субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Интернет не може да буде апотека

Казна за регистрована предузећа која тргују лековима преко портала креће се од 100.000 до 300.000 динара
Аутор: Јелена Попадићсреда, 04.10.2017. у 22:00
Oнлајн апотеке не покрећу власници регистрованих апотека и фармацеути, већ углавном особе које немају везе са овим послом (Фото Пиксабеј)

Куповина лека преко интернета може имати погубне последице, а у току ове године на адресу Министарства здравља стигло је само пет пријава против особа које су се бавиле онлајн продајом лекова. Све пријаве прослеђене су Министарству унутрашњих послова, тачније Одељењу за високотехнолошки криминал, које има задатак да открије покретаче сајтова и да их процесуира пред надлежним судом.

Према подацима Министарства здравља, особе које су покренуле сајтове за онлајн трговину лековима немају дозволу за промет овом робом. Подразумева се да скривају и адресу са које послују, тако да је укључивање МУП-а неопходно.

– Такви случајеви се службеним дописом пријављују МУП-у, чији су стручњаци обучени за такву врсту активности и откривање места са којег се врши продаја. Морамо да напоменемо да се на интернету најчешће продају нерегистровани лекови и медицинска средства, за које не постоје докази о пореклу и квалитету– објашњавају стручни сарадници Министарства здравља.

На онлајн тржишту продају се и лажни препарати, као и шверцовани лекови који нису чувани на одговарајући начин, па се њихова лековита својства губе, а долази и до контаминације.

Према подацима Министарства здравља, до сада није утврђено да лекове преко интернета продају предузећа која имају дозволу за промет овом врстом робе. То значи да онлајн апотеке не покрећу власници регистрованих апотека или фармацеути, већ углавном особе које немају везе са овим послом.

Казна за регистрована предузећа која тргују лековима преко интернета креће се од 100.000 до 300.000 динара, а фармацеути који су ухваћени у овом прекршају биће кажњени износом од 30.000 до 50.000 динара.

– У случају да се констатује да лекове продаје одређено предузеће, доноси се мера забране обављања такве врсте промета, а против правног и одговорног лица подноси се пријава за привредни преступ. Против здравственог радника подноси се прекршајна пријава – објашњавају у Министарству здравља, уз напомену да тржиште лекова надзиру надлежни инспектори за лекове и медицинска средства.

Они објашњавају да ови инспектори, на позив колега из МУП-а, врше увид у одузете лекове који се могу купити у виртуелним апотекама. Тужилаштво, по пријави полиције, пред надлежним судом покреће казнени поступак против лица код кога су лекови затечени.

У Министарство здравља, како кажу у овој установи, сваке године стиже од четири до осам пријава против особа које продају лекове и медицинска средства на интернету.

Реч је о готово занемарљивом броју пријава, јер постоје десетине портала и фејсбук страница чији покретачи нуде ову врсту робе, али већина грађана избегава да пријави негативна искуства. Најчешће и сами грађани знају да немају никаква права јер су, зарад минималне уштеде, пазарили у сивој зони.

– Нисмо надлежни за ове врсте пријава, тако да их не бележимо, али добијамо много телефонских позива грађана који се жале на сумњив квалитет медицинских средстава, лекова или разних суплемената. Жале се и на разне квазимедицинске уређаје за које продавци тврде да лече готово сва обољења – истиче Горан Паповић, директор Националне организације потрошача.

Мали број пријава у вези је и са све чешћим скривањем идентитета пошиљаоца одређене робе.

– Грађани су нам се недавно пожалили да је као пошиљалац одређене наруџбине наведен Мики Маус. Реч је пропусту службеника брзе поште. Они сигурно знају коме, након испоруке пошиљке, морају да проследе новац. То не може бити Мики Маус. На овај начин губи се било каква шанса да грађанин поврати новац уколико је незадовољан или да пријави особу која га је преварила – упозорава Паповић, чија организација годинама апелује да се онлајн куповина обавља искључиво од регистрованих предузећа.

 

Фалсификати најисплативији

Министарство здравља, МУП Србије и Управа царине део су међународне операције „Пангеа”, која се спроводи сваке године и која је усмерена на борбу против фалсификованих производа и сличних кривичних дела, откривањем нелегалних сајтова преко којих се врши продаја. Током ових година заплењена је велика количина лекова, интернет странице широм света су угашене, а више од 500 особа је било предмет истраге. Заплењена је роба вредности неколико десетина милиона евра. Иначе, продаја фалсификованих лекова је 25 пута исплативија од трговине хероином, а пет пута од трговине цигаретама.


Коментари0
fedaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља