уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:11

Историја међу зидовима главне железничке станице

среда, 04.10.2017. у 08:00
Главна железничка станица у Београду почетком 20. века била најпрометнија у овом делу Европе (Фото: Д. Јевремовић)

За последњих десетак година често су ми објављивани дописи из области железничког саобраћаја, посебно железничке станице Београд. Тако ми је 8. августа 2009. објављен чланак „Железничку станицу претворити у музеј”. Повод је била 125. годишњица од њеног пуштања у саобраћај. У тексту сам, између осталог изнео идеју да се зграда станице, када престане њена актуелна функција, претвори у један од најбољих струковних музеја у овом делу Европе. Поред експоната у вези са железницом у њој би могле да се организују и изложбе друге врсте.

И сада пре неколико дана „Политика” је објавила изјаву градоначелника Београда Синише Малог да железничку станицу треба претворити у музеј или галерију, а да о томе одлуче грађани. Ова изјава градоначелника ме је, благо речено, пријатно изненадила.

Станична зграда је велика, у њој има око стотину просторија, у приземљу и на спрату, разних димензија, и могуће је, уз адаптацију, претворити их у простор за разна културна и уметничка дешавања.

Париз је седамдесетих година 19. века имао шест железничких станица, а главна је била Сент Лазар, која је у оно доба била стециште уметника и писаца. Та станица била је омиљени мотив импресиониста. Године 1879, чувени писац Емил Зола је радњу свог популарног романа „Човек звер” сместио и у ову станицу.

Главна железничка станица у Београду служила је све време својој намени, за пријем и одлазак путника и робе. Крајем 19. века била је веома популарна у Европи, тако да је 15. септембра 1884. године у Лондону одржан банкет у част поласка првог воза са београдске станице. Жељно се ишчекивало пробијање Симплонског тунела у Швајцарској 1906. да би потом најславнији воз у историје железнице – „Оријент експрес” саобраћао преко Београда за Истанбул, а не преко Беча.

Када је у Србији кренуо железнички саобраћај 1884. године, Европа је увелико имала више стотина хиљада километара пруге, али је Србија, према историјским подацима била на челу по организованости и уредности, у чему је предњачила Београдска железничка станица. По свим подацима од 1889. године до Првог светског рата била је најпрометнија у овом делу Европе. Такође по завршетку Другог светског рата, пошто је обновила капацитете и консолидовала се, постала је најпрометнија у Европи.

На жалост, последњих 15 година нисмо достојно обележавали рођендан железничке станице. Изузетак је прошла година, када је обележена 132. година од поласка првог воза са Београдске железничке станице.

Удружење пензионера Железничког чвора Београд обележило је 133 године од увођења у саобраћај железнице у Србији и од поласка првог воза са Београдске железничке станице.

Драгољуб Лазић,
пензионер железнице, Београд 


Коментари3
f324b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

david
DRUGAČIJI POGLED - BOLJA IDEJA!!!* Uvažavajući sve dosad iznete ideje o bu dućnosti Železničke stanice u Beogradu, iznosim ovom prilikom najbolji predlog!!! Bivajući da se o budućnosi iste odlučuje sada i da rešenja dosad iznešena podrazu mevaju ukidanje železničkih koloseka u potpunosti, ističem svoj predlog koji za raz liku od drugih, predviđa ovu stanicu kao živi muzej!!!* To znači da ova zgrada post aje muzej ali funkcioniše i dalje kao aktivna, što znači da ostaju dva ili četiri kolose koji će omogućavati putnicima dolazak u stro gi Centar Beograda!!!* Nije mala stvar imati mogućnost da i dalje u 21. veku mo žete doputovati i izaći uz Balkansku ulicu do Terazija kao pre 133 godine, svratiti u Muzej ili pak, kao glavnu turističku atrakciju, učestvovati u putovanju sa kralje vom svitom do Beča, Istambula...u spec. prilagođenoj kompoziciji iz 19. veka!!!* Dva koloseka su i dalje neophodna Beogradskom sajmu, pa bi sve to itekako kori stilo Beogradu!!!* 21. okt. 2017.
Петар Ј акшић
Поздрављам идеју г.Лазића и саопштавам да у депоима Железничке ложионице у Зрењанину стоји десетак парних локомотива уског и нормалног колосека различитих типова и серија.Господин Гарибовић,директор ЖТП Србије би могао оформити стручну комисију која би извршила увид у огромни железнички мобиилијар стављен ван функције,одабрала експонате за музеолошку збирку и заштитила од девастације .колико видим локомотива серије о33 је већ добро очерупана.
Raca Milosavljevic
... eto jedna institucija grada trebalo bi da nastavi svoj zivot i bude mesto okupljanja,ponos i da i dalje zivi svoj zivot ..a lokacija je centralna i zato je treba pazljivo cuvati i oplemeniti ...nadajmo se da ce grad smoci snage da to na pravi nacin uradi ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља