. Мар­ја­но­вић)

Ка­да је 1913. го­ди­не усто­ли­чен епи­скоп Ге­ор­ги­је Зуб­ко­вић у Сен­тан­дре­ји, срп­ски на­род оку­пио се на глав­ном тр­гу да га по­здра­ви, ис­пра­ти до ње­го­ве ре­зи­ден­ци­је и та­ко про­сла­ви ово усто­ли­че­ње.

А ка­да је епи­скоп Зуб­ко­вић пре­ми­нуо 1951. го­ди­не, вер­ни­ци су опет при­ре­ди­ли до­сто­јан ис­пра­ћај. Ме­ђу­тим, пам­ти се та­да и јед­на нео­бич­на окол­ност. Ко­њи ко­ји су ву­кли ко­ла са ков­че­гом уз­не­ми­ри­ли су се; мо­ра­ли су да их ис­прег­ну, па је оку­пље­ни свет по­чео да ву­че по­греб­на ко­ла. То је би­ла и сим­бо­лич­на по­ру­ка при­вр­же­но­сти вер­ни­ка Бу­дим­ској епар­хи­ји СПЦ у усло­ви­ма про­го­на цр­кве, у нај­те­жим го­ди­на­ма ко­му­ни­стич­ке дик­та­ту­ре Ма­ћа­ша Ра­ко­ши­ја. И све до 1990. ни­је би­ло епи­ско­па на че­лу бу­дим­ске епар­хи­је, јер вла­сти ни­су до­зво­ли­ле да се по­пу­ни епи­скоп­ска сто­ли­ца...

Цео до­га­ђај за­бе­ле­жен је на фо­то­гра­фи­ји ко­ја је са­чу­ва­на у окви­ру про­јек­та „Сли­ка и пам­ће­ње – ди­ги­та­ли­зо­ва­ње и еви­ден­ти­ра­ње ста­рих и ар­хив­ских фо­то­гра­фи­ја Ср­ба у Ма­ђар­ској” Срп­ског ин­сти­ту­та у Бу­дим­пе­шти и Му­зе­ја Епар­хи­је бу­дим­ске. Ди­рек­тор ин­сти­ту­та Пе­ра Ла­стић го­во­рио је о овом про­јек­ту на ску­пу „Кул­тур­но на­сле­ђе Ср­би­је у све­ту”, не­дав­но одр­жа­ном у Ин­сти­ту­ту за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду у Бе­о­гра­ду.

– На усто­ли­че­њу епи­ско­па глав­ни трг је не­ка­да био пун љу­ди, док да­нас има ма­ње од сто­ти­ну Ср­ба у Сен­тан­дре­ји. Да­нас по­сто­је че­ти­ри пра­во­слав­не цр­кве у Сен­тан­дре­ји, та­да је би­ло се­дам – ка­же Пе­ра Ла­стић, чи­ји ин­сти­тут ра­ди ис­тра­жи­ва­ња о про­шло­сти Ср­ба у Ма­ђар­ској, као и о са­да­шњем ста­њу срп­ске за­јед­ни­це. Осно­ван је 2009, а ма­ђар­ска др­жа­ва га фи­нан­си­ра од 2011. го­ди­не и од та­да функ­ци­о­ни­ше ре­гу­лар­но.

У окви­ру про­јек­та „Сли­ка и пам­ће­ње”, ауто­ра Ко­сте Ву­ко­ви­ћа, ку­сто­са Му­зеј епар­хи­је бу­дим­ске у Сен­тан­дре­ји, па­ра­лел­но се ра­де и ин­тер­вјуи са вла­сни­ци­ма сли­ка ко­је су у по­ро­дич­ном вла­сни­штву ка­ко би се зна­ло ка­да је фо­то­гра­фи­ја сни­мље­на и ко­ји до­га­ђа­ји и лич­но­сти су за­бе­ле­же­ни на њој.

– Нај­ста­ри­ја по­ро­дич­на фо­то­гра­фи­ја из се­о­ске сре­ди­не ко­ја је ушла у ову фо­то­те­ку на­ста­ла је око 1880. го­ди­не, на њој је јед­на ба­ка са уну­ком, док је нај­ста­ри­ја сли­ка из град­ске сре­ди­не на­ста­ла око 1865. На сли­ка­ма су и све­ште­ни­ци из Сен­тан­дре­је, Јо­ван Иг­ња­то­вић, адво­кат и бла­гај­ник Срп­ске ште­ди­о­ни­це, пред­сед­ник удру­же­ња Ја­вор ко­је је об­у­хва­ти­ло пе­вач­ко дру­штво, по­зо­ри­шну гру­пу и чи­та­о­ни­цу. На сли­ка­мо за­па­жа­мо де­та­ље о јед­ном до­бу, ка­ко су се љу­ди обла­чи­ли на се­лу, ка­ко у гра­ду, ко­ји су би­ли се­о­ски ра­до­ви из­ме­ђу два свет­ска ра­та, ка­ко су из­гле­да­ле свад­бе­не фо­то­гра­фи­је, но­шња, ин­стру­мен­ти, ви­ди­мо на при­мер и по­след­њег гај­да­ша.    

До са­да има­мо 2. 500 ди­ги­та­ли­зо­ва­них фо­то­гра­фи­ја – ис­ти­че Ла­стић. 

Не­ка­да је био знат­но ве­ћи број Ср­ба на да­на­шњој те­ри­то­ри­ји Ма­ђар­ске, око 25 хи­ља­да ду­ша, ме­ђу­тим, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, у Ма­ђар­ској да­нас има од пет до де­сет хи­ља­да Ср­ба. Нај­ве­ћи број њих исе­лио се из­ме­ђу 1921. и 1931. у скла­ду са ми­ров­ним уго­во­ром скло­пље­ним по­сле Пр­вог свет­ског ра­та из­ме­ђу Ма­ђар­ске и Кра­ље­ви­не СХС ко­ји је пред­ви­ђао мо­гућ­ност из­бо­ра др­жа­вљан­ства, али то је по­вла­чи­ло исе­ља­ва­ње у др­жа­ву у ко­ју су иза­бра­ли. Углав­ном је пре­о­ста­ло са­мо се­о­ско ста­нов­ни­штво.

По­сле Дру­гог свет­ског ра­та, за вре­ме со­ци­ја­ли­зма по­но­во се ства­рао град­ски слој та­ко што су се љу­ди по­ре­клом са се­ла шко­ло­ва­ли у Пе­чу­ју, Се­ге­ди­ну, Бу­дим­пе­шти и на­ста­ни­ли се у овим гра­до­ви­ма или по­слом сти­гли у град­ску сре­ди­ну. А по­сле 1990. Ма­ђар­ску на­се­ља­ва­ју из­бе­гли­це из Ср­би­је, Хр­ват­ске и Бо­сне.

У да­на­шње вре­ме Ср­би у Ма­ђар­ској, ка­ко до­да­је, има­ју у ви­ше на­се­ља ор­га­ни­зо­ва­ну ма­њин­ску на­ста­ву, а нај­зна­чај­ни­ја обра­зов­на уста­но­ва је срп­ски обра­зов­ни цен­тар у Бу­дим­пе­шти ко­ји но­си име Ни­ко­ле Те­сле и об­у­хва­та пред­школ­ску, основ­но­школ­ску и гим­на­зиј­ску на­ста­ву. При кров­ној пред­став­нич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Са­мо­у­пра­ви Ср­ба у Ма­ђар­ској ко­ја је и но­си­лац кул­тур­не ауто­но­ми­је срп­ске за­јед­ни­це ра­де и Кул­тур­но-до­ку­мен­та­ци­о­ни цен­тар Ср­ба у Ма­ђар­ској у Бу­дим­пе­шти, као и пе­да­го­шки цен­тар за срп­ску ма­њин­ску на­ста­ву. У из­да­њу ове ор­га­ни­за­ци­је из­ла­зе Срп­ске не­дељ­не но­ви­не. У окви­ру јав­ног сер­ви­са еми­ту­је се не­дељ­на по­лу­ча­сов­на ТВ еми­си­ја на срп­ском и днев­на дво­ча­сов­на еми­си­ја на ра­ди­ју.

– Тре­нут­но до­бри по­ли­тич­ки од­но­си из­ме­ђу Ср­би­је и Ма­ђар­ске по­вољ­но се од­ра­жа­ва­ју на по­ло­жај на­ше ма­њи­не. По­след­њих го­ди­на су на ини­ци­ја­ти­ву пре­ми­је­ра уви­ше­стру­че­на у др­жав­ном бу­џе­ту сред­ства пред­ви­ђе­на за на­ци­о­нал­не ма­њи­не. Ма­ђар­ски устав је пред­ви­ђао да ма­њи­не има­ју пра­во на га­ран­то­ва­ни ман­дат у пар­ла­мен­ту, али је та од­ред­ба мо­ди­фи­ко­ва­на та­ко да са­мо омо­гу­ћа­ва да ма­њи­на до­би­је за­ступ­ни­ка ко­ји уче­ству­је у ди­ску­си­ји. Усво­је­на је и из­ме­на за­ко­на на осно­ву че­га је сва­ка ма­њи­на мо­гла да иза­бе­ре свог тзв. „порт­па­ро­ла” у пар­ла­мен­ту– ис­ти­че Ла­стић.

Наш са­го­вор­ник до­да­је да је ма­ђар­ска вла­да по­себ­ном од­лу­ком обез­бе­ди­ла и сред­ства за адап­та­ци­ју згра­де пр­ве срп­ске пре­па­ран­ди­је за по­тре­бе Му­зе­ја Епар­хи­је бу­дим­ске у Сен­тан­дре­ји и сред­ства за мо­дер­ни­за­ци­ју срп­ске шко­ле у Бу­дим­пе­шти, као и за отва­ра­ње но­ве срп­ске школ­ске уста­но­ве у Се­ге­ди­ну.

Ин­сти­тут је скром­на сред­ства до­био од Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре Ср­би­је за про­је­кат ис­тра­жи­ва­ња остав­шти­не срп­ског ет­но­му­зи­ко­ло­га и ком­по­зи­то­ра Ти­хо­ми­ра Ву­ји­чи­ћа из Ма­ђар­ске.

– Ин­сти­тут при­пре­ма и мо­но­гра­фи­ју о је­ди­ном срп­ском ма­на­сти­ру у Ма­ђар­ској – Гра­бов­цу, на се­ве­ру Ба­ра­ње, ко­ји је на­стао у дру­гој по­ло­ви­ни 16. ве­ка. Нај­ва­жни­је на­ше из­да­ње је дво­је­зич­на мо­но­гра­фи­ја Зо­ра­на Ву­ко­са­вље­ва „Ар­хи­тек­ту­ра срп­ских пра­во­слав­них цр­ка­ва у Ма­ђар­ској на 400 стра­на, са 700 фо­то­гра­фи­ја на ко­ји­ма је 45 срп­ских хра­мо­ва у Ма­ђар­ској, као и 16 бив­ших и 17 по­ру­ше­них цр­ка­ва ко­је су не­ка­да при­па­да­ле на­шој цр­кви. Ор­га­ни­зу­је­мо на­уч­не ску­по­ве из кул­тур­не исто­ри­је Ср­ба у Ма­ђар­ској, о лин­гви­сти­ци Ср­ба у Ма­ђар­ској, о Са­ви Те­ке­ли­ји, о Бе­ли Бар­то­ку и срп­ској му­зи­ци. Два­де­сет ше­стог ок­то­бра има­ће­мо скуп и из­ло­жбу о Ев­ге­ну Дум­чи (1838–1917) пр­вом гра­до­на­чел­ни­ку Сен­тан­дре­је. Дум­ча је био срп­ске на­ци­о­нал­но­сти и као чо­век по­ре­клом из бо­га­те цин­цар­ске по­ро­ди­це ис­та­као се и као ве­ли­ки до­бро­твор срп­ског на­ро­да у Сен­тан­дре­ји, Бу­дим­ској епар­хи­ји и це­лој Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји – до­да­је Ла­стић.

Коментари3
51d9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Наши пријатељи , како их наш председник назива, систематски су радили да Срба у Маџарској не буде и ето, близу су циља.
Moma
To su bili "nasi prijatelji" komunisti.
Србо
Племе моје сном мртвијем спава...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља