среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Лични подаци као новац

У импровизованој продавници у Лондону купци уметничких дела рачуне плаћали „дата-доларом”, валутом коју је креирао „Касперски лаб”, а коју чине лични подаци, слике или видео-снимци
Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељуторак, 03.10.2017. у 22:00
(Фото Касперски)

Током два дана, колико је била отворена импровизована продавница у Лондону, компанија „Касперски лаб” показала је како лични подаци могу да функционишу као валута. Продавница је привукла многе купце који су желели да дођу у посед јединствених уметничких дела. Све је подсећало на уобичајено искуство приликом куповине у малопродајном објекту, тражење производа, одабир и плаћање на каси.

Међутим, када је требало да плате, од корисника није био тражен новац. Уместо тога, од њих је затражено да плате валутом „дата-долар”, новом валутом коју је креирала компанија „Касперски лаб”, а која се састоји од личних података корисника са њихових паметних телефона, као што су фотографије, видео-снимци или поруке.

На овај начин је „Касперски” желео да покаже колику би монетарну вредност могли да имају ови подаци у будућности. Отварањем ове продавнице, како саопштавају из ове компаније, „Касперски лаб” жели да подигне свест о правој вредности личних података и апелује на друге безбедносне компаније да следе њихов пример тако што ће користити симбол „дата-долар”.

– Будући да количина личних података наставља да расте, потрошачи нису ни свесни да поседују потенцијални „рудник злата”, тј. валуту која држи своју вредност без обзира на географски положај или променљиви монетарни курс. Недостатак свести када је у питању стварна вредност њихових података представља огромну препреку у процесу разумевања корисника због чега би требало да заштите своје податке, наводе у компанији „Касперски”. Они се надају да ће валута „дата-долар” подићи свест код корисника и на тај учинити да њихова искуства приликом сурфовања интернетом буду безбеднија.

Дејвид Ем, главни безбедносни истраживач у овој компанији, изјавио је да је ово била врло занимљива област за истраживање.

– Лако је заборавити на огромне количине података које свакодневно делимо. Међутим, осећај губитка података постаје много реалнији када неко физички узме ваш телефон и одлучи које податке ће преузети, објаснио је Ем. Према резултатима глобалног истраживања, 29 одсто људи широм света постало је жртва сајбер-напада, а чак 39 одсто њих није адекватно заштитило свој телефон од напада.

У овој компанији кажу да би корисници требало да цене своје податке исто колико и новац у новчанику. Ако подаци имају вредност, могу бити коришћени као начин размене или куповине. Међутим, они не би требало да се осећају као да су на губитку ако би њихови подаци били изгубљени или крадени и због тога је заштита веома битна.

Трговина поверљивим подацима иначе интригира јавност, али чињеница је да потрошачи често олако остављају ове информације. Посебно када испуњавају формуларе за трговачке картице лојалности које доносе попусте у супермаркету, апотеци, бензинској пумпи, књижари… Како можемо да будемо сигурни да их неће препродати једни другима, оглашивачима, компанији која тек осваја тржиште или некој другој институцији без нашег одобрења.

– Подаци су роба и њима се тргује широм света, продају се рекламним компанијама и то за баснословне паре – кажу стручњаци истичући да су наивни они који мисле да је поседовање картице лојалности бесплатно. То је, кажу, новац којим се плаћа нека услуга, али обрада и трговина њима дозвољена је само ако потрошач да пристанак. 

У свету одавно постоје „брокери” за продају података који су све уноснија роба на тржишту. Амерички медији упозорили су 2014. године да се у овој индустрији обрће неколико милијарди долара практично без икаквог надзора. Највећи део тога засад остаје ипак на нивоу безопасног потрошачког маркетинга. Али, чињеница је да трговање подацима постаје други, могуће и подједнако важан извор прихода за трговце у свим секторима ако знају како да их употребе. Посебно у онлајн продаји где су могућности прикупљања али и злоупотребе бесконачне.

Јавна је тајна да су управо највећи светски трговци власници највећег броја поверљивих и осетљивих информација о нама јер они знају шта купујемо, којим данима најчешће идемо у набавку, колико се задржавамо, на шта највише трошимо новац. Тако могу да процене и шта људе највише интересује, шта читају и на шта би у будућности били спремни да издвоје новац. По писању стране штампе, амерички „Волмарт” вероватно поседује највећу такву базу. Чак је и један велики страни трговац у Србији недавно изјавио да има податке о чак милион српских потрошача.


Коментари1
ce510
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sanda
Ne daju uzalud kartice ,popuste,olakčice,nagrade u zamenu za lične podatke.Pročitajte na formularima i upitnicima ko i gde čuva podatke i da li može da ih ustupi trećim licima pa onda odlučite da li želite da ih popunite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља